Vesti 18.04.2022

Premijer Rumunije Nikolaje Ćuka ponovio je danas, da u kriznoj situaciji, kroz koju prolazi Rumunija, jedino rešenje su investicije,

Newsroom, 18.04.2022, 23:45

Premijer Rumunije Nikolaje Ćuka ponovio je danas, da u kriznoj situaciji, kroz koju prolazi Rumunija, jedino rešenje su investicije, a uloga Vlade je da ih podrži kroz javne politike koje imaju za cilj da obezbede stabilnost i ekonomski razvoj. U intervjuu za Radio Rumuniju, on je naglasio da, kako bi se obezbedila stabilnost, poslovno okruženje treba da bude podržano vladinom politikom. Premijer je istakao da međunarodne finansijske institucije potvrđuju da su rešenja Izvršne vlasti bila i jesu prava. Šef vlade je dodao da za 2022. Rumunija ima najveći investicioni budžet u poslednjih 30 godina, koji iznosi 88 milijardi leja (oko 18 milijardi evra). Biće privučena i velika količina evropskog novca, što nudi mogućnost za razvoj privrede i otvaranje novih radnih mesta.

Ministar spoljnih poslova Rumunije Bogdan Auresku razgovarao je telefonom, u ponedeljak, sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom o posledicama nelegalne vojne agresije i invazije Rusije na Ukrajinu i naporima saveznika da upravljaju i da na odgovarajući način odgovore na sve izazazove. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, dvojica zvaničnika su takođe razgovarali o konkretnim načinima pružanja podrške Ukrajini i aspektima bilateralne saradnje u okviru Rumunsko-američkog strateškog partnerstva. Državni sekretar Entoni Blinken zahvalio je ministru Aureskuu na njegovoj regionalnoj ulozi i na svim merama koje je Rumunija preduzela da upravlja aktuelnom krizom, na višedimenzionalnoj podršci koju nudi Ukrajini i drugim ranjivim partnerima u regionu, uključujući bivšu Republiku Moldaviju. Šef rumunske diplomatije zahvalio se SAD na odluci da povećaju svoje vojno prisustvo u Rumuniji. On je istakao potrebu dalje konsolidacije snažnog američkog i savezničkog prisustva u Rumuniji i na celom istočnom krilu, posebno na Crnom moru.

Rumunski ministar nacionalne odbrane Vasile Danku imao je u ponedeljak telefonski razgovor sa američkim ministrom odbrane Lojdom Džej Ostinom III. Dvojica zvaničnika su razgovarali o razvoju bezbednosne situacije u regionu Crnog mora u kontekstu rata u Ukrajini i o naporima NATO-a da ojača savezničku poziciju na istočnom krilu. Tema razgovora bila je i stadijum i operacionalizacija savezničke borbene grupe u Rumuniji, navodi se u saopštenju Ministarstva nacionalne odbrane. Oni su izrazili zabrinutost zbog trenutne situacije u Ukrajini i ponovo potvrdili čvrstu osudu sukoba, zločina počinjenih u Buči i u drugim područjima Ukrajine, za koje Rusija snosi punu odgovornost, navodi citirani izvor.

U Rumuniju je u nedelju preko graničnih prelaza širom zemlje ušlo 87.531 osoba, od čega 6.750 državljana Ukrajine. Od početka rata u Ukrajini, više od 737.000 Ukrajinaca je ušlo u Rumuniju, većina njih u tranzitu, prema drugim zapadnim državama. S druge strane, prema podacima Ministarstva rada i socijalne zaštite, od ukupnog broja ukrajinskih izbeglica skoro 40 odsto zaposlilo se na rumunskom tržistu rada u prerađivačkoj industriji. Na drugom mestu je oblast građevinarstva, a zatim ugostiteljski i hotelski sektor. Takođe, ukrajinske izbeglice obavljaju veleprodajne, administrativne i pomoćne usluge u Rumuniji. Otprilike četvrtina svih ukrajinskih izbeglica koje su našle posao u Rumuniji zaposlena je u kompanijama u Bukureštu. Od 24. februara do sada u Rumuniji je zaposlen 1.891 ukrajinski državljanin.

Rumunija je donirala Ukrajini 11. funkcionalnih i potpuno opremljenih vozila hitne pomoći, koja će služiti za evakuaciju povređenih i pružanje hitne medicinske pomoći, saopštio je u ponedeljak Inspektorat za vanredne situacije Sučeva (severoistok). Devet vozila su donacija Županijske službe hitne pomoći i dva vozila koje je donirala Medicinska hitna služba-SMURD. U okrugu Sučava nalazi se prvi evropski logistički centar za prijem, skladištenje, rukovanje i transfer humanitarne pomoći koji su Ukrajini pružile zemlje članice Evropske unije. Centar je otvorilo Odeljenje za vanredne situacije pod pokroviteljstvom Evropskog mehanizma civilne zaštite.

