Vesti 16.03.2021
Prema podacima koje je u utorak objavila Strateška komunikaciona grupa, u Rumuniji je registrovano preko 6.100 novih slučajeva COVID-19, u poslednja 24 sata, što je rekord u poslednjih meseci, i 133 smrtna slučaja.
Newsroom, 16.03.2021, 19:14
Prema podacima koje je u utorak objavila Strateška komunikaciona grupa, u Rumuniji je registrovano preko 6.100 novih slučajeva COVID-19, u poslednja 24 sata, što je rekord u poslednjih meseci, i 133 smrtna slučaja. Broj zaraza širom zemlje iznosi blizu 869.000 obolelih, a broj umrlih je 21.700. Na intenzivnoj nezi je preko 1.200 ljudi. S druge strane, u Rumuniji se nastavlja nacionalna kampanja imunizacije protiv COVID 19. Od početka kampanje, 27. decembra, vakcinisano je gotovo 1,5 miliona ljudi, uglavnom sa Fajzerovom, ali i sa vakcinom od Moderne i AstraZeneke. Treća faza vakcinacije protiv COVID-19, koja je namenjena svim kategorijama stanovništa, započela je u ponedeljak. Za sada se vakcinacija vrši u mestima gde je incidenca slučajeva COVID-19 veća od 4,5 na hiljadu stanovnika. Ostatak stanovništva može se prijaviti na liste čekanja na elektronskoj platformi. Do sada se gotovo 490.000 ljudi prijavilo na liste čekanja kako bi bili obavešteni kada će biti slobodnihmesta. Podsećamo da je stanje pripravnosti uvedeno u kontekstu pandemije produženo od 14. marta u Rumuniji za još 30 dana. Sva do sada nametnuta ograničenja su zadržana, a pored toga, noću je zabranjeno kretanje između 22:00 i 5:00.
U utorak je senat u Bukureštu odbacio predlog o političkoj odgovornosti ministra ekonomije, Klaudija Nasuja, koji je pokrenula Socijaldemokratska partija (PSD) u opoziciji, sa 72 glasa protiv“, 55 glasova za“ i jednim uzdržanim. Socijaldemokratski senatori krive ministra Unije spasite Rumuniju (USR), između ostalog, za nedostatak bilo kakve strategije za podršku rumunskoj industriji, odlaganje primene šeme državne pomoći za ugostiteljstvo i hotelijerstvo, ukidanje vaučera za odmor ili blokiranje plaćanja u Start -Up Nation programu. Kao odgovor, Claudiu Nasui je odbacio sve optužbe protiv njega. Tvrdi da je ovaj predlog povezan sa objavljivanjem liste ugovora koje je zaključilo Ministarstvo ekonomije i najavljuje da neće stati ovde sa odlukama o transparentnosti. Zatvorili smo mnoge slavine za javni novac i to ću i dalje činiti, podstaći ćemo izvoz i promovisati internacionalizaciju preduzeća“, rekao je ministar ekonomije tokom rasprave o pokrenutom predlogu.
Prodaja novih automobila u Rumuniji opala je za skoro 40% u prva dva meseca ove godine, u poređenju sa sličnim periodom 2020. godine, pokazuju podaci koje je objavilo Udruženje proizvođača automobila i uvoznika. Udeo benzinskih automobila smanjio se za pet procentnih poena, dostigavši oko 60% od ukupnog broja, dok automobili sa dizel motorima imaju udeo od 26%. Električni ili hibridni automobili imali su tržišni udeo od preko 13%, dvostruko veći nego na kraju sličnog perioda prethodne godine. Što se tiče vrste vlasnika, većinu akvizicija u prva dva meseca izvršila su pravna lica, sa gotovo dve trećine ukupnog broja.
Evropska agencija za lekove saopštila je u utorak da je i dalje čvrsto veruje u vakcinu koju proizvodi Astra Zeneka. Prema agenciji, nema naznaka da je vakcina prouzrokovala stvaranje krvnih ugrušaka kod ljudi koji su primili dozu ovog seruma. Evropska Agencija lekova je, međutim, najavila da će se evaluacija nastaviti i da će se analizirati svi incidenti koje su prijavile neke zemlje, a u četvrtak će stručnjaci Agencije objaviti zaključke do kojih su došli. Specijalisti Svetske zdravstvene organizacije takođe su u utorak imali sastanak za ponovnu procenu bezbednosti seruma koji proizvodi Astra Zeneca, a Organizacija je pozvala države da nastave da koriste vakcinu. Više od desetak zemalja, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, suspendovale su upotrebu britansko-švedske vakcine iz predostrožnosti, nakon što su nagovestili moguće“ neželjene efekte, ali u ovoj fazi nije dokazana veza sa vakcinom.
Rumunija je prošle godine potrošila 21,4 milijarde leja (oko 4,4 milijarde evra), ili 2,07% BDP-a, na odbranu, navodi se u izveštaju koji je NATO objavio u utorak. Shodno saopštenju, skoro četvrtina ukupnih troškova odnosila se na opremu, a više od polovine rumunskog budžeta za odbranu potrošeno je na osoblje. 11 država članica trenutno izdvaja najmanje 2% BDP-a za odbranu. Međutim, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse, Jens Stoltenberg, priznao je da su neke savezničke države premašile ovaj prag zbog smanjenja svog BDP-a, u uslovima krize izazvane pandemijom koronavirusa. Podsetimo, sve države članice NATO-a obavezale su se 2014. da će do 2024. povećati troškove za odbranu na 2% BDP-a.
Povećanje tarifa za električnu energiju, u kontekstu liberalizacije ovog tržišta, i porast cena goriva, kao rezultat povećanja međunarodnih kotacija nafte, presudno su uticali na rastuću inflaciju u Rumuniji početkom ove godine — javljeno je u utorak u izveštaj Narodne banke. Prema pomenutom izveštaju, godišnja stopa inflacije će zadržati ovaj trend rasta do kraja 2021. godine, kada se procenjuje nivo od 3,4%. Posle toga bi se postepeno smanjivao na ispod 3% do kraja sledeće godine. Kriza javnog zdravlja i dalje je važan izvor rizika, delimično ublažen pojavom vakcina, ali i neizvesnostima u vezi sa fiskalnom politikom i razvojem tržišta rada – pokazuje i izveštaj NBR. Što se tiče spoljnih rizika, Centralna banka naglašava perspektivu budućih kotacija sirovina.
