Vesti – 19.09.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka and Newsroom, 19.09.2024, 18:35
U Bukureštu je u četvrtak održan sastanak Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu (CSAT), koji je na dnevnom redu imao teme poput rata u Ukrajini i opremanje vojske u budućnosti. Članovi Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu su došli do zaključka da je Rumunija direktno zainteresovana da na svojoj teritoriji ima industrijske kapacitete koji mogu da obezbede kako proizvodnju savremene vojne opreme za opremanje mirnodopske strukture snaga, tako i razvoj nove opreme koja će doprineti umnožavanju vojne sposobnosti u kriznim ili ratnim situacijama. Ovo, u kontekstu u kojem su raspravljali o planu opremanja rumunske vojske za narednih 10 godina, nakon velike promene u regionalnoj bezbednosnoj situaciji, izazvane agresivnim stavom Rusije prema Ukrajini. U tom kontekstu, imajući u vidu nedavna dešavanja u susednoj zemlji, razgovarano je o dodatnim merama za odvraćanje i suzbijanje bezbednosnih pretnji koje će se sprovoditi na nacionalnom nivou, kao i uz podršku NATO saveznika. Konsolidacija strateškog partnerstva sa Republikom Moldavijom bila je još jedna tema na dnevnom redu, a Rumunija ponovo potvrđuje svoju podršku evropskom putu Kišinjeva podržavanjem sprovođenja reformi i neophodnih javnih politika.
Rumunski institut za hidrologiju i vodoprivredu saopštio je da će protok Dunava na ulazu u zemlju na deonici Baziaš značajno porasti, do 24. septembra, do 8.000 kubnih metara u sekundi, odnosno više nego duplo od višegodišnjeg proseka za mesec septembrar. Vlasti na terenu, međutim, daju uveravanja da je brana na Đerdapu spremna da primi i propusti očekivani protok nakon obilnih padavina u centralnoj Evropi. U međuvremenu, opasnost od poplava ostaje u istočnoj Rumuniji, koja je već jako pogođena prolaskom ciklona Boris. Narandžasti i žuti meteoalarmi su na snazi za velike oticaje sa padina, bujica, potoka i bujičnih poplava na malim rekama. U lokalitetima poplavljenim krajem prošle nedelje, vatrogasci iz cele zemlje, spasioci, žandarmi i volonteri su u pripravnosti i intervenišu kako bi pomogli ljudima, kojima su takođe potrebni najpotrebniji proizvodi. Podsećamo da su nedavne poplave odnele živote i pričinile ogromnu materijalnu štetu.
Ciklon Boris, koji je do sada zahvatio Rumuniju, ali i Poljsku, Češku i Austriju, nastavlja da drži evropski kontinent u pripravnosti. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije obaveštava da se u Mađarskoj, u kontekstu nedavnih poplava izazvanih obilnim padavinama, očekuje da će vlasti primeniti određena ograničenja u saobraćaju. Ograničenja će obuhvatiti glavni grad Budimpeštu, posebno puteve i pešačke pristupne puteve pored korita Dunava. Privremene brane i nasipi već su postavljeni u dužini od 544 kilometra duž reke, ali i pored drugih reka. Na severu Italije postoji crveni meteoalarm za kišu i izlivanje reka. Poplave su, osim toga, bile predmet debate u sredu u Strazburu, u Evropskom parlamentu. Rumunski poslanici Evropskog parlamenta tražili su od evropskih institucija veći budžet za podršku u slučaju katastrofa.
NATO mora da reaguje na upade Rusije u vazdušni prostor svojih zemalja članica, u kontekstu rata u Ukrajini – istakao je rumunski ministar odbrane Anđel Tilvar na B9 sastanku ministara odbrane savezničkih država na istočnom krilu NATO-a, koji se održao u sredu u Bukureštu. Predstavnik Poljske je sa svoje strane tvrdio da će sledećeg meseca saveznički ministri odbrane razgovarati o uništavanju dronova koji narušavaju vazdušni prostor NATO-a. Inicijativa B9 uključuje Rumuniju, Poljsku, Bugarsku, Češku, Estoniju, Mađarsku, Litvaniju, Letoniju i Slovačku. Razgovore o bezbednosti u toj oblasti, ali i podršci odbrani nezavisnosti Ukrajine kroz odluku Rumunije da Ukrajini pokloni sistem Patriot, vodila je i ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku, koja je u Bukureštu primila svog kolegu iz Kijeva, Andrija Sibiha.
