Vesti – 20.09.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 20.09.2024, 18:52
Vlada Rumunije će početkom sledeće nedelje raspravljati o predlogu rebalansa budžeta koji je iznelo Ministarstvo finansija, uz znatno povećane troškove. To je prvi ovogodišnji ispravak budžeta. Zdravstvo, obrazovanje i transport dobijaju dodatna sredstva. Prema nacrtu uredbe objavljenom na sajtu Ministarstva finansija, najveći deo novca će otići na transport – skoro 5,5 milijardi leja (oko 1,1 milijardu evra), ali i na zdravstvo, unutrašnje poslove i investicije – po preko 3 milijarde leja. Povećan je i budžet za socijalno osiguranje, tako da ima novca za isplatu penzija, nakon povećanja koja se primenjuju od 1. septembra. Ali ima i onih koji će imati manje budžete: Generalni sekretarijat Vlade, Ministarstvo privrede, Senat, Parlamentarni dom i Služba za posebne telekomunikacije. Prema projektu, deficit se povećava na skoro 7%, više za oko dva odsto u odnosu na procenu sa početka godine, a privredni rast je revidiran naniže, na 2,8% u odnosu na 3,4% koliko je ranije procenjeno.
Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je telefonski razgovor sa britanskom koleginicom Ivet Kuper. U razgovorima je istaknuta veoma dobra saradnja dve strane, aktivnosti koje se sprovode kako u kontekstu rumunsko-britanskog strateškog partnerstva, tako i na razvoju operativne saradnje na nivou sličnih struktura. Dinamika razmene podataka, informacija i prenosa stručnosti doživela je, u poslednjem intervalu, uzlazni trend. Dvoje ministara su se uglavnom bavili temama od interesa u oblasti sprečavanja i suzbijanja ilegalnih migracija, prekograničnog kriminala i dogovorili se da u budućnosti ojačaju saradnju u oblastima unutrašnjih poslova.
Ministarstvo spoljnih poslova iz Bukurešta najavilo je u petak objavljivanje „Vodiča za glasače putem pošte – izbori za predsednika Rumunije 2024.“ i „Vodiča za glasače putem pošte – izbori za Senat i Dom poslanika 2024. godine“. Rok do kojeg se građani Rumunije sa prebivalištem u inostranstvu mogu registrovati kao glasači putem pošte je 10. oktobar za izbore za predsednika Rumunije i 17. oktobar za izbore za rumunski parlament. Rumunski birači koji žele da glasaju putem pošte na ovogodišnjim predsedničkim i/ili parlamentarnim izborima, sve potrebne informacije mogu pronaći na sajtu www.mae.ro, u odeljcima Izbori za predsednika Rumunije, odnosno Izbori za Senat i Dom poslanika.
Bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirča Đoana imao bi minimalnu prednost u odnosu na levičarskog rumunskog premijera Marčela Čolakua u prvom krugu predsedničkih izbora koji će se održati u Rumuniji, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo istraživački institut INSCOP. Mirča Đoana (66 godina), bivši predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), koji je izgubio predsedničke izbore 2009. godine i koji je sada nezavisni kandidat, u prvom krugu dobio bi 21,4% glasova, a sadašnji lider socijaldemokrata Marčel Čolaku (56 godina), 20,3%. Elena Laskoni, liderka opozicionog desnog centra Unija Spasimo Rumuniju (USR) bila bi treća, sa 14,2% glasova, a lider Nacionalne liberalne partije (PNL), koji je u koalicionoj vladi sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), Nikolaje Čuka, bio bi na šestom mestu, posle dva ultra-nacionalistička kandidata. Jedanaest kandidata do sada je najavilo svoje planove da se kandiduju za predsednika i zamene Klausa Johanisa, koji svoj drugi i poslednji mandat završava u decembru. Iako je uloga predsednika uglavnom ceremonijalna, njegovi prerogativi uključuju imenovanje premijera nakon izbora, imenovanje sudija i tužilaca i slanje zakona nazad u parlament na ponovno razmatranje. Predsednički izbori će se održati u dva kruga, 24. novembra, odnosno 8. decembra, a između njih će se održati i parlamentarni izbori. U anketi su učestvovale 1.102 osobe između 11. i 16. septembra, a istraživanje ima marginu greške od 3%.