Vesti – 16.01.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 16.01.2025, 18:00

Vlada u Bukurešta usvojila je na sednici u četvrtak odluku o organizovanju predsedničkih izbora u maju ove godine, kao i odgovarajuči izborni kalendar. Vlada je odlučila da se prvo kolo održi 4. maja, a drugo 18. maja. Podsećamo da je predsedničke izbore organizovane u novembru 2024. godine, Ustavni sud (CCR) poništio pre drugog kruga. Sud je odluku doneo na osnovu dokumenata koje je dostavio Vrhovni savet za nacionalnu odbranu (CSAT), pozivajući se na mešanje takozvanog državnog aktera. Učesnici drugog kruga, koji je biop zakazan za 8. decembar, bili su nezavisni ultranacionalista Kalin Đorđesku, ekstremista optužen za veze sa Putinističkom Rusijom i liderka Unije spasite Rumuniju (USR, u opoziciji) Elena Laskoni. Aktuelnom predsedniku Klausu Johanisu je 21. decembra istekao drugi i poslednji petogodišnji predsednički mandat na koji mu je Ustav dao pravo. Medjutim njegov boravak u Predsedništvu je produžen do izbora novog šefa države, kojeg će potvrditi Ustavni sud.

„Nikolaj Patrušev, savetnik ruskog predsednika Vladimira Putina, koristi iste agresivne propagande i dezinformacione teme kojima je Moskva opila svet poslednjih godina“ – navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Republike Rumunije. Reakcija je usledila nakon što je Patrušev rekao, u intervjuu ruskim medijima, da bi i Ukrajina na koju su izvršile invaziju moskovske trupe i susedna Republika Moldavija (bivša sovjetska, pretežno rumuskog govornog područja) mogle prestati da postoje kao nezavisne države ove godine. Rumunska diplomatija naglašava da ove ponajvljajuče javne izjave ne mogu sakriti realnost: činjenicu da Rusija vodi agresorski rat protiv Ukrajine i da sprovodi masovne i sistematske hibridne akcije protiv Republike Moldavije. Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova ponovo potvrđuje da Rusija nastoji da stvori podele u Evropi.

Najmanje 32 osobe su poginule u Pojasu Gaze u nizu izraelskih udara, koji su se desili nakon što je objavljeno da su palestinski islamistički pokret Hamas i jevrejska država prihvatili sporazum o prekidu vatre, koji će stupiti na snagu u nedelju. Sporazum predviđa da se tokom prve faze predaju Izraelu 33 taoca koje je oteo Hamas u zamenu za preko 1.600 palestinskih zatvorenika. Takodje, povećan je i iznos pomoći namenjen Gazi. U drugoj fazi, poslednjih 65 talaca biće oslobođeni, a Izrael je saopštio da će povući svoje trupe iz enklave. Prema dopisniku Radio Rumunije u regionu, prva tri taoca biće puštena u nedelju u podne, dok će preostalih 30 biti pušteno postepeno tokom šest nedelja.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda posetiće Bukurešt od 3. do 7. februara, najavio je Geoff Gotlib, regionalni predstavnik MMF-a za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu. Tim MMF-a će se sastati sa predstavnicima nove rumunske vlade i Nacionalne banke Rumunije kako bi analizirali nedavna finansijska i ekonomska kretanja i ažurirali makroekonomske izglede. Misiju će predvoditi Joong Shik Kang, koji je zamenio Jana Kisa Martjna na mestu šefa misije MMF-a u Rumuniji. Trenutno Rumunija nema tekući sporazum o finansiranju sa MMF-om, ali ta finansijska institucija godišnje procenjuje razvoj rumunske privrede, na osnovu obavezne vežbe nadzora za sve zemlje članice.

Na prvoj sednici monetarne politike u godini, Upravni odbor Narodne banke Rumunije zadržao je kamatnu stopu monetarne politike na 6,5% godišnje, iako je stopa inflacije porasla u poslednjem kvartalu 2024. Odluka NBR ima za cilj da obezbedi i zadrži stabilnost cena na srednji rok, na način koji doprinosi postizanju održivog ekonomskog rasta. Upravni odbor ponavlja da je, u sadašnjem kontekstu, uravnotežena kombinacija makroekonomskih politika i sprovođenje strukturnih reformi, uključujući korišćenje evropskih fondova za podsticanje dugoročnog potencijala rasta, od suštinskog značaja za makroekonomsku stabilnost i jačanje kapaciteta rumunska privreda da se nosi sa negativnim razvojem. Prema mišljenju stručnjaka, NBR bi mogla da relaksira monetarnu politiku 2025. godine, ali verovatno tek u drugoj polovini godine, u očekivanju jasnijih izgleda u pogledu evolucije inflacije i fiskalnih mera. U 2024. NBR je dva puta smanjila referentnu kamatnu stopu, sa 7 na 6,5%.

Budžet za narednu godinu imaće deficit od sedam odsto bruto domaćeg proizvoda, a sedam odsto biće izdvojeno za investicije, saopštila je vladina koalicija u Rumuniji. Socijaldemokratski premijer Marčel Čolaku dao je uveravanja da se porezi i porez na dodatu dobit neće povećavati. Izvršna vlast želi da do kraja meseca izradi nacrt zakona o budžetu, a da ga usvoji Parlament u prvoj nedelji februara.

Rumunija je zemlja sa statusom specijalnog gosta na Međunarodnom sajmu knjiga u Kairu 2026, godine u kojoj se obeležava i proslavlja 120 godina rumunsko-egipatskih diplomatskih odnosa, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo kulture u Bukureštu. Prema citiranom izvoru, saopštenje je dao egipatski ministar kulture dr. Ahmed Fuad Hano, tokom konferencije za novinare posvećene pokretanju sajma 2025. godine, događaja koji godišnje privlači milione posetilaca. Na ovogodišnjem izdanju Međunarodnog sajma knjiga u Kairu, Rumunija učestvuje sa izložbenim štandom organizovanim u saradnji sa Ministarstvom kulture, Fakultetom stranih jezika Univerziteta u Bukureštu, Rumunskim institutom za kulturu i Rumunskom ambasadom u Kairu. Sajam u Kairu, koji je sada u svom 56. izdanju, najveći je događaj te vrste na Bliskom istoku i u Africi, a ovo učešće ponovo potvrđuje poziciju Rumunije u međunarodnoj kulturnoj eliti.

Povratak republikanca Donalda Trampa u Belu kuću doživljava se više kao „dobra stvar“ u svetu – otkriva istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose. Od Indije do Turske i od Brazila do Kine, većina ljudi veruje da će povratak Trampa, koji preuzima dužnost u ponedeljak, 20. januara, biti pozitivan za mir u svetu. U Indiji, najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, 82% ispitanika – maksimalno – odgovara na ovaj način. S druge strane, ovo osećanje ne dele neki od najbližih saveznika Vašingtona: Ujedinjeno Kraljevstvo, Evropska unija, Južna Koreja. U Evropskoj uniji (prosečan rezultat za 11 od 27 zemalja članica u kojima je sprovedeno istraživanje) samo 22 odsto građana veruje da će Trampov povratak biti „dobra stvar” za njihovu zemlju, a samo 29 odsto veruje da će to biti od koristi za svetski mir. „Trampov pacifistički govor o Ukrajini