Nacionalna komisija za strategiju i prognozu (CNSP) promenila je projekciju privrednog rasta za ovu godinu na 2,8%, sa 3,4% koliko je bilo proračunato ranije. Prema projekciji glavnih makroekonomskih pokazatelja, za 2025. godinu procenjeno je povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,5%, a za 2026. godinu od 3,7%, nakon čega će od 2027. godine biti trend smanjenja na 3,3%, odnosno 2,9% u 2028. godini. Za kraj godine se predviđa 4,5%, iznad cilja Narodne banke Rumunije od 4%, padajući na 3,8% sledeće godine i na 2,9% u 2026. godini. Prosečan kurs je projektovan na 4,98 leja/euro u 2024. Deficit tekućeg računa procenjuje se da će ove godine porasti na 7,7% bruto domaćeg proizvoda, sa 7% bruto domaćeg proizvoda prošle godine. Trgovinski deficit će se, prema prognostičkoj komisiji, povećati na 32,7 milijardi evra u ovoj godini, sa 28,9 milijardi evra prošle godine, nakon povećanja izvoza (1,8%) i uvoza (4,5%), a prosečna neto mesečna zarada mogla bi da poraste za 14,8% u 2024. godini, na 5.066 leja (oko 1.020 evra).
Vlada u Bukureštu se brine o reindustrijalizaciji zemlje i radi na Nacionalnom planu za veliku industriju vrednom skoro 2 milijarde evra. Plan će biti zasnovan na tri glavna stuba: podrška strateškim investicijama u prerađivačkoj industriji, državna pomoć za velike kompanije koje sprovode investicije sposobne da smanje direktnu emisiju gasova staklene bašte, odnosno potrošnju energije, i podršku kompanijama koje proizvode primarni materijal. Prema rečima premijera Marčela Čolakua, izvršna vlast želi da ojača model ekonomskog razvoja zasnovan na investicijama.
Izborna kampanja za predsedničke izbore u Rumuniji počeće 25. oktobra – saopštila je danas Stalna izborna uprava. Kandidati na izborima mogu da podnesu kandidaturu najkasnije do 5. oktobra. Vlasti će organizovati oko 19.000 biračkih mesta u zemlji, a građani Rumunije u inostranstvu moći će da daju svoj glas na preko 900 biračkih mesta. Prema poslednjim podacima, u Rumuniji ima preko 18 miliona birača za koje će se štampati glasački listići, a za građane iz inostranstva biće pripremljeno oko 5 miliona glasačkih listića – kaže predsednik Stalne izborne uprave Toni Grebla.
Većina Rumuna veruje da imigranti koji dolaze da rade u Rumuniju predstavljaju pre priliku nego pretnju u pogledu zapošljavanja – proizilazi iz ankete javnog mnjenja. Otprilike 68% kaže da imigranti pomažu privredi zauzimanjem upražnjenih pozicija. S druge strane, 25% smatra da oni preuzimaju poslove Rumuna, koji su prinuđeni da odu u inostranstvo. Najtolerantniji prema imigrantima su mladi do 20 godina, ljudi sa visokim obrazovanjem i stanovnici Bukurešta. Istraživanje pokazuje i da se oko 67% anketiranih slaže sa davanjem finansijskih podsticaja Rumunima iz dijaspore da se vrate kući, dok je oko 31% protiv takve ideje.
Trojica dilera droge (dva državljana Moldavije i jedan Rumun) uhapšena su u Bukureštu, nakon što su uhvaćena na licu mesta sa 10 kilograma zabranjenih supstanci. Vođa mreže je razvio brojne veze u zajednicama trgovine drogom i psihoaktivnim supstancama u Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. Prema navodima policije, psihoaktivna supstanca ima tržišnu vrednost od 200.000 evra. Droge su trebale da stignu do preko 100.000 potrošača.
