Vesti 2.04.2022

Predsednik Senata Rumunije Florin Kacu, podneo je ostavku na funkciju predsednika Nacionalno liberalne stranke

Newsroom, 02.04.2022, 18:31

Predsednik Senata Rumunije Florin Kacu, podneo je ostavku na funkciju predsednika Nacionalne liberalne stranke (PNL, stranka koalicione vlade). Nekoliko liberalnih lidera su ranije pozivali na njegovu smenu. Prigovarajući mu da izaziva tenzije unutar vladajuće koalicije u svom odnosu sa Socijaldemokratskom strankom (PSD), da ne komunicira sa partijskom bazom i da nema dobar imidž u javnosti, što negativno utiče na poziciju Nacionalne liberalne stranke (PNL) u istrazivanjima javnog mnjenja glasača. Liberali koji su tražili njegovu smenu žele da partijsko rukovodstvo preuzme premijer Nikolaje Ćuka, za koga mediji tvrde da ima mnogo bolji imidž u društvu i koherentan dijalog sa vladinim partnerima. Cenjen kao vojno lice, Nikolaja Ćuku je, međutim, obelezio skandal, zbog sumlje da je njegova doktorska teza plagijat. Bivši premijer Florin Kacu izabran je pre samo pola godine, krajem septembra 2021. Tada je, uz otvorenu podršku šefa države Klausa Johanisa , nakon veoma napetog i burnog kongresa izabran za lidera PNL-a, umesto Ludovika Orbana, koji je bio na čelu ove stranke od 2017. Orban je rekao da je kongres imao najozbiljnije povrede demokratskih normi ikada počinjenih u nekoj političkoj stranci u poslednju 31 godinu i da je u decembru, sa drugim članovima koji su napustili PNL, osnovao novu stranku Desna sila.

Srbi će
u nedelju birati predsednika, nove poslanike i funkcionere lokalne samouprave.
Za šefa države kandiduje se osam kandidata, a za vanredne parlamentarne izbore 19
političkih partija. Opozicija u Beogradu je bojkotovala predhodne parlamentarne
izbore, održane u junu 2020., a to je izazvalo oštre kritike Evropske komisije,
koja je primetila ogromnu prednost koju je srpska štampa dala partijama na
vlasti, hvaleći njihove pozamašne rezultate. Čini se da ni prolećni izbori ne
obećavaju velike promene u vrhu vlasti u Beogradu. Istraživanja javnog mnjenja
pokazuju da će više od 50 birača glasati za Srpsku naprednu stranku (SNS). Predsednički
izbori, kažu analitičari, biće samo formalnost za aktuelnog šefa države
Aleksandra Vučića, koji se kandiduje za drugi mandat.

U Mađarskoj se u nedelju održavaju parlamentarni izbori. Prema istraživanjima javnog mnjenja, vladajuća Konzervativna partija FIDES u maloj je prednosti u odnosu na opozicioni koaliciju sastavljenu od šest partija. Reizbor premijera Viktora Orbana, lidera FIDES-a, komplikuje, kažu analitičari, invazija Rusije na Ukrajinu, koja je bacila novo svetlo na njene bliske odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Mađarska neće slati nikakvo oružje Ukrajini i ostaće van rata, rekao je Orban na skupovima svojih pristalica. Analitičari kažu da je ovo prvi put da Orban, koji je premijer od 2010, rizikuje da izgubi vlast od koalicije koju je formirala ultranacionalisticka desnica Jobik, koja se redefinisala kao desni centar, do socijalista, naslednika bivše komuniste partije, liberala i ekologa. Po mišljenju politikologa, mimo ideoloških sukoba između ovih formacija, parola cele opoziciju je sve samo ne Orban“. U Rumuniji, prema drugoj anketi, 90% etničkih Mađara koji imaju i državljanstvo susedne Mađarske podržavaju listu konzervativnog saveza FIDES-KDPN (Hrišćansko-demokratska narodna partija).