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u petak da je doputovala u ukrajinsku prestonicu Kijev kako bi razgovarala o evropskoj podršci, zimskim pripremama za odbranu i napretku u vezi sa kreditima G7. U četvrtak je šefica Evropske komisije najavila novu pomoć, vrednu 160 miliona evra, za energetski sistem Ukrajine, pogođen neprekidnim bombardovanjem Rusije. Ukrajini je za zimski period potreban kapacitet od 17 gigavata, ali je veliki deo energetske infrastrukture uništen ruskim udarima. Evropska unija trenutno pomaže Ukrajini da popravi ova postrojenja i snabdeva Kijev raznim komponentama: turbinama, generatorima i transformatorima. Unija takođe podržava povezivanje mreža i isporuku energije Ukrajini, dve vrste akcija koje obezbeđuju 25% ukrajinskih potreba za zimu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pomoć od 10 milijardi evra iz Kohezionog fonda Evropske unije za zemlje centralne Evrope, uključujući Rumuniju, pogođene poplavama. „Ovo je hitan odgovor“ – izjavila je ona nakon sastanka sa šefovima vlada Poljske, Češke, Austrije i Slovačke. „Za mene je bilo (…) srceparajuće videti razaranja i pustoš“ koju je izazvao ciklon Boris – rekla je predsednica Evropske komisije. Od prošle nedelje jaki vetrovi, izuzetno obilne padavine i poplave ubile su najmanje 24 osobe u regionu: po sedam u Rumuniji i Poljskoj i po pet u Austriji i Češkoj.
Rumunija je direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede proizvodnju savremene vojne opreme – jedan je od zaključaka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, okupljenog u četvrtak u Bukureštu. Istovremeno, analizirana su nedavna dešavanja na frontu u Ukrajini i odobren je Nacionalni plan za sprovođenje Građanskog pakta u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Sastanak Vrhovnog saveta nacionalne odbrane dolazi nakon organizovanja, ove nedelje, u Bukureštu, sastanka ministara odbrane u formatu B9, koji su potpisali Zajedničku deklaraciju u kojoj su istakli značaj jačanja odbrambene industrije i postojanja zajedničkog sistema protivvazdušne odbrane i ponovili su svoju podršku Ukrajini.
Partnerstvo sa privatnim sektorom je siguran put za razvoj Rumunije, izjavio je u petak rumunski premijer Marčel Čolaku. On je boravio u radnoj poseti fabrici Nokian Tyres u Oradei (zapad), koja je svečano otvorena u četvrtak. Preseljena iz Rusije u Rumuniju, fabrika je primer uspeha koji okuplja investitora međunarodnog kalibra, lokalne vlasti i Vladu Rumunije, koja je snažno podržala takvu investiciju, dodao je on. Nokian Tyres je prva fabrika guma na svetu sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Od 2025. godine, 550 zaposlenih će ovde proizvoditi šest miliona automobilskih guma godišnje, uključujući i za velika terenska vozila. Fabrika, sa izgrađenom površinom od 10 hektara, koristi energiju koja dolazi samo iz obnovljivih izvora i sva tehnološka para se dobija bez fosilnih goriva. Finska investicija u Oradeu, procenjena na 650 miliona evra, kojoj je Vlada doprinela državnom pomoći od 100 miliona evra, jedna je od najvrednijih ostvarenih u Rumuniji poslednjih godina.
Tužilaštvu je vraćen dosije antikomunističke revolucije decembra 1989. godine u Rumuniji, u kojem su, između ostalih, optuženi bivši predsednik Rumunije Jon Ilijesku i bivši prvi potpredsednik Đelu Vojkan Vojkulesku, opet zbog nepravilnosti koje su, kažu sudije, počinili vojni tužioci. Odluku o ponovnom podizanju optužnice doneo je u petak Vrhovni sud i ona je konačna. Viši kasacioni sud je ovu odluku motivisao „nesposobnošću optužnice da tuži sud, jer nije bilo moguće utvrditi predmet i granice presude, utvrdilo je drugo veće Vrhovnog suda”. Drugo veće Vrhovnog suda je sredinom juna utvrdilo nepravilnosti u optužnici i dalo rok Tužilaštvu da te nepravilnosti ispravi. Kako Tužilaštvo to nije postupilo, Vrhovni sud je u petak odlučio još jednom, definitivno, da vrati spise vojnim tužiocima.