Narodna banka Rumunije povodom 142. godišnjice od svog osnivanja, danas i sutra organizuje Dane otvorenih vrata“. Stari dvor u Bukureštu, kao i regionalne filijale i agencije , otvoreni su za posetioce. Šira javnost može da se divi stalnoj postavci Muzeja NBR, uključujući zlatnu polugu iz rezerve centralne banke, kao i dve privremene izložbe: 100 godina od rođenja kralja Mihaila I (1921-2017)“ i Ekaterine Teodoroju — heroina Prvog svetskog rata”. Realizovana kao zamišljeni prikaz života monarha od detinjstva do starosti, na izložbi posvećenoj kralju Mihailu, posetioci mogu videti maršalske uniforme koje su pripadale vladaru, narodne nošnje, vojne artefakte, kovanice, medalje, dokumenta i novčanice. Druga izložba, posvećena Ekaterini Teodoroju, je povod za puštanje u opticaj, od 1. decembra 2022. godine, novčanice od 20 leja, na kojoj je lice heroine..

Za pravoslavne hrišćane, većinski u Rumuniji, i grkokatolike počela je poslednja nedelja Vaskrsnog posta, Strasna ili Stradalna sedmica u kojoj se sećaju stradanja Gospodnjeg. U crkvama vernici svake večeri prisustvuju posebnim službama pod nazivom Bdenije, u kojima se obeležavaju poslednji trenuci zemaljskog života Isusa Hrista, pre Njegovog raspeća i smrti na krstu. Najvažnije je Veliko bdenije sa čitanjem 12 jevandjelja Hristovog stradanja na Veliki Četvrtak, dan uoči Hristovog stradanja na Veliki petak.

Ove nedelje, Senat Bukurešta, kao Gornji dom Parlamenta, raspravljaće o izmenama i dopunama Zakona o ofšoru po hitnoj proceduri. Zakon o ofšoru reguliše eksploataciju prirodnog gasa u Crnom moru. Prema zakonu u sadašnjem obliku, u slučaju energetske krize, Rumunija ima prioritet u obezbeđivanju snabdevanja gasom. Dokument, koji predstavljaju čelnici vladajuće koalicije PNL, PSD i UDMR , predviđa da 60 odsto prihoda dobijenih eksploatacijom gas sa rumunskog pomorskog perimetra pripadne državi, a 40 odsto investitorima. Rumunska država i rumunske firme će takođe imati prednost prilikom kupovine izvađenog gasa, a višak će biti izvezen. Projekat uspostavlja isti fiskalni okvir za kopnene, dubokomorske perimetre nafte.

Bela kuća je u ponedeljak saopštila da će se 12. maja održati svetski samit radi okončanja epidemije Kovid-19 i pripreme za buduće zdravstvene pretnje, preneo je AFP. Samitom, koji će biti virtuelni, kopredsedavaju Sjedinjene Američke Države, Nemačka koja je preuzela od Velike Britanije predsedavanje G7, Indonezija (predsedavajući G20), Senegal (predsedavanje Afričke unije) i Belize (predsedavanje Karikomom, zemlje Kariba ). To je drugi globalni samit o pandemiji KOVID-19 od izbijanja zaraze virusom SARS-CoV-2 u decembru 2019. Prvi je 22. septembra 2021. održao američki predsednik Džo Bajden, 22. septembra 2021, koji je tada pozvao na povećanje globalne vakcinacije.

Ukrajina je popunila upitnik za pristupanje EU i očekuje se da će na sastanku Evropskog saveta koji je zakazan za 23-24, dobiti preporuku o uskladjenosti (Ukrajine) sa neophodnim kriterijumima za članstvo. U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u video poruci upozorio da Rusija priprema veliku ofanzivu na istoku Ukrajine. Svako u Evropi i Americi već može da vidi da Rusija koristi otvorenu energetsku scenu da destabilizuje zapadna društva. Rusija ne sme da dobije opkladu na haos nastao na energetskom tržištu, rekao je Vladimir Zelenski. On je takođe kritikovao kašnjenje u isporuci oružja njegovoj zemlji…U ponedeljak su ukrajinske vlasti pozvale Rusiju da olakša uspostavljanje humanitarnog koridora za evakuaciju civila iz opkoljenog lučkog grada Marijupolja i jedne od čeličana koja je poslednja značajna ukrajinska zona otpora u gradu, izveštava Rojters. Kijevski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da grad Marijupolj „više ne postoji“ nakon višenedeljnog ruskog bombardovanja, prenosi Bi-Bi-Si. Lokalne vlasti su u ponedeljak saopštile da su najmanje 3 osobe poginule u ruskom bombardovanju Harkova (severoistok) Kako prenosi AFP, Harkov, drugi po veličini predratni grad u Ukrajini sa skoro 1,5 miliona stanovnika, bio je meta neprekidnih napada nekoliko dana na početku ruske ofanzive, ali je ostao pod kontrolom ukrajinskih snaga.