Vesti – 20.12.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 20.12.2024, 18:31

Dva doma novog rumunskog parlamenta sastala su se u petak na odvojenim sednicama na otvaranju sledećeg zakonodavnog perioda od četiri godine. U novom sazivu biće aktivno 465 parlamentaraca, 331 poslanik i 134 senatora. Sedam partija ima svoje predstavnike u dva veća, četiri proevropske stranke – PSD, PNL, USR, UDMR – i tri suverene stranke – AUR, SOS Rumunija i POT. 19 nacionalnih manjina takođe ima svoje predstavnike u parlamentu. U Senatu, viši predsednik je socijaldemokrata Joan Stan, parlamentarac od 2000. godine. On je naveo da zakonodavna vlast daje prioritet bezbednosti građana, ekonomskom razvoju i konsolidaciji socijalne ravnoteže. U Poslaničkom domu, Seres Denes, iz UDMR-a, koji je bio parlamentarac od 1992. godine, postao je viši predsednik. „Vreme je da delujemo zajedno, da zaštitimo osnovne vrednosti demokratije, prevazilazeći bilo kakve političke razlike“ rekao je Seres Denes.

Predstavnici PNL, PSD, UDMR i nacionalnih manjina u petak su nastavili razgovore za formiranje nove vlade, rekli su politički izvori bliski pregovorima. Razgovori su blokirani u četvrtak, nakon neočekivane najave lidera PSD-a Marčela Čolakua da socijaldemokrate više neće učestvovati u diskusijama, već da će podržati eventualni manjinski desničarski kabinet. Kasnije je došlo do sastanka Čolakua i privremenog lidera PNL-a Ilije Boložana. Predsednica USR Elena Laskoni izjavila je, pak, da bi njena stranka bila voljna da ponovo učestvuje u pregovorima za formiranje vladajuće koalicije, ali pod istim uslovima kao i ranije vezano za transparentnost cifara u vezi sa stanjem budžeta. Predsednik Klaus Johanis zatražio je od proevropskih grupa da nastave pregovore za formiranje vlade i najavio da će sazvati konsultacije sa parlamentarnim strankama.

Rat u Ukrajini, komercijalni odnosi Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, situacija na Bliskom istoku i mešanje Rusije u izbore bile su među temama o kojima se razgovaralo na Evropskom zimskom samitu u Briselu. Sastanku je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pozvao na jedinstvo između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država radi postizanja mira, ali i spasavanja Ukrajine. Šefovi država i vlada Evropske unije razgovarali su o nastavku isporuka vojne opreme i načinima za jačanje ukrajinskog energetskog sektora i druge civilne infrastrukture na koje ruske snage namerno i sve više gađaju. Istovremeno, bilo je reči i o efektima koje bi povratak Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država mogao da ima na transatlantske trgovinske odnose. U tom kontekstu, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas izjavila je da bi Evropska unija i Sjedinjene Američke Države po svaku cenu trebalo da izbegnu trgovinski rat jer bi bile pogođene obe ekonomije, a Kina bi bila jedini akter koji bi imao koristi. Evropski lideri su takođe prepoznali mešanje Rusije u izborne procese u Rumuniji, Republici Moldaviji i Gruziji i pozvali na efikasniju koordinaciju na nivou cele unije na temu borbe protiv hibridnih napada iz Moskve.

Premijera Mađarske Viktora Orbana primio je u petak u Bukureštu njegov kolega Marčel Čolaku. Rumunski premijer je ovom prilikom istakao „odlučujuću” ulogu koju je Mađarska imala u pristupanju Rumunije sa kopnenim granicama šengenskom prostoru. „To je odličan rezultat koji ne bi bio moguć bez odlučnog angažmana tokom mađarskog predsedavanja EU“, istakao je Marčel Čolaku. On je dodao da je Mađarska jedan od najvažnijih komercijalnih partnera Rumunije. Viktor Orban je sa svoje strane rekao da veruje da „počinje nova era saradnje“ između Rumunije i Mađarske. „Mađarska želi da nastavi i produbi saradnju sa Rumunijom“, naveo je mađarski premijer. Šef rumunske vlade se 22. novembra u Budimpešti sastao sa Viktorom Orbanom, sa kojim je razgovarao o procesu pune integracije Rumunije u šengenski prostor. Poseta Budimpešti je protekla u kontekstu u kome Mađarska do 31. decembra 2024. godine predsedava Savetom Evropske unije.

Portugalski premijer Luis Montenegro, u pratnji predstavnika rukovodstva Ministarstva odbrane, boravio je u petak u radnoj poseti Rumuniji u garnizonu Karakal (sdu), gde su stacionirane trupe iz njegove zemlje. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, načelnik Generalštaba odbrane general Georgica Vlad sastao se sa portugalskim zvaničnicima sa kojima je razgovarao o suštinskim aspektima bezbednosne situacije, bilateralnoj saradnji u oblasti odbrane i mogućnostima zajedničke obuke. General Vlad je istakao jačanje odnosa između Rumunije i Portugala u ovoj godini, istakavši vredan doprinos portugalskih trupa jačanju reagovanja NATO-a u Rumuniji.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis proglasio je u petak zakon o Zakoniku o šumama, koji je 17. decembra usvojila Predstavnička komora, kao telo odlučivanja. Time se uspostavlja pravni okvir za digitalizovanu borbu protiv nelegalne seče šuma. Šumski putevi će biti pod video nadzorom, sa tehničkim sistemima za praćenje/snimanje koji će pomoći u otkrivanju krađe i nelegalne seče. Uvode se nova krivična dela u šumarstvu: falsifikovanje informatičkih podataka šumarske prirode i falsifikovanje informatičkih deklaracija kazniće se zatvorom od 1 do 5 godina. Novi Zakonik o šumama predviđa, između ostalog, uspostavljanje Nacionalnog šumarskog registra za evidenciju šumskih gazdinstava, koji će obuhvatiti sve vlasnike šuma u ​​Rumuniji.

Bukureštanska berza zatvorena je u četvrtak u minusu, zbog ćorsokaka u vezi sa uspostavljanjem parlamentarne većine i formiranjem nove Vlade nakon parlamentarnih izbora održanih 1. decembra. Indeks BET, koji obuhvata 20 najtrgovanijih kompanija, depresirao je za 2%, a BET-Plus, koji pokazuje evoluciju 43 najlikvidnije akcije, smanjen je za 1,97%. Ranije je rejting agencije Fič pogoršala izglede Rumunije sa stabilne na negativnu, što je dovelo do poskupljenja međunarodnih kredita zemlje.

Pre 35 godina, 20. decembra, Temišvar (zapad) je postao prvi grad oslobođen komunizma u Rumuniji. Okupljena masa u centru tada je uzvikivala „Sloboda“ i „Dole Čaušesku“, a kraj totalitarnog režima je bio blizu. Desetine ljudi je upucano u Temišvaru, a kasnije spaljeno u krematorijumu u Bukureštu, kako bi se izbrisali tragovi zločina.  Nakon što je utovaren u četiri kontejnera, pepeo je bačen u kanal. U danima koji su usledili, antikomunistička revolucija se proširila na Bukurešt i po celoj zemlji, a kulminirala je 22. decembra bekstvom diktatorskog para Nikolaja i Elene Čaušesku. Tri dana kasnije, njih dvoje su pogubljeni, nakon suđenja po kratkom postupku, kojima je presudio vojni sud.  Ukupno je više od 1.000 ljudi poginulo, a oko 3.000 je povređeno u borbama koje su se vodile u jedinoj zemlji istočne Evrope u kojoj je došlo do nasilne promene režima.