Vesti 17.12.2017.
Poslednji Kralj Rumunije, Mihaj I, sahranjen je u subotu uz vojne počasti, u Kraljevskoj nekropoli u mestu Kurtea de Ardješ, na jugu Rumunije, gde počiva i Njegova supruga Kraljica Ana.
Florentin Căpitănescu, 17.12.2017, 18:02
Poslednji Kralj Rumunije, Mihaj I, sahranjen je u subotu uz vojne počasti, u Kraljevskoj nekropoli u mestu Kurtea de Ardješ, na jugu Rumunije, gde počiva i Njegova supruga Kraljica Ana. Mihaj I je preminuo 5. decembra u Švajcarskoj, u svojoj 96. godini. Kralj, koji je bio Maršal i Vrhovni komandant Vojske Rumunije za vreme Drugog Svetskog rata, sahranjen je uz počasnu topovsku paljbu, dok je fanfara svirala Državnu Himnu Rumunije i Kraljevsku Himnu. Kovčeg sa beživotnim telom Kralja Mihaja transportovan je vozom od Bukurešta do Kurtea de Ardješ. Desetine hiljada ljudi je odalo poslednju poštu Kralju Mihaju Prvom. Pogrebnu ceremoniju je održao Patrijarh Rumunske pravoslavne crkve Danijel, u prisustvu članova Kraljevske porodice i brojnih predstavnika kraljevskih kuća iz Evrope i šire.
Vlada Izraela deli tugu Kraljevske porodice i celog rumunskog naroda usled smrti Kralja Rumunije Mihaja Prvog, prijatelja jevrejskog naroda, tvrdio je premijer Benjamin Netanjahu. «Sa zahvalnošću se prisećamo mobilizacije kraljevske porodice za spasavanje života Jevreja u tamnim danima Holokausta u Rumuniji, a posebno učešća majke Njegovog Visočanstva Mihaja Prvog, Kraljice Elene, kojoj je dodeljena titula «časni medju narodima», ističe se u poruci Ambasade Izraela u Bukureštu. Sa druge strane, medjunarodni mediji su na široko komentarisali, na prvim stranicama, državne pogrebne ceremonije za Kralja Mihaja I organizovane u Bukureštu, a televizijske stanice iz celog sveta prenele snimke ceremonija. BBC je istakao da je Kralj Mihaj Prvi ostao u istoriji kao državnik koji je u avgustu 1944. godine, za vreme Drugog Svetskog Rata, odlučio da se pridruži saveznicima protiv Nemačke. Agencija Frans Pres je napisala o državnim pogrebnim ceremonijama u Bukureštu, dodajući da je desetine hiljada Rumuna odalo poslednju poštu Kralju Mihaju Prvom.
U Temišvaru danas je Dan žalosti u spomen žrtvama revolucije iz decembra 1989. godine, koja je dovela do pada komunističkog režima. U crkvama se ovih dana održavaju službe i parastosi, a na temišvarskim spomenicima palih heroja položeno je cveće i zapaljene sveće. 17. decembra 1989. 50 osoba je poginulo, a stotine je povredjeno usled Čaušeskuovog naredjenja da se puca u demonstrante. Vrhunac dogadjaja će biti 20. decembra, na Dan Pobede, kada je pre 28 godina Temišvar proglašen «prvim gradom oslobodjenim od komunizma». Pokrenuta usled protivljenja Temišvaraca abuzivnoj meri lokalnih vlasti, Revolucija je brzo zahvatila celu Rumuniju, a vrhunac je zabeležen 22. decembra, kada je diktator Nikolaje Čaušesku pobegao. Izmedju 16. i 25. decembra 1989. godine više od 1000 ljudi je poginulo i skoro 3.400 povredjeno. Rumunija je bila jedina zemlja Istočnog bloka u kojoj je došlo do nasilne smene režima i komunistički rukovodioci su pogubljeni.
Specijalna komisija rumunskog parlamenta za zakone o sudstvu analiziraće u ponedeljak amandmane na paket zakona koji treba da bude razmotren u Senatu, koji u ovom slučaju ima odlučujuću moć. Reč je o Statutu pravobranilaca i zakonima o organizovanju sudstva i funkcionisanju Visokog saveta pravosudja. U ponedeljak, takodje, specijalna komisija počinje debate o primeni Evropske direktive o pretpostavci nevinosti u nacionalnom zakonodavstvu.
Evropska komesarka za Regionalnu politiku Korina Krecu, učini u ponedeljak i utorak, posetu Rumuniji, gde ima predvidjene razgovore sa premijerom Mihajom Tudoseom i drugim članovima vlade u Bukureštu. Ona će učestvovati u više dogadjaja posvećenih evropskom finansiranju, uključujući i Galu strukturnih fondova 2017. Pre posete, evropska komesarka je izjavila da je Rumunija napravila brojne progrese na putu implementacije programa finansiranih kohezionom politikom, ističući, medjutim, da se ovi napori moraju nastaviti.
