Vesti – 20.11.2023
Rumunija će ostati pristalica produbljivanja odnosa između Evropske unije i Republike Zelenortska ostrva, izjavio je u ponedeljak predsednik Klaus Johanis koji je boravio u poseti Praji. U zajedničkoj izjavi za novinare sa predsednikom Hozeom Marijom Nevesom, Johanis je precizirao da će saradnja Rumunije i ove afričke države biti intenzivirana, potpisivanjem tri bilateralna sektorska dokumenta u oblastima obrazovanja, zdravstva i veterine i civilne zaštite. Rumunski šef države započeo je prošlog utorka turneju po Africi koja je uključivala Keniju, Tanzaniju, Zanzibar (autonomna teritorija koja pripada Tanzaniji). Poslednja etapa turneje je zvanična poseta Senegalu.
Newsroom, 20.11.2023, 17:56
Rumunija će ostati pristalica produbljivanja odnosa između Evropske unije i Republike Zelenortska ostrva, izjavio je u ponedeljak predsednik Klaus Johanis koji je boravio u poseti Praji. U zajedničkoj izjavi za novinare sa predsednikom Hozeom Marijom Nevesom, Johanis je precizirao da će saradnja Rumunije i ove afričke države biti intenzivirana, potpisivanjem tri bilateralna sektorska dokumenta u oblastima obrazovanja, zdravstva i veterine i civilne zaštite. Rumunski šef države započeo je prošlog utorka turneju po Africi koja je uključivala Keniju, Tanzaniju, Zanzibar (autonomna teritorija koja pripada Tanzaniji). Poslednja etapa turneje je zvanična poseta Senegalu.
Rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku boravila je u ponedeljak u poseti Parizu, gde je razgovarala sa šeficom francuske diplomatije Katarinom Kolona. Na dnevnom redu razgovora su bili bilateralna saradnja u oblasti spoljnih poslova i odbrane, aktuelne međunarodne krize, posebno situacija na Bliskom istoku i rat u Ukrajini. Kako javlja dopisnik Radio Rumunije iz Pariza, šef francuske diplomatije Ketrin Kolona je još jednom istakla dugoročnu posvećenost Francuske kao okvirne nacije Multinacionalne komande NATO-a u Rumuniji da ojača odbranu na istočnom krilu Saveza. Susret dve ministaarke predstavljao je dodatnu priliku da se ponovo potvrdi zajednička odluka o trajnoj podršci Ukrajini u svim oblastima, pozdravljajući napore Rumunije za funkcionisanje koridora za izvoz ukrajinskih žitarica. Razgovori su bili usmereni i na izglede proširenja Evropske unije sa zemljama Zapadnog Balkana, Republikom Moldavijom i Ukrajinom.
U Rimu se danas otvara izložba Dakija – poslednja granica Rima, koja se može posetiti do kraja aprila. Izloženo je na stotine arheoloških predmeta sa teritorije Rumunije, starih više od hiljadu godina. Artefakti potiču iz 47 muzeja u Rumuniji, Republici Moldaviji i Italiji, i nude snažno svedočanstvo o rimskoj civilizaciji. Prema rečima ambasadora Gabrijele Dankau, izložba spaja arheologiju sa tehnologijom, omogućavajući pristup univerzumu u kojem su evoluirali preci Geto-Dačana. Na otvaranju izložbe, koja se nalazi u Narodnom muzeju Terme di Dioklecijano u Rimu, prisustvovali su ministri kulture iz Rumunije, Republike Moldavije i Italije – Raluka Turkan, Serđiu Prodan, odnosno Đenaro Sanđulijano.