U Rumuniju su, preko graničnih prelaza ušle 69.524 osobe, od kojih su 7.365 državljani Ukrajine (11 odsto manje nego prethodnog dana), saopštio je u subotu Generalni inspektorat granične policije (IGPF). Na granici sa Ukrajinom u Rumuniju je ušlo 4.047 državljana Ukrajine (manje za 10,8%), a na granici sa Republikom Moldavijom 1.480 državljana Ukrajine (manje za 11,2%). Prema navedenom izvoru, od početka ove krize, do 1. aprila, u 24.00 časa, na nacionalnom nivou, u Rumuniju je ušlo 603.120 državljana Ukrajine. Trenutno, na svim graničnim kontrolnim punkrovima na ulazu u Rumuniju odvija se neometano, u skladu sa nacionalnim i komunitarnim zakonima. Svi kontrolni granicni prelazi rade punim kapacitetom pokrivenosti.

Sedište predsedničke administracije, palata Kotroćeni u Bukureštu, večeras će biti osvetljena plavom bojom, povodom obeležavanja Međunarodnog dana svesti o autizmu. Kako se navodi u saopštenju za javnost, Predsednička administracija pozdravlja napore civilnog društva da pomogne u poboljšanju kvaliteta života osoba sa autizmom i podržava promociju inkluzivnih politika koje omogućavaju osobama sa autizmom da ostvare svoj puni potencijal. Takodje, Vlada u Bukurestu, u znak podrske medjunarodnoj kampanji Light It Up Blue“, biće osvetljena plavom bojom. Premijer Nikolaje Ćuka izrazio je podršku onima koji svoje napore posvećuju inkluziji dece i odraslih sa dijagnozom ove bolesti i istakao važnost I značaj odgovarajućeg prostora za osobe sa autizmom. Procenjuje se da u Rumuniji živi preko 30.000 osoba sa autizmom, ali samo polovina njih ima stepen invaliditeta. U Rumuniji se godišnje dijagnostikuje oko 1.000 dece sa ovim poremećajem.

Prema najnovijim zvaničnim podacima u poslednja 24 sata u Rumuniji je registrovano 2174 novih slučajeva infekcije virusom SARS-CoV-2. Od posledica virusa korona preminulo je 37 osoba, od koji su 13 od ranije. Od izbijanja pandemije, pre dve godine, u Rumuniji je registrovano preko 2,85 miliona slučajeva zaraze korona virusom, a ukupan broj preminulih je preko 65 hiljada. Vakcinisano je više od 8 miliona gradjana potpunom šemom. Od 9. marta u Rumuniji su ukinute sve restrikcije i vise nije na snazi nijedna mera za suzbijanje zarazne bolesti KOVID-19.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 24 februara, više od 4,1 miliona Ukrajinaca napustilo je svoje domove. Visoki komesarijat UN za izbeglice saopstio je u subotu, da je 4.137.842 Ukrajinaca napustilo svoju zemlju, što je skoro za 35.000 više u poslednja 24 sata. Ovakav priliv izbeglica Evropa nije videla od Drugog svetskog rata. Oko 90% onih koji beže iz Ukrajine su žene i deca, muskarcima izmedju 18-65 nije dozvoljen izlazak iz zemlje. Istovremeno, Međunarodna organizacija UN za migracije saopštila je da je skoro 205.500 drugih državljana napustilo Ukrajinu i da im je ponekad bilo teško da se vrate u zemlju porekla. UN procenjuju da je broj raseljenih unutar Ukrajine skoro 6,5 miliona. Ukupno, više od deset miliona ljudi, više od četvrtine stanovništva, bilo je prinuđeno da napusti svoje domove, bilo da su prešli granicu da bi našli utočište u susednim zemljama ili su se sklonili negde drugde, unutar Ukrajine. UNICEF tvrdi da od 7,5 miliona vise od polovine su deca raseljena lica interno ili van zemlje. Pre sukoba, Ukrajina je imala više od 37 miliona ljudi na teritorijama pod kontrolom Kijeva – bez Krima (južnog) koji je Rusija pripojila 2014. i bez istočnih oblasti koje su delimično pod kontrolom proruskih separatista od iste godine.