Vesti – 18.10.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 18.10.2024, 18:32
17. oktobar je bio poslednji dan kada su liste kandidata mogle da se predaju za izbor 466 senatora i poslanika u rumunskom parlamentu. U izbornu trku o kojoj će se odlučivati na biralištima, na Dan državnosti Rumunije, 1. decembra, ušla je 21 partija i politička formacija. Da bi garantovale svoje prisustvo u budućem zakonodavnom telu, političke partije moraju da dobiju procenat od 5% od ukupno datih važećih glasova.
Predsednik Klaus Johanis se na jesenjem Evropskom savetu založio za čvrstu poruku Evropske unije da podrži Republiku Moldaviju (bivšu sovjetsku državu) u procesu evropskih integracija, posebno u aktuelnom izbornom kontekstu, osuđujući mešanje i pokušaje destabilizacije iz Moskve. Glavne teme na dnevnom redu dvodnevnog samita bile su i situacija u Ukrajini, dešavanja na Bliskom istoku, konkurentnost Evropske unije i upravljanje migracijama, ali i razgovori o Gruziji, podrška multilateralnom sistemu i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima ili cene u oblasti energetike. Šef rumunske države istakao je značaj pristupačnih cena energije, potrebu da se stimuliše povezanost i otklone strukturne blokade na nivou energetskih prenosnih mreža.
Ministar odbrane Anđel Tilvar potpisao je u petak u Briselu dokument o pristupanju Rumunije pismu namera u vezi sa VIII panevropskim vojnim koridorom mobilnosti, pored Albanije, Bugarske, Italije i Severne Makedonije. Svrha dokumenta je da se pojednostavi i ubrza kretanje vojnih snaga i opreme, kako u mirnodopskim, tako i u kriznim ili konfliktnim situacijama. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, pridruživanjem Rumunije ovom koridoru vojne mobilnosti, pored dva projekta razvijena u okviru NATO-a, čiji je ona već članica, zajedno sa Bugarskom i Grčkom, odnosno sa Turskom i Bugarskom, biće intenzivirani napori na obezbeđivanju tranzita trupa i vojne opreme i jačanju kapaciteta za reagovanje u regionu Crnog mora, kako bi se obezbedila stabilnost i bezbednost. Anđel Tilvar je u četvrtak, na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a, istakao povezanost bezbednosnih pitanja na globalnom nivou i ocenio podršku koja je data Ukrajini. „Ponovio sam (…) posvećenost Rumunije da podrži Ukrajinu kako kroz bilateralne inicijative tako i kroz zajedničke napore, i naglasio važnost efikasne koordinacije između NATO-a i Evropske unije, kako bi se obezbedila komplementarnost akcija podrške“, istakao je ministar, pokazuje se u komunikatu.
Novi generalni sekretar NATO-a Mark Rute čestitao je Rumuniji i savezničkim snagama na brzoj reakciji na incident u četvrtak, kada je sumnjiva bespilotna letelica ušla 14 km u vazdušni prostor Rumunije. Prisutan u Savetu ministara odbrane iz država članica Alijanse, Mark Rute je dao uveravanja da će NATO nastaviti da pojačava nadzor u toj oblasti i da saveznici planiraju nova ulaganja u sisteme protivvazdušne odbrane i moderne borbene avione, uglavnom F-35, generacije 5. Pored toga, kaže zvaničnik, Alijansa je značajno povećala svoje prisustvo na istočnom krilu i ojačala misiju vazdušne policije NATO-a.
Policijski timovi iz Rumunije, Srbije, Estonije i Finske razbili su bandu trgovaca drogom odgovornih za šverc miliona tableta u nordijske zemlje, saopštio je u petak Eurojust. Prema podacima Jedinice Evropske unije za pravosudnu saradnju, sa sedištem u Hagu, tokom operacije koju je policija preduzela u četiri evropske zemlje uhapšeno je 47 osumnjičenih i zaplenjeno više od šest miliona tableta. Prodajna vrednost zaplenjenih tableta procenjena je, navodi Eurojust, na oko 12,5 miliona evra.
Na biralištima u nedelju, 20. oktobra, očekuje se 3,3 miliona birača iz Republike Moldavije, uglavnom govornici rumunskog jezika, za istorijske izbore: izbor predsednika republike i referendum o evropskoj budućnosti države. Prema podacima Centralne izborne komisije u Kišinjevu, organizovano je 2.219 biračkih mesta, a po prvi put su glasački listići štampani ne samo na rumunskom, već i na 5 jezika etničkih manjina: ukrajinskom, bugarskom, gagauskom, ruskom i romskom. Za Moldavce u inostranstvu biće otvoreno 231 izborno mesto u 37 zemalja. Najviše će biti u Italiji – 60, u Nemačkoj – 26, u Francuskoj – 20 i u Velikoj Britaniji – 17. U Rumuniji će biti otvoreno 16 biračkih mesta, isto koliko i u Sjedinjenim Američkim Državama, dok će u Rusiji iz bezbednosnih razloga biti u funkciji samo 2 deonice, obe u Moskvi. U Ukrajini će biti otvorena i 2 biračka mesta, u Kijevu i Odesi. Aktuelna šefica države Maja Sandu je favorit prema istraživanjima i za nju bi glasalo 29,5% ispitanika. Bivša funkcionerka Svetske banke, Maja Sandu, izabrana je za predsednicu u novembru 2020. godine, na talasu popularnosti kao antikorupcijski reformator sa proevropskim programom. Ankete pokazuju i da bi više od 54% građana Republike Moldavije glasalo za uvođenje pristupanja Evropskoj uniji u Ustav zemlje. Od raspada Sovjetskog Saveza, bivša sovjetska republika gravitirala je između prozapadne i proruske orijentacije.
U petak je u Bukureštu počeo Festival nacionalnog pozorišta – kulturni događaj u svom 34. izdanju, čija je ovogodišnja tema „Dramaturgije mogućeg“. Ljubitelji pozorišta od danas pa do 28. oktobra imaju priliku da prisustvuju predstavama čiji izbor na festivalu treba, kažu organizatori, da iskažu „mogućnosti”. U zvaničnom izboru izdanja nalazi se preko 30 predstava, iz Bukurešta i zemlje. Navodimo ‘Antologije nestanka’ – scenario i režija Radu Afrim; ‘Dvanaesta noć’ Vilijama Šekspira, u režiji Andreja Šerbana; ‘Heda Gabler’ Henrika Ibsena, u režiji Tomasa Ostermajera, između mnogih drugih. Na ovogodišnjem izdanju gostovaće pet predstava iz inostranstva – iz Nemačke, Irske, Poljske i Belgije. Događaj je u produkciji Udruženja UNITER – Rumunskog pozorišnog udruženja. FNT je kulturni projekat koji finansira Ministarstvo kulture.
Rimski filmski festival, manifestacija koja traje do 28. oktobra, uključuje među projekcije rumunsku produkciju: „Nasty“ – dokumentarac reditelja Tudora Đurđua, u saradnji sa Kristijanom Paskarijuom i Tudorom D. Popeskuom, o životu i karijeri tenisera Ilija Nastasea. Rimski filmski festival, sada u svom 19. izdanju, ima za cilj da proslavi najnovije međunarodne produkcije i mlade glasove evropske kinematografije. Ove godine među gostima su američki reditelj Frensis Ford Kopola, glumci Džoni Dep i Vigo Mortensen. Režiseri Tudor Đurđu i Kristian Paskariu odleteće u Rim na događaj i sastaće se sa publikom 21. i 22. oktobra na dve projekcije filma. Njima će se pridružiti legendarni ATP menadžer i teniski promoter Vitorio Selmi, kao i jedan od najznačajnijih sportskih novinara Italije Ubaldo Skanagata. Obojica se pojavljuju u filmnu, gde govore o godinama slave rumunskog tenisera.
