Prima pagină » Actualitate » Vesti » Vesti-18.07.2023

Vesti-18.07.2023

Napori Rumunije da ublaži
posledice humanitarne i prehrambene krize izazvane ratom Rusije protiv Ukrajine
bila je jedna od tema o kojoj je razgovarao predsednik Klaus Johanis na samitu
EU – Zajednica drzava Latinske Amerika i Kariba održanom u Briselu u ponedeljak
i utorak. Rumunski zvaničnik je u svojim obraćanjima tokom sastanka pohvalio
organizaciju ovog samita kao neophodan momenat ponovnog povezivanja
regionalnih zajednica sa, u velikoj meri, konvergirajućim interesima i
pristupima, navodi rumunsko Predsedništvo. Klaus Johanis je naveo da Rumunija
čvrsto podržava dijalog i konstruktivnu saradnju sa partnerima u regionu, kao i
redovne sastanke na najvišem nivou između predstavnika dva bloka. Predsednik
Johanis je takođe izneo stavove Bukurešta o najefikasnijim merama za borbu protiv
klimatskih promena. On se založio za koncentraciju bilateralne saradnje kako
na efikasnijoj borbi protiv rizika izazvanih klimatskim promenama, tako i na
kapitalizovanju tranzicije čiste energije kao nove zajedničke mogućnosti.
Rumunski predsednik je takođe predstavio stav Rumunije o posledicama ruskog
rata protiv Ukrajine, višedimenzionalnoj podršci koju pruža Rumunija i važnosti
zajedničkog delovanja u cilju odbrane međunarodnog poretka zasnovanog na
pravilima. Na marginama samita, predsednik Johanis se sastao sa vršiocem
dužnosti predsednika CELAC-a Ralfom Gonsalvesom, premijerom Svetog Vinsenta i
Grenadina, sa kojim je razgovarao o jačanju odnosa Rumunije i država u regionu.

Newsroom, 18.07.2023, 18:15

Ministarka
spoljnih poslova Republike Rumunije Luminica Odobesku razgovarala je u
ponedeljak sa svojom meksičkom koleginicom Alisijom Barsenom Ibarom na
marginama samita EU-CELAC. Razgovori su bili fokusirani na davanje novog
podsticaja bilateralnim odnosima, uključujući kontakte na najvišem nivou,
identifikovanje novih oblasti sektorske saradnje, predstavljanje stava Rumunije
o vojnoj agresiji Rusije na Ukrajinu i razmenu mišljenja o budućnosti odnosa
EU i Meksika. Oblasti u kojima Rumunija nastoji da unapredi saradnju sa
Meksikom uključuju civilnu zaštitu, sajber bezbednost i jačanje ekonomskih veza
sa naglaskom na povećanje investicija. U razgovorima je takođe istaknut značaj
rumunske zajednice u Meksiku i podrška koju je Rumunija pružila u evakuaciji
meksičkih državljana iz Ukrajine.

Zamenik generalnog sekretara NATO-a Mirčea Džoana osudio je, u
objavi na Fejsbuku, jednostranu odluku Rusije da se povuče iz sporazuma koji je
garantovao izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora na godinu dana, uprkos
naporima Turske i UN. Sporazum, koji su potpisale Ukrajina, Rusija, Turska i
Ujedinjene nacije, istekao je u ponedeljak uveče u ponoć – rok koji je određen
kada je poslednji put produžen na dva meseca u maju. Rusija je odbila da
produži crnomorski sporazum, potpisan 22. jula 2022, osuđujući prepreke u
trgovini ruskim poljoprivrednim proizvodima. Poslednji teretni brod koji
prevozi žito iz Ukrajine preko Crnog mora pregledan je u ponedeljak uveče u
Istanbulu, nekoliko sati pre isteka međunarodnog sporazuma, saopštile su UN. Visoki
predstavnik EU za spoljne poslove Žozep Borel osudio je Rusiju zbog njene
odluke da se povuče iz sporazuma koji je, uprkos ratu, dozvoljavao izvoz preko
tri miliona tona žita i poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine.

Moneyval je zatražio od rumunskih vlasti da pojačaju mere za
borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, navodi se u izveštaju koji
je u utorak objavilo telo Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca. Počevši
od 2014. godine, kada je institucija poslednji put vršila procenu Rumunije,
zemlja je usvojila niz akcija za jačanje svog pravnog i institucionalnog okvira
u cilju borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Moneival smatra da
je Bukurešt zabeležio umerenu efekasnost
u svim procenjenim oblastima, sa izuzetkom međunarodne saradnje, gde je
zabeležio značajan nivo delotvornosti, a druge zemlje su pohvalile Rumuniju za
konstruktivnu pomoć. Prema oceni, Bukurešt je unapredio svoju sposobnost da
zamrzne, zapleni i konfiskuje proizvode i instrumente domaćih profitera.
Zemlja aktivno primenjuje mere za oduzimanje imovine stečene na nelegalan i
nezakonit način, odnosno kriminalim radnjama u Rumuniji za najčešća krivična
dela u zemlji – navodi Komitet eksperata za procenu mera protiv pranja novca i finansiranja
terorizma Moneyval.

Rumunija
je u prvih pet meseci ove godine uvezla 36 odsto manje prirodnog gasa nego u
istom periodu prošle godine, dok je domaća proizvodnja porasla za 6,6 odsto,
podaci su Nacionalnog instituta za statistiku. Komisija za nacionalnu
strategiju i prognoze procenjuje da će proizvodnja prirodnog gasa porasti za
3,6% godišnje do 2026. godine, nakon pada od 1,1% u 2022. godini.

U Rumuniji će u
naredna 24 sata biti veoma toplo vreme pogotovu u južnom i zapadnom delu zemlje. U ostalim krajevima će
se zadržati relativno toplo vreme. Maksimalne temperature biće od 25 stepeni,
na severu, do 39 stepeni Celzijusa na jugu zemlje. Meteorolozi takođe
saopštavaju da će stepen nestabilnosti vremena postepeno rasti i da će se
manifestovati periodima pojačanja vetra (uglavnom udari 55…70 km/h), pljuskovi
i grmljavinom, tokom celog dana u karpatskim i planinskim predelima. Na
ograničenim površinama, očekuju se pljuskovi u kratkim vremenskim intervalima,
a količine vode će biti 20…25 l/m2,
lokalno i preko 30 l/m2 i padaće grad. U Bukureštu sutra toplo vreme, najviša
dnevna temperatura 36…37 stepeni C..Evropa se takođe bori sa
ekstremnim vrućinama, sa temperaturama od preko 40 stepeni Celzijusa koje se
očekuju u brojnim regionima širom kontinenta. Svetska meteorološka organizacija
upozorava da će se toplotni talas koji je zahvatio južnu Evropu intenzivirati
u narednih nekoliko dana i da će se nastaviti u avgustu. Stručnjaci
upozoravaju da globalno zagrevanje u Evropi napreduje dvostruko brže od svetskog
proseka. Kažu da su temperature 5-6 stepeni više od normalne. Upozorenje o
toploti sa crvenim kodom danas je na snazi u Italiji, Španiji, Srbiji,
Mađarskoj i Bosni i Hercegovini, dok su Grčka, Austrija, Češka, Slovačka,
Poljska i Švajcarska pod narandžastim kodom. Na drugim mestima, u Severnoj
Americi besne razorni požari, dok Kinu očekuju temperature do 45 stepeni
Celzijusa. Japan i Južna Koreja suočeni su sa običnim kišama i vrućinama koje
su izazvale žrtve i značajnu materijalnu štetu

Rumunski fudbalski savez saopštio je u utorak da je konkurisao
za organizaciju finala Lige Evrope, za 2026. ili 2027. godinu, u Nacionalnoj areni
u Bukureštu. Posle uspeha u organizaciji utakmica EURO 2020 i Evropskog
prvenstva za igrače
do 21 godine ove godine, Fudbalski savez Rumunije (FRF) želi da
nastavi da promoviše Rumuniju kao destinaciju za velike sportske događaje,
navodi se u saopštenju za javnost objavljenom na zvaničnom sajtu FRF. EVRO
2020. doneo nam je najvažnije javne investicije u infrastrukturu, solidno
nasleđe koje utiče na razvoj rumunskog fudbala. Istovremeno, FRF je pokazao da
je razvio svoje organizacione kapacitete tako što je postao konkurentan partner
UEFA u evropskom fudbalskom krugu, a sada želimo da pređemo u novu fazu koja
će dodatno obeležiti razvoj rumunskog fudbala, rekao je predsednik FRF
Razvan Burleanu. Nacionalna arena je takođe bila domaćin finala Lige Evrope
2012. godine, kada je Atletiko Madrid pobedio Atletik Bilbao rezultatom 3-0. Za
naredne dve godine već su poznati gradovi domaćini finala Lige Evrope: Dablin
(Irska), 2024. i Bilbao (Španija), 2025. godine.

Rumunski
fudbalski šampion Farul Konstanca danas igra u gostima sa moldavskim Šerifom
Tiraspolom, u revanš utakmici pretkola Lige šampiona. Farul je pobedio u prvoj
utakmici rezultatom 1-0. Pobednik će se suočiti sa Makabijem iz Haife iz
Izraela ili Hamrunom Spartansom sa Malte. U Konferencijskoj ligi igraju tri
rumunske ekipe: osvajači Kupa Rumunije i Superkupa CFR Kluž, Sepsi Sfantu
Gheorghe i FCSB, koji su trenutno na drugom mestu na domaćem plasmanu.