Vesti – 20.1.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka, 20.01.2025, 18:40

Sastanak lidera vladajuće koalicije Socijaldemokratske stranke, Nacionalne liberalne partije i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (PSD-PNL-UDMR) zakazan za ponedeljak, na kojem je trebalo da se analiziraju interne ankete o namerama Rumuna da glasaju na predsedničkim izborima u maju, odložen je, navode politički izvori. Lideri tri stranke morali su da donesu odluku o zajedničkom kandidatu za predsedničke izbore, nakon što je testirano nekoliko političara, uključujući bivšeg predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL) Krina Antoneskua i lidere socijaldemokrata i liberala. Socijaldemokratska stranka (PSD) i Nacionalna liberalna partija (PNL) bi ove nedelje trebalo da utvrde zajedničku kandidaturu za predsedničke izbore, s obzirom na to da socijaldemokrate do sada nisu potvrdile kandidaturu Krina Antoneskua. Lider Socijaldemokratske stranke (PSD) Marčel Čolaku sazvao je za utorak sastanak rukovodstva stranke na kojem bi trebalo da se razgovaral o zajedničkoj kandidaturi sa liberalima.

Od ponedeljka, do 20. marta, Rumuni sa prebivalištem ili boravkom u inostranstvu koji žele da glasaju na predsedničkim izborima u maju putem pošte mogu se registrovati onlajn na portalu www.votstrainatate.ro. Stalna izborna uprava takođe saopštava da je za zainteresovane da se upišu kao glasači na biračkom mestu u dijaspori rok do 4. marta. Podsećamo, Vlada je nedavno donela odluku da se glasanje van zemlje odvija od petka do nedelje, 4. maja, a poslednjeg dana biračka mesta se zatvaraju u 21.00 po lokalnom rumunskom vremenu. Predsedničke izbore poništio je krajem prošle godine Ustavni sud, zbog manjkavosti izbornog procesa.

Rumunski i mađarski ministri spoljnih poslova Emil Hurezeanu i Peter Sijarto sastali su se u ponedeljak u Bukureštu, povodom učešća mađarskog zvanica na međunarodnoj konferenciji u oblasti energetike. Dvojica zvaničnika su se dogovorili da razvijaju ekonomsku saradnju kroz realizaciju zajedničkih projekata u oblastima kao što su infrastruktura, saobraćaj i energetika. Rumunski ministar spoljnih poslova je istakao potrebu da se rumunsko-mađarskom strateškom partnerstvu pruži dodatna suština, što je osnovni element bilateralne saradnje, i istakao zabrinutost u vezi sa bezbednosnim izazovima koje je izazvala agresija Ruske Federacije u Ukrajini, kao i njihove višestruke implikacije, ponovivši pozicije dosledne Rumuniji. Emil Hurezeanu je takođe predstavio podršku koju Rumunija pruža Republici Moldaviji (bivšoj sovjetskoj, pretežno rumunsko govorno stanovništvo), uključujući i u oblasti energetike.

Najvažniji politički, ekonomski i lideri civilnog društva okupljaju se od 20. do 24. januara na Svetskom ekonomskom forumu 2025. u Davosu, na čijem će dnevnom redu biti teme poput Ukrajine, Gaze, klimatskih promena, porasta populizma i veštačke inteligencije. U švajcarskom alpskom gradu očekuje se skoro 3.000 lidera, uključujući 60 šefova država i vlada, iz preko 130 zemalja. Svetski lideri koji bi trebalo da prisustvuju sastanku su nemački kancelar Olaf Šolc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i kineski vicepremijer Ding Sjueksijang. Donald Tramp će se obratiti skupu na mreži samo nekoliko dana nakon inauguracije za predsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Svetska banka je revidirala naniže izglede za razvoj rumunske privrede ove godine, posebno zbog nedavno najavljenih mera fiskalne konsolidacije. U svom najnovijem izveštaju o globalnoj ekonomskoj perspektivi, Svetska banka smanjuje rast rumunske privrede na 2,1% ove godine, u poređenju sa nivoom od 3,8% predviđenim u junu 2024. Takođe, u 2026. rast bruto domaćeg proizvoda Rumunije bi bio 2,6% u poređenju sa nivoom od 3,8% prognoziranim u junu od strane Svetske banke. S druge strane, očekuje se poboljšanje nivoa investicija, posebno u Poljskoj i Rumuniji, zbog strukturnih reformi i kašnjenja evropskih fondova.

Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp danas zvanično počinje svoj drugi mandat u Beloj kući, posle ceremonije inauguracije koja se održala na Kapitolu u Vašingtonu. Tramp je rekao da će u prvim satima svog predsedavanja potpisati skoro 100 takozvanih „izvršnih naredbi“ – direktiva koje ciljaju na aktivnosti vlade. Među merama koje namerava da preduzme, Donald Tramp je, u govoru svojim pristalicama u nedelju u Vašingtonu, najavio deportaciju ilegalnih imigranata, izgradnju antiraketnog štita za zaštitu Sjedinjenih Američkih Država i skidanje poverljivosti dosijea u vezi sa atentatom. bivšeg predsednika Džona F. Kenedija, njegovog brata Roberta Kenedija i lidera građanskih sloboda Martina Lutera Kinga. Sva tri atentata izazvala su teorije zavere koje kruže više od 5 decenija. Među merama koje je najavio Donald Tramp su popuštanje propisa o zaštiti životne sredine i intenziviranje vađenja nafte.

Sledeće oslobađanje izraelskih talaca koje su u oktobru 2023. kidnapovali palestinski teroristi iz pokreta Hamas i prebacili u pojas Gaze biće sledeće subote, kada će četiri osobe biti oslobođene – javlja dopisnik Radio Rumunije u Izraelu. U nedelju su oslobođena tri izraelska taoca, više od 15 meseci nakon što su kidnapovani tokom terorističkog napada koji je doveo do izbijanja rata u Gazi. Jedna od njih ima i rumunsko državljanstvo, druga ima rumunsko poreklo. Vlasti u Bukureštu pozdravile su oslobađanje prve grupe talaca, nakon sporazuma u ​​Gazi.

Vlada Republike Moldavije zatražila je pomoć od Evropske unije da se izbori sa energetskom krizom izazvanom obustavom isporuke ruskog gasa separatističkom regionu Pridnjestrovlja. Gas koji je besplatno isporučen ovoj samoproglašenoj proruskoj republici korišćen je u proizvodnji struje i prodavan ispod tržišne cene i na desnoj obali Dnjestra, ali su isporuke obustavljene. U tom kontekstu, Kišinjev je odlučio da aktivira Mehanizam civilne zaštite Evropske unije i zatražio pomoć za hitnu instalaciju elektrane od 125 MW i 10 elektrana od 10 MW. Nova postrojenja biće instalirana u državnim termoenergetskim preduzećima u opštinama Kišinjev i Balci, koja imaju neophodnu infrastrukturu i priključke na nacionalnu električnu mrežu. Ministarstvo energetike Moldavije saopštilo je da će ova postrojenja doprineti pokrivanju finalne potrošnje energije nakon završetka hladne sezone, kada toplane više neće proizvoditi toplotnu energiju, odnosno smanjiće obim proizvedene električne energije. Istovremeno, Kišinjev je najavio da će do kraja ove godine biti izgrađen visokonaponski dalekovod u Republici Moldaviji, a struja iz Rumunije više neće prolaziti kroz Pridnjestrovski region.

Rumunija učetvuje na izložbi „Zelena nedelja“ u Berlinu, navodi Ministarstvo poljoprivrede u Bukureštu. Do 26. januara na nacionalnom štandu promovišu se i nude na degustaciju uzorci rumunskih proizvoda registrovanih po evropskim sistemima kvaliteta ili u procesu registracije, mesnih preparata i sorti sireva, konzerviranog povrća i voća, pekarskih proizvoda, meda, ceđenog ulja, sirupa, vina i žestokih pića. Prošle godine manifestaciju „Zelena nedelja” u Berlinu posetilo je približno 300.000 ljudi.