Vesti – 20.08.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 20.08.2024, 18:07
Karte za trajekt Nova Modava turisti više neće moći da rezervišu putem interneta. Tokom ovog letnjeg perioda u vreme najvećih gužvi želeli smo da izbegnemo neprijatne situacije u kojima osobe koje su na licu mesta ne mogu da kupe kartu i udju na trajakt, jer je neko rezervisao kartu online a ne može da stigne na utvrdjen red voznje. Svi koji žele da putuju trajektom do Usije mogu kupiti kartu samo na licu mesta, rekao je administrator Razvan Boboesku. Trajekt ima tri polaska dnevno. Predviđen red vožnje iz Nove Modave je u 9.00, 13.00 i 17.00. Polasci iz Srbije u Rumuniju zakazani su u 9.30, 13.30 i 17.30 po lokalnom vremenu. Usled nepovoljnih vremenskih uslova, red vožnje može biti promenjen. Vožnja trajektom u jednom smeru traje 40 minuta.
U Temišvaru i Karaš Severinu održana je 31. po redu književno-duhovna manifestacija ,,Dani preobraženja Srba u Rumuniji’’. Svečano otvaranje okupilo je srpske pisce iz 12 zemalja u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Temišvaru. Ivana Jakšić Matović, novi generalni konzul Srbije u Temišvaru, rekla je da svojim prisustvom na ovoj manifestaciji učesnici šalju poruku da su zajedno, da jačaju jedinstvo obezbedjujući najbolji način za očuvanje svoje kulture, vere i religije. Šaljemo poruku da gde god se nalaze Srbi u svetu oni su ujedinjeni, dodala je zvaničnici. Želim vam, da svako vaše štivo, sa ljubavlju i radošću čita svaki čitalac. Na taj način održavamo naše korene, dodala je Ivana Jakšić Matović. Ognjen Krstić, narodni poslanik u Parlamentu Rumunije i predsednik Saveza Srba u Rumuniji, dodao je da je ova manifestacija veoma važna za budućnost Srba za očuvanje srpske tradicije, kulture i ćiriličnog pisma. Svu lepotu koja dolazi iz dijaspore i iz zemlje porekla spajamo na ovoj manifestaciji i stvaramo jedinstvenu sliku o Srbima, onakvu kakva jeste, rekao je Ognjen Krstić. Program manifestacije je nastavljene 17. i 18. avgusta u manastiru Bazjaš, Belobrešci i Staroj Moldavi u okrugu Karaš Severin. Književnik Slavomir Gvozdenović je podsetio da Dani preobraženja Srba u Rumuniji bez ikakve sumlje predstavljaju najznačajniju versku kulturnu manifestaciju na čitavom prostoru srpske dijaspore. Specijalni gost manifestacije je ovogodišnji dobitnik nagrade Velike Bazjaške povelje Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, esejista i izdavač. Božović je značajan srpski pisac i jedan od najvećih srpskih intelektualaca. Vodi i izdavačku kuću koja je štampala izuzetno važna kulturna dela, uključujući i rumunske knjige prevedene na srpski jezik. Božović je objavio više dela poezije, književne kritike i istorije književnosti i antologiju srpske poezije. Direktor je Beogradskog književnog festivala.
Problemi Rumuna iz istorijskih zajednica predočeni su u radovima Letnjeg univerziteta u Izvoru Murešuluj, većina učesnika se žalila na politiku asimilacije koju sprovode države u kojima žive, ali i na nedostatak podrške iz Rumunije. Predsednik Zajednice Rumuna u Srbiji Stevan Mihajlov izjavio je da Rumuni u Vojvodini imaju obrazovanje na maternjem jeziku, crkve i da imaju bogatu aktivnost na promociji nacionalnog identiteta, ali da postoji rizik da se škole na rumunskom jeziku zatvore ako učenici ne prime podršku u vidu stipendija od rumunske države. Što se tiče situacije Rumuna u Timočkoj Krajni, u Srbiji je i dalje veoma ozbiljna, upozorili su čelnici rumunske zajednice. Već 20 godina pričamo isto, da se čini nepravda u 154 čisto rumunska sela, 48 mešovitih naselja, veoma velikoj zajednici koja broji oko 300.000 Rumuna. Zajednica koja nikada u istoriji nije uživala rumunski jezik u školi, crkvi , medijima, rekao je Zaviša Žurž, predsednik Udruženja za rumunsku kulturu „Ariadnae Filum” u Srbiji. On je istakao da je jedina rumunska institucija prisutna u dolini Timoka Rumunska pravoslavna crkva, ali da još uvek, ovoj zajednici nedostaje dosledna podrška rumunske države. Predsednik Partije rumunske nacije u Srbiji Predrag Balašević rekao je da Rumuni u dolini Timoka nemaju škole na maternjem jeziku, imaju velike probleme u izgradnji crkava, nemaju medije na rumunskom jeziku, država Srbije ne izdvaja novac za kulturne događaje, a vlasti iz Bukurešta ne podržavaju zajednicu u rešavanju problema sa kojima se suočava. Daniel Mangu, jedan od lidera vojvođanskih Rumuna, istakao je da se, iako se zajednica uključila u poslednju reviziju, broj Rumuna smanjio. Takođe je primetio da je u poslednje 4 godine povećan broj rumunskih saradnika. On tvrdi da bi rumunskim udruženjima bila potrebna doslednija finansijska podrška da bi preživela. Štefan Mihailović, lokalni odbornik iz Vojvodine, naveo je da je veliki problem u vezi sa finansiranjem rumunskih udruženja vezan za mehanizam koji je kreiralo Odeljenje Rumuna u rasejanju, koji od udruženja traži da finansira 50 odsto od ukupne vrednosti jednog kulturnog projekta.
