Vesti 21.04.2022

Izvršna vlast Bukurešta usvojila je danas šemu pomoći, vrednu 200 miliona evra, namenjenu investitorima sa početnim kapitalom od najmanje milion evra.

Newsroom, 21.04.2022, 18:35

Izvršna vlast u Bukureštu usvojila je danas šemu pomoći, vrednu 200 miliona evra, namenjenu investitorima sa početnim kapitalom od najmanje milion evra. Takođe, danas je izdvojeno 450 miliona leja za uzgajivače u sektoru stočarstva, svinja i živinarstva. Rumunski ministar poljoprivrede Adrijan Česnoju je izjavio, na kraju sednice vlade, da Rumunija ima dovoljno zaliha do nove žetve i da se, prema ocenama, ne nalazi u zoni rizika za hranu. Sa svoje strane, rumunski ministar finansija Adrijan Kaćiu izjavio je da izvršna vlast do sredine godine želi da osmisli i ponudi još dve šeme državne pomoći koje će uglavnom biti usmerene na oblast obrade i prerade kako bi se prešlo na ekonomiju zasnovanu na proizvodnji. Kaćiu je precizirao da Rumunija nije u nepovoljnoj poziciji da traži pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda, jer ima na raspolaganju dovoljno sredstva iz fondova Evropske unije. Druga mera koja je danas stupila na snagu je isplata po 500 leja (oko 100 evra) za preko 240.000 učenika iz siromašnih porodica. Privremeni ministar evropskih projekata Marčel Bološ objasnio je da taj iznos predstavlja tri mesečne rate dodeljene u okviru programa Podrška Rumuniji“, koji su iznosili ukupno 122 miliona leja.

Američki predsednik Džo Bajden najavio je u četvrtak
novu vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 800 miliona dolara. Pomoč uključuje
teško artiljerijsko oružje, desetine haubica, 144.000 metaka municije, kao i
taktičke dronove, naveo je Bajden u saopštenju iz Bele kuće. On je dodao da će američke
luke biti zatvorene za sve ruske brodove. Ruski predsednik Vladimir Putin
nikada neće uspeti da okupira Ukrajinu, obećao je ovom prilikom američki
lider. Američka vojna pomoć Ukrajini od početka rata do sada je iznosila više
od 3 milijarde dolara, prenosi Rojters .Moskva tvrdi da su ruske snage sa Azovskog mora zauzele lučki grad Marijupolj, što će omogućiti direktno povezivanje proruskih separatističkih regiona Donbasa sa poluostrvom Krim, aneksiran u martu 2014. Deklaraciju o pobedi ruske vojske u Marijupolju dao je predsednik Vladimir Putin, za koga je to veoma značajan uspeh i koji mu je bio potreban pre 9. maja, kada Moskva slavi Dan pobede. Takođe je naredio ruskoj vojsci da otkaže planove za napad na ogromnu čeličanu Azovstal, poslednje uporište ukrajinskih branilaca u toj oblasti, i re da umesto toga želi da postrojenje bude blokirano. Ukrajinska vlada pozvala je na otvaranje humanitarnog koridora za evakuaciju oko 500 ranjenih ukrajinskih vojnika i oko 1.000 civila unutar opkoljene fabrike.

“Meč za mir“, izmedju rumunske fudbalske ekipe CFR Kluž (severozapad), na svom terenu, i ekipe iz Ukrajine, Dinamo Kijev završen je u sredu uveče nerešenim rezultatom 0:0. Sav prihod će ići ukrajinskim izbeglicama. Pre meča organizovan je dobrotvorni koncert na kome su nastupali poznati solisti-izvodjači iz Rumunije i Ukrajine. Meč je organizovao Rumun Mirčea Lučesku, trener Dinama iz Kijeva, i deo je evropskog mirovnog turnira koji su Ukrajinci organizovali nakon što je njihovo prvenstvo prekinuto ruskom invazijom.

Rumunija je krajem prošle godine imala 931 kilometar autoputa, što predstavlja nešto više od 5 % od putne mrže Rumunije odnosno ukupne dužine državnih puteva, izvestio je u četvrtak Nacionalni institut za statistiku. Od državnih puteva, skoro 6.200 km su evropski putevi. Prema statističkim podacima, skoro trećina modernizovanih puteva u Rumuniji je prekoračila je svoj “životni vek na kraju 2021. godine. Dužina javnih železničkih pruga u funkciji, do 31.decembra 2021, iznosila je 10764 km

Oko 7.700 ukrajinskih državljana, što je 4,8 odsto više nego prethodnog dana, ušlo je u sredu u Rumuniju preko graničnih prelaza širom zemlje. Od početka krize pa do 20. aprila, na nacionalnom nivou, u Rumuniju je ušlo skoro 760.000 ukrajinskih državljana. Nekoliko hiljada izbeglica zatražilo je azil u našoj zemlji.

Rat u Ukrajini bio je predmet prilično oštre debate, u sredu
uveče u Parizu, dva kandidata za predsednika. Aktuelni predsednik Emanuel
Makron u žustroj razmeni mišljenja, podsetio je svoju krajnje
desničarsku protivkandidatkinju Marin le Pen da duguje milione evra ruskoj
banci, od koje je uzela kredit za kampanju pre pet godina, i istakao da predsednik Francuske ne može zavisiti od
Putina i ruske moći. Kandidati su se sukobili i oko uloge Francuske u
Evropskoj uniji, javio je dopisnik RRA. Makron, pretpostavljeni evropski
profesionalac, zalaže se za jaku i suverenu Evropu, dok Marin le Pen, priznati
evroskeptik, izlaže ideje suprotne stavovima i okvirima Unije. Emanuel Makron
je odbranio svoj mandat, obeležen višestrukim krizama, i preuzeo nove akcije,
uključujući ekološku tranziciju i brigu o deci. Njegova protivkandidatkinja
Marin Le Pen pokušala je da pokaže da je kredibilna i sposobna da vodi
Francusku i predstavljala se kao portparol siromašnih Francuza i spasitelj
kupovne moći. Istraživanja javnog mnjenja, namere glasača za izbore
24. aprila procenjuju da će Emanuel Makron pobediti sa oko 55 odsto glasova. On
je pobedio 2017. Marin le Pen sa 66 odsto glasova.

Rumunska teniserka Sorana Kristea, branilac titule, plasirala
se u sredu uveče u četvrtfinale WTA 250 turnira u Istanbulu sa ukupnim
nagradnim fondom od 240 hiljada dolara, pošto je u 3 seta pobedila Holanđanku
Arantsu Rus. Sledeća Soranina protivnica je Austrijanka Julija Grabher, koja
je došla iz kvalifikacija. Još jedna Rumunka Ana Bogdan odustala je u četvrtak
pred meč u osmini finala protiv Ruskinje Veronike Kudermetove, zbog povrede na
pripremama pred meč