Vesti – 16.08.2023
Bezbednost Rumunije je konsolidovana i biće nastavljeni napori
na jačanju struktura Severnoatlanske alijanse na teritoriji zemlje, posebno
borbene grupe NATO-a formirane 2022. godine, rekao je predsednik Klaus Johanis,
koji je prisustvovao u utorak, na svečanosti u Konstanci (jugoistok), povodom
obeležavanja Dan mornarice. Sa svoje strane, premijer Rumunije Marčel
Čolaku dao je uveravanja da će izvršna vlast, na čijem je čelu, izdvojiti
neophodna sredstva za dopunu i modernizaciju rumunskih pomorskih snaga.
Bezbednost na Crnom moru osigurava stabilnost celog regiona i transformiše
Rumuniju u važnog bezbednosnog provajdera, ocenio je predsednik Senata
Nikolaje Ćuka.
Newsroom, 16.08.2023, 13:33
Bezbednost Rumunije je konsolidovana i biće nastavljeni napori
na jačanju struktura Severnoatlanske alijanse na teritoriji zemlje, posebno
borbene grupe NATO-a formirane 2022. godine, rekao je predsednik Klaus Johanis,
koji je prisustvovao u utorak, na svečanosti u Konstanci (jugoistok), povodom
obeležavanja Dan mornarice. Sa svoje strane, premijer Rumunije Marčel
Čolaku dao je uveravanja da će izvršna vlast, na čijem je čelu, izdvojiti
neophodna sredstva za dopunu i modernizaciju rumunskih pomorskih snaga.
Bezbednost na Crnom moru osigurava stabilnost celog regiona i transformiše
Rumuniju u važnog bezbednosnog provajdera, ocenio je predsednik Senata
Nikolaje Ćuka.
Ekonomija EU porasla je za 0,5 odsto, a evrozone za 0,6 odsto u
drugom kvartalu ove godine, u poređenju sa istim periodom 2022. godine, pri
čemu su Irska i Rumunija zabeležile najveći napredak, pokazuju danas
objavljeni preliminarni podaci Evropskog statističkog zavoda (Eurostat). Među
državama članicama EU, za koje su dostupni podaci, najznačajniji godišnji
napredak u periodu april-jun 2023. zabeležen je u Irskoj (2,8%), Rumuniji
(2,7%), Kipru i Portugalu (obe po 2,3%), a najznačajniji pad u Estoniji (minus
3%), Švedskoj (minus 2,4%), Mađarskoj (minus 2,3%) i Poljskoj (minus 1,3%).
Preko okeana, američki BDP je porastao za 0,6% u drugom kvartalu 2023. u
poređenju sa prethodna tri meseca i za 2,6% na godišnjem nivou.
Skoro 34.000 maturanata iz Rumunije, upisanih na drugi rok
ispita Velike mature, u sredu je polagalo test iz rumunskog jezika i
književnosti Testivi će biti ocenjeni, prvi put, digitalno. Oni će biti
skenirani i postavljeni na platformi koja će ih distribuirati profesorima iz
bilo kog kraja zemlje, osim u okrug u kojem je učenik polagao ispit. Obavezni
pismeni test profila zakazan je za četvrtak. U petak, 18. avgusta biće održan ispit
izbornog predmeta profila i smera, a 21.
avgusta kandidati pripadnici nacionalnih manjina polagaće pismeni test iz maternjeg
jezika i književnosti. Preliminarni rezultati biće objavljeni 25. avgusta, a
konačni 29. avgusta nakon razmatranja potencijalnih žalbi. Da bi položili Veliku
maturu, učenici moraju da polože sve testove za procenu jezičkih i digitalnih
veština i da dobiju procečnu ocenu najmanje 6,00 na pismenim testovima. U prvom
ispitnom roku, Veliku maturu (Bakalaureat) položilo je samo 75 odsto prijavljenih
kandidata.
Premijer Rumunije Mačel Ćolaku, učestvovao je danas na otvaranju 3. izdanja
Foruma rumunskih studenata odsvuda. Tom prilikom šef izvršne vlasti je rekao daRumunija
može razviti svoj pravi potencijal samo podsticanjem mladih ljudi da se
uključe, promovišući i podržavajući njihove projekte i akcije. Premijer je ukazao
i na potrebu partnerstva među generacijama, koje omogućava mladim ljudima
pristup vladinim odlukama. U tom kontekstu, on je takođe rekao da je Rumuniji u
ovom trenutku potrebna brza administrativna reforma. Forum
rumunskih studenata odsvuda održava se do 21. avgusta i predstavlja projekat
velikih razmera, koji ima za cilj da okupi rumunske studente iz zemlje i
inostranstva kako bi raspravljali o pitanjima od značaja za rumunsko društvo. Ovogodišnji
forum okupio je sedam radnih odbora: za
evropske poslove, obrazovanje i omladinu, energetiku i životnu sredinu,
pravosuđe i ljudska prava, rad i privredu, zdravstvo, kulturu i turizam.
Konačni predlozi će formirati Rezoluciju, koja će biti dostavljena rumunskim
vlastima.
Rumunska vlada nastavlja razgovore o merama za uravnoteženje
državnog budžeta. Izvršna vlast bi do kraja meseca trebalo da finalizira i
usvoji hitne uredbe za smanjenje rashoda državnog aparata i za povećanje
prihoda u budžet. Prema nacrtu zakona, koji se pojavio u javnom prostoru,
vlasnici luksuznih automobila čija vrednost prelazi 100.000 evra će imati
obavezu da plaćaju dodatni porez, IT službenici čije plate prelaze 10.000 leja
mesečno (oko 2.000 evra) više neće biti oslobođeni poreza, a radnici u
građevinarstvu i poljoprivredi moraće da plaćaju doprinose za zdravstveno
osiguranje. Očekuje se, i da će biti ukinuti vaučeri za odmor državnim
službenicima koji imaju bruto mesečnu platu veću od 10.000 leja. Vlada takođe
namerava da poveća akcizu na šećer i da uvede samo dve stope PDV-a od 9 i
19%. Mala i srednja preduzeća sa prihodima do 300.000 leja mogla bi biti
oporezovana sa 1%, a ona koja prelaze ovaj prihod, sa 3%. Na kraju, ali ne i
najmanje važno, kompanije koje eksternalizuju profit plaćaće porez od 15% na prenesene iznose. Što se tiče
hitne uredbe o smanjenju državnog aparata, Vlada analizira mogućnost ukidanja
200.000 nepopunjenih radnih mesta, spajanja pojedinih javnih institucija i
smanjenja broja državnih sekretara, rukovodećih mesta, članova u upravnim
odborima i broja članova u kabinetima lokalnih vlasti.
Rumunija
beleži konstantan napredak bruto domaćeg proizvoda od pandemije, pokazuju
rezultati studije Bloomberg. Ekonomisti koji su radili ovu studiju, procenjuju
da će rumunska ekonomija od aprila do juna 2023. zabeležiti rast od 0,2 odsto
u odnosu na prethodni kvartal i 2,5 odsto u odnosu na drugi kvartal 2022.
Narodna banka Rumunije predviđa skromno povećanje nacionalne ekonomije u
drugom i trećem kvartalu i održava ovogodišnju ekspanziju na relativno
niskom nivou. Uticaj ruske invazije izazvao je najgoru krizu troškova života u
Evropi, nakon što je inflacija premašila 10% i podstakla centralne banke da
podignu kamatne stope. Rezultat je smanjena potrošnja preduzeća i potrošača,
što je negativno uticalo na rast većine ekonomija od Baltičkog do Crnog mora.