Blok 1 Nuklearne elektrane Černavoda ponovo je sinhronizovan sa nacionalnim energetskim sistemom i tokom ovog dana će raditi u nominalnoj snazi, saopštilo je Ministarstvo energetike. Agregat je u noći sa subote na nedelju automatski isključen sa nacionalne elektrodistributivne mreže zbog vetra koji je duvao preko 100 kilometara na sat. U okrugu Konstanca, na jugoistoku Rumunije, oluja je tokom vikenda srušila 240 stabala, otkinula 50 krovova i oštetila 60 automobila. Istovremeno, bez struje je ostalo oko 40.000 potrošača iz 80 lokaliteta u regionu Dobrudže. Snabdevač energijom je izvestio da je u međuvremenu struja obnovljena za skoro 93% pogođenih.
Brod Galaxy Leader 19. novembra pod zastavom Bahama, koji je plovio u Crvenom moru, zarobili su Huti i odveli blizu obale države Jemen, a prema prvim izveštajima, među članovi posade je bio i rumunski državljanin, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova iz Bukurešta. Aktivirana je Međuinstitucionalna krizna ćelija i započete su standardne procedure za takve slučajeve koji uključuju rumunske državljane. Ministarstvo spoljnih poslova, u koordinaciji sa drugim rumunskim vlastima sa atributima u ovoj materiji i u bliskoj vezi sa drugim međunarodnim partnerima, preduzelo je korake za rešavanje ove situacije.
U Vladi će izrada projekta budžeta za 2024. godinu ući, ove nedelje, pravolinijski. Koalicija Socijaldemokratske stranke i Narodne liberalne partije (PSD-PNL) se već dogovorila da će, uz finansijske investicije, prioriteti biti obrazovanje i zdravstvo, ali izgleda da ni ova ministarstva neće dobiti onoliko koliko bi htela, s obzirom na ograničenja vezana za deficit. A, u međuvremenu, sve je više zahteva za novcem krajem ove godine iz opština, ali i iz Ministarstva saobraćaja. Glavni resurs za podršku budućem budžetu biće borba protiv utaje poreza. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku rekao je da se otklanjanjem ove pojave mogu dobiti neophodna sredstva za povećanje penzija, obrazovanje i zdravstvo.
U Rumuniji Poslanički dom je usvojio Nacrt zakona o javnom penzionom sistemu,
telo koje odlučuje u ovom slučaju. Normativni akt je prošao ubrzanu proceduru,
u jednom danu, a na plenarnoj sednici raspravljalo se samo sat vremena. Prošle
nedelje ga je na sličan način usvojio i Senat. Ministarka rada Simona Bukura-Opresku
izjavila je da ovaj zakon ima za cilj da donese ‘pravednost Rumunima’,
napominjući da se zasniva na dva stuba: doprinosu i radu. Predstavnici
opozicije, međutim, tvrde da za povećanje penzija po novim odredbama nema
finansijskih sredstava. Vlada je izračunala da joj je za povećanje primanja
penzionera potrebno 5 milijardi evra i još uvek nije jasno odakle će taj novac
doći. Prema projektu, sledeće godine usledila bi dva povećanja: 1. januara sa
13,8% za svih oko pet miliona penzionera, a u septembru novo povećanje, po
novoj formuli obračuna, koja uzima u obzir staž, doprinos ili vrednost indeksa
korekcije, ovoga puta za približno tri miliona penzionera.
Narodna banka Rumunije namerava da organizuje nekoliko događaja kako bi ponovo potvrdila, posebno na međunarodnom nivou, činjenicu da zemlja ima pravo na svoje zlatno ležište koje je evakuisano u Moskvu tokom 1916-1917 i koje je kasnije zaplenio Sovjetski Savez. Guverner Mugur Isaresku kaže da je Banka kontinuirano sprovodila akcije za povratak trezora, ali da je na nivou evropskih donosilaca odluka problem rumunskog trezora ostao uglavnom nepoznat. U javnosti u inostranstvu, kako naučnoj tako i popularizatorskoj literaturi, nema radova na međunarodnim jezicima posvećenih ovoj temi, a rumunski istoričari i stručnjaci za pravne nauke nisu se bavili ovim pitanjem spolja, žali se Isaresku.
