Vesti 16.12.2021
U Rumuniji je, u četvrtak koronavirus potvrdjen kod 812 osoba za 24 sata i prijavljeno je 84 smrtnih slučajeva, od kojih 19 pre referentnog intervala.
Newsroom, 16.12.2021, 18:28
U Rumuniji je, u četvrtak koronavirus potvrdjen kod 812 osoba za 24 sata i prijavljeno je 84 smrtnih slučajeva, od kojih 19 pre referentnog intervala. Stopa incidencije izračunata za 14 dana u Bukureštu nastavila je da opada, dostigavši 0,77 slučajeva na hiljadu stanovnika. Potvrđeno je da su još tri osobe zaražene Omikronom. Do sada je u Rumuniji prijavljeno 11 slučajeva infekcije novim sojem. Evropska komisija očekuje da će ova varijanta koronavirusa postati dominantna u Evropi do sredine januara. Predsednica Evropske Komisije Ursula fon der Lajen je, međutim, izrazila uverenje da će blok imati moć i sredstva da prevaziđe bolest. Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) upozorio je da je brzo širenje zaraze neminovo i da vakcinacija sama po sebi neće sprečiti širenje Omikrona. Da bi se zadržao zdravstveni sistem na “izdržljivom nivou i da bi zaobisao pritisak , Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) je pozvao na brzo ponovno uvođenje i konsolidaciju“ takozvanih nefarmaceutskih“ mera protiv KOVID-a-19, termina koji se odnosi na opste epidemioloske mere za sprečavanje širenja zaraze.
Rumunski policajci iz Sindikata
Evropola organizovali su u četvrtak protestni skup ispred Ministarstva
unutrašnjih poslova. Oni optužuju izvršnu vlast da ne želi da sprovede zakon o
platama i kažu da nisu dobili nikakvo povećanje plata od 2007. godine.
Sindikalni lideri upozoravaju da policija neće više pristajati da sprovodi
zabrane uvedene u kontekstu pandemije ukoliko ne dobiju pozitivan odgovor na
zahteve. Sindikalni savez Sanitas, koji okuplja zdravstvene radnike, takođe
poziva vladu da prestane sa zamrzavanjem plata u budžetskom sektoru.
Prema izdanju Barometra verskog života iz decembra 2021, koji su
pokrenuli Institut za političke nauke i međunarodne odnose Rumunske akademije i
Centra za sociološka istraživanja LARICS, Rumuni najviše poverenja imaju u vojsku, Rumunsku akademiju nauka i crkvu. Prema anketi, preko 67% Rumuna veruje vojsci,
skoro 65% ima poverenja u Rumunsku akademiju i 62% u crkvu. Sledeća mesta, procenti od 45 i
44, pripadaju poverenju u lokalne opštine i policiji. Samo 20% Rumuna veruje štampi, oko 15% Predsedništvu, 14% parlamentu i preko 13%
Rumuna ima poverenje u Vladu. Na poslednjem mestu po poverenju Rumuna u
institucije, nalaze se političke partije
sa skoro 9%.
Na današnjem dvodnevnom sastanku u Briselu, šefovi država i vlada Evropske unije razgovaraće o epidemiološkoj situaciji u kontekstu pandemije KOVID-19, značaju vakcinacije i borbi protiv nemarnosti da se to učini. S druge strane, kao rezultat rastuće globalne nestabilnosti, zemlje članice su odlučile da Evropska unija mora preuzeti veću odgovornost za svoju bezbednost. Pod ovim uslovima, evropski lideri će se baviti pitanjima vezanim za jačanje saradnje sa NATO-om, koji ostaje temelj kolektivne odbrane. U okviru Evropskog saveta biće razmatrano i pitanje nagomilavanja ruskih vojnih snaga duž granice sa Ukrajinom, kao i situacija u Belorusiji. Rumuniju na samitu predstavlja predsednik Klaus Johanis, koji smatra da je neophodno da pitanje značajnog povećanja cena energenata ostane prioritet na dnevnom redu evropskih institucija. Šef države podržava i potrebu pronalaženja rešenja za zaštitu ugroženih potrošača, ali i da su nuklearna energija i prirodni gas opcije za pristupačnu energetsku tranziciju.
Visoki savet magistrata Rumunije odlučio je na plenaronoj sednici većinom glasova da aktuelni predsednik Bogdan Matesku privremeno bude na ovoj funkciji i po isteku mandata. Predhodno je sekcija sudija Visokog savata magistrata odbila dve kandidatkinje za funkciju predsednika, Andreu Kiš i Gabrijelu Baltag. Mandat sadašnjeg rukovodstva Saveta ističe 6. januara. Prema Ustavu, Visoki savet magistrata je garant nezavisnosti sudstva.
U Temišvaru, u zapadnoj Rumuniji, održavaju se komemorativni događaji posvečeni tridesetdrugoj godišnjici od početka Revolucije 1989. godine, koja je dovela do pada komunističkog režima. U znak sećanja na one koji su žrtvovali svoje živote za slobodu, organizuje se Dan otvorenih vrata na Spomen-obeležju Revoluciji, služi se parastos, a učenici 15 škola polažu vence na spomenike herojima. Zakazana je i svečana sednica Lokalnog veća, projekcija filma Pamti 89 i organizovan je marš Heroji ne umiru. Veče će biti završeno koncertom Folk for Revolution, a u ponoć će biti služena sveta misa. U Temišvaru će 17. decembar biti dan žalosti. Podsećamo, plamen Revolucije, koji će se kasnije proširiti zemljom, planuo je 16. decembra, kada su u Temišvaru zaustavljeni tramvaji, a demonstranti su se postrojili i krenuli ka centru uzvikujući parole protiv totalitarnog režima. Tada su izvršena prva hapšenja, da bi već sutradan, 17. decembra, bila otvorena vatra na demonstrante.