Završen
je Sajam knjiga Gaudeamus u organizaciji Radija Rumunija u Sibiu. Tokom pet dana,
sajam je posetilo oko 15.000 ljudi, više nego na prethodnom izdanju. Koni
Čifor, predstavnica sajma, istakla je da je na ovom izdanju prisustovao veliki
broj dece i ocenila da je za njih književnost definitivno kraljica bala. Ona je
takođe rekla da su gradjani javnost, uključujući i one koji su događaje
pratili onlajn, mogli da učestvuju u brojnim takmičenjima i da osvoje knjigu.
Sledeće izdanje Sajma knjiga Gaudeamus u organizaciji Radija Rumunija
održaće se u Jašiju (istok), tokom prve školske nedelje, između 13. i 17.
septembra.
Rumunska
teniserka Sorana Krstea debitovala je pobedom na WTA 1.000 turniru u
Sinsinatiju, u američkoj državi Ohajo. Krstea, na 31 poziciji WTA liste, u
prvom kolu pobedila je Ruskinju Ekaterinu Aleksandrovu, impresivnim rezultatom
6-0, 6-2, a u drugom kolu sastaće se sa Marijom Sakari iz Grčke, osmom
favoritkinjom turnira. Druga Rumunka u glavnom žrebu, Irina Begu, poražena je
od Čehinje Mari Bouzkove sa 6-2, 6-2. Međutim, u dublu, par Irina Begu i Sara
Soribes Tormo iz Španije plasirao se u osminu finala pošto je pobedio
Elisabettu Cocciaretto (Italija) / Maiar Sherif (Egipat) 7-6 (7/5), 6-3 ) .
Rumunsko-španski par će se u osmini finala sastati sa Storm Hunter
(Australija) / Elise Mertens (Belgija), drugim nosiocem.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata u Ukrajini,
zivot je izgubilo oko 100.000 ljudi. Poginulo je vise od 9.444 civila,
uključujući 500 dece, a više od 16.940 je povređeno od početka ruske invazije
u februaru 2022. Iz UN-a naglašavaju da je stvarni broj žrtava mnogo veći i
napominju da bilans nije potpun jer nedostaju podaci iz nekoliko regiona,
a posebno iz gradova Marijupolja, Lisicanska i Severodonjecka, koje su ruske
snage zauzele nakon teških borbi, pa je teze dobiti informacije i brojke, ali i
iz Kijeva. Brojke takođe pokazuju da je ogromna većina ljudi, njih 7.339
stradalo u ukrajinskim regionima koje je bombardovala Rusija, a branila ih
ukrajinska vojska. U regionima Donjecka i Luganska, na istoku, bilo je znatno
više žrtava sa obe strane fronta nego u glavnom gradu Kijevu, u centru i na
zapadu Ukrajine. Izveštaj UN pokazuje i da je u prvim mesecima rata ubijeno
vise civila. Po podacima UN u proleće i leto ove godine, mesecno
je stradalo između 170 i 180 civila.
Fudbalski
šampion Rumunije, Farul Konstanca, sastaje se večeras u glavnom gradu Estonije
sa Florom iz Talina u okviru 3. pretkola Konferencijske lige. U predhodnom
mecu, Farul Konstanca, na domaćem terenu, pobedio je estonski tim Flora Talin,
rezultatom 3-0. Trener ekipe Konstance, nekadašnji sjajni igrač George Hadzi,
ocenio je da će meč biti težak, ali da su njegovi igrači došli u Talin da
pobede. Ako prođe Flora Talin, Farul će igrati u plej-ofu protiv poraženog
između Karabaga (Azerbejdžan) i HJK Helsinkija (Finska), duela koji se igra u
okviru trećeg pretkola Lige Evrope. Druga dva rumunska tima prisutna u
Konferencijskoj ligi, Sepsi Sfantul Gheorghe i FCSB, igraće u četvrtak. Sepsi
će igrati u Kazahstanu protiv FK Aktobe, posle 1-1 u Rumuniji, a FCSB će
igrati u Norveškoj u društvu FK Nordsjalend, sa kojim je meč kola iz Bukurešta
završio nerešeno, 0-0.