Vesti (19.10.2023)

Budžetski deficit Rumunije trebalo bi da se smanji na 5,7% bruto nacionalnog proizvoda posle primene Zakona o novim budžetsko-fiskalnim merama. Za ovaj zakon Vlade je preuzela odgovornost pred Parlamentom a Ustavni sud je nove budžetsko-fiskalne mere pre neki dan proglasio ustavnim. Premijer Mačel Čolaku je naglasio da se novi ciljni deficit može realizovati posle rebalansa budžeta. Naredne nedelje predstavnici Vlade Rumunije vodiće razgovore sa društvenim partnerima o minimalnoj plati u gradjevinarstvu i poljoprivredi, kako zaposleni u ovim sektorima ne bi bili pogodjeni uvodjenjem doprinosa za zdravstveno osigurenje od 1. oktobra u skladu sa novim zakonom. Premijer Čolaku je kritikovao opozicionu Uniju spasite Rumuniju (USR) jer kada je ova bila na vlasti u Nacionalni plan oporavka i otpornosti predvidela je mere fiskalne reforme, a sada ih osporava. Unija spasite Rumuniju javlja da će tražiti utvrdjivanje političke odgovornosti ministra za finansije.

România Internațional, 19.10.2023, 13:37

U Luksemburgu je danas održana sednica Saveta za pravosudje i unutrašnje poslove u organizaciji špaskog Predsedništva Saveta Evropske unije. Na sednici je razmatrano i pitanje Šengen zone. Centralna tačka intervencije rumunske delegacije bili su postignuti rezultati u realizaciji dogovorenog pilot-programa sa Evropskom unijom u martu 2023. godine, koji je sproveden na granici sa Srbijom u posledjih 6 meseci. Medju konkretnim rezultatima projekta ubraja se i aktualizirano zakonodavstvo u oblast azila i vraćanja migranata i učešće u Programu Fronteks. Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson izjavila je da je impresionirana uspehom projekta i da odlični rezultati Rumunije u sprovodjenju mera može poslužiti za primer svim zemljama članicama. Ilva Johanson je ocenila da ovim akcijama rumunske vlasti sprovode unapred odredbe Pakta o migraciji i azilu. Mnoge države članice intervenisale su aktivno za integraciju Rumunije i Bugarske u Šengen zonu, a Predsedništvo Saveta Evropske unije potvrdilo je da je finalizacija procesa jedan od n prioriteta. Podsećamo da krajem prošle godine nije doneta jednoglasna odluka o ulasku Rumunije u zonu slobodnog kretanja zbog odbijanja Austrije dok se Holandija suprostavila ulasku Bugarske.

U rumunskom gradu Jaši u sredu je otvoren XI Medjunarodni festival književnosti i prevoda FILIT. Ovogodišnje izdanje Festivala odvija se pod pokroviteljstvom Predstavništva Evropske komisije u Bukureštu i Nacionalne komisije Rumunije za UNESCO. Na FILIT-u učestvuju književnici, prevodioci, izdavači, organizatori festivala, književni kritičari, knjžari, distribuderi knjiga, menadžeri i novinari iz 25 država. Do 22. oktobra održaće se brojne manifestacije, susreti sa požnatim književnicima širom sveta, bele noći poezije i muzike, profesionalni okrugli stolovi, koncerti i lektire.

Izrael je danas saopštio da je napao položaje Hamasa u Libanu, a izveštač Radia Rumunija da se izraelska vojska sprema da otvori novi front na severu zemlje. Izraelski ministar odbrane Joav Galant je istakao da je Hezbolah 10 puta jači od Hamasa. Na humanitarnom planu, Izrael je dozvolio ulazak humanitarne pomoči u Pojas Gaze iz Egipta, preko graničnog prelaza Rafah. Sa druge strane britanski premijer Riši Sunak je izraelskom predsedniku Isaku Hercogu u Izraelu rekao da je Velika Britanija solidarna sa Izraelom i dodao da je veoma važno da se stanovništvu Gaze pošalje humanitarna pomoć. U Kajiru, egipatski predsednik Abdel Fatah el-Sisi i jordanski kralj Abdulah II tražili su da se bez odlaganja prekine sukob u Pojasu gaze i optužili Izrael za primenu kolektivne kazne. Evropski parlament usvojio je rezoluciju koja oštro osudje brutalne napade Hamasa, zahteva hitno oslobadjanje svih talaca i priznaje pravo Izraela na samoodbranu, ali i naglašava da svaka akcija treba strogo da poštuje medjunarodno humanitarno pravo. U medjuvremenu izraelske snage ponovo su raketirale Pojas gaze i saopštile da su likvidirale nekoliko lidera Hamasa.

Protesni mitinzi protiv Izraela i SAD održani su u više zemalja. U SAD demonstranati su upali u zgradu Kongresa SAD sa zahtevom da kongresmeni i predsednik Džo Bajdenu izvrse pritisak za prekid vatre u Pojasu Gaze. U Grčkoj oko 10 000 osoba okupilo se u centu Atine u znak solidarnosti sa Palestincima. U Istambulu ljudi su nosili palestinske zastave isperd izraelskog konzulata i posle probijanja blokade ušli u dvorište konzulata. Incidenti su zabeleženi i u ambasadama SAD u Libanu i Iraku, u izraelskoj ambasadi u Jordanu i francuskoj u Iranu.

Rumunija je pristupila Deklaraciji o osudi programa iransjkih balističkih raketa, izradjena pod okriljem Inicijative za bezbednost protiv proliferacije, u kojoj se navodi da je program Teherana jedna od največih pretnji za napore za neproliferaciju, javlja Ministarstvo spoljnih poslova u Bukureštu. Pozivaju se države da preduzmu potrebne mere za sprečavanje snabdevanja, prodaje i transfera materijala, opreme, tehnologije i komponenata za balističke rakete kako bi se odbranio mir i bezbednost u regionu i šire. Program balističkih i krstarečih raketa predstavlja jedan od najačih kapaciteta Irana. 18. oktobra istekao je rok za pojedine sankcije Iranu u skladu sa rezolucijama Organizacije ujedinjenih nacija.

Pretvaranje privrede Rumunije u zelenu i digitlnu ekonomiju je dugoročan proces koji predpostavlja solidan nacionalni plan i saglasnost svih političkih, gradjanskih i poslovnih snaga, naglasio je premijer Marčel Čolaku u poruci učesnicima drugog izdanja ,,Samita o klimatskim promenama“. Ublažavanje posledica klimatskih promena na kratki, srednji i dugi rok prioritet je sadašnjeg rumunskog kabineta kao i jačanje otpornosti i održivosti energetskog i agrarnog sistema i menadžmenta vodenih i mineralnih resursi. Premijer je precizirao da Nacionalni plan oporavka i otpornosti kao i drugi evropski i rumunski finansijski instrumenti u saradnji sa privatnim sektorom mogu da pronadju rešenja za spremnost Rumunije za klimatske promene u 2030. godini.

Na zajedničkoj sednici vlada Rumunije i Ukrajine u Kijevu premijeri dve zemlje Marčel Čolaku i Denis Šmihal utvrdili su uvozni mehanizam za ukrajiske žitarice na teritoriji Rumunije, sa zaštitnim merama za rumunske proizvodjače. Vlada u Kijevu je usvojila i dokument kojim se priznaje da rumunska zajednica u Ukrajini govori rumunskim jezikom a ne izmišljenim moldavskim.