Vesti 18.06.2022
U Kišinjevu je danas održan zajednički sastanak parlamenata Rumunije i susedne Republike Moldavije.
Newsroom, 18.06.2022, 18:55
U Kišinjevu je danas održan zajednički sastanak parlamenata Rumunije i susedne Republike Moldavije. Ovo je prvi put da je organizovan ovakav događaj na kome su rumunski i moldavski parlamentarci uputili zajedničku poruku podrške Republici Moldaviji za dobijanje statusa kandidata za pristupanje Evropskoj uniji. Sastanku je prisustvovala i predsednica Republike Maja Sandu, koja je izjavila da je preporuka Evropske komisije od petka da Moldavija dobije status kandidata za pristupanje dugo očekivani rezultat, a na ovom putu Kišinjev računa na podršku Bukurešta. Budućnost Republike Moldavije je u velikoj evropskoj porodici, a Rumunija jeste i biće njen najdosledniji partner – istakao je predsednik rumunskog Senata Florin Kacu. Sa svoje strane, predsednik Poslaničkog doma u Bukureštu, Marčel Čolaku izjavio je da Rumunija i Republika Moldavija moraju zajedno da rade kako bi obezbedile bolji život svojim građanima. Na kraju sastanka, predsednik parlamenta u Kišinjevu, Igor Grosu i predsednici Senata i Poslaničkog doma Rumunije potpisali su zajedničku deklaraciju u kojoj su ponovili bezuslovnu podršku svih rumunskih političkih snaga razvoju, demokratskoj konsolidaciji i evropskom putu Moldavije. Istovremeno, najoštrije se osuđuje nezakonita, ničim izazvana i neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu.
Alijansa za ujedinjenje Rumuna (nacionalistička opozicija) osuđuje stav moldavskih vlasti u slučaju Džordža Simiona, predsednika stranke i lidera grupe u rumunskom parlamentu. Zaustavljen je na aerodromu u Kišinjevu dok je sa delegacijom parlamenta u Bukureštu pokušao da uđe u Republiku Moldaviju. Simionu nije dozvoljeno da uđe zbog zabrane koju je dobio za vreme mandata bivšeg predsednika susedne republike, filoruskog socijaliste Igora Dodona, uz obrazloženje da bi ugrozio državnost Republike Moldavije. Zabranu nije ukinula sadašnja administracija, koju predvodi prozapadno orijentisana Maja Sandu. Simion je uvršten na spisak rumunske parlamentarne delegacije koja je otputovala u Kišinjev i nije zvanično obavešten, do trenutka carinskih formalnosti, o zabrani ulaska na teritoriju Republike Moldavije. Okvalifikovan od bukureštanskih medija kao turbulentni populistu, Simion je uvek vodio kampanju za ponovno ujedinjenje dve rumunske države. Republika Moldavija je formirana na delu istočnih rumunskih teritorija koje je pripojio Staljinistički Sovjetski Savez 1940. godine, nakon ultimatuma, a proglasila je nezavisnost od Moskve 27. avgusta 1991. godine, nakon neuspeha neoboljševičkog puča protiv poslednjeg sovjetskog lidera, reformatora Mihaila Gorbačova.
Ruska vojska je pojačala prisustvo na Zmijskom ostrvu na Crnom moru, koje je okupirano od početka rata i gde je postavila dodatne odbrambene sisteme. Rusi time sugerišu da ne nameravaju lako da odustanu od ove strateške tačke, uprkos pretnjama novih ukrajinskih artiljerijskih i raketnih sistema poput Cezara ili HIMARS-a, kažu vojni analitičari koje u subotu citiraju međunarodne novinske agencije. Prema njihovim rečima, najnoviji satelitski snimci ostrva kod ukrajinske i rumunske obale čine vidljivim odbrambene sisteme zemlja-vazduh, koje su instalirali Rusi i na brodovima koji se nalaze u blizini. Zapad je Ukrajini obezbedio nekoliko mobilnih artiljerijskih sistema koji bi teoretski mogli da joj dozvole da pogodi ostrvo od obale udaljeno oko 30 kilometara. Ostrvo, kažu stručnjaci, ima stratešku vrednost ne samo sa vojne tačke gledišta, već i sa ekonomske, jer se odatle može kontrolisati saobraćaj civilnih brodova u Crnom moru. Nekadašnja rumunska teritorija, aneksirana od Staljinističkog Sovjetskog Saveza i koju je Ukrajina preuzela 1991. kao država naslednica, Zmijsko ostrvo se nalazi blizu ušća u Dunav, u oblasti bogatoj nalazištima ugljovodonika.
Valentin Uritesku, jedan od najpopularnijih rumunskih glumaca poslednjih decenija, preminuo je u subotu, u 81. godini. Tokom svoje dugogodišnje umetničke karijere, uglavnom je igrao u sporednim ulogama, u desetinama filmova i na scenama četiri pozorišta, dva u unutračnjosti i dva u Bukureštu. Pre pet godina dobio je nagradu za celokupnu aktivnost na Gali Gopo nagrada, najprestižnijoj gali za rumunsku kinematografiju. Njegovi memoari su sabrani u tomu Čuvaj ono najbolje u sebi. Uspomene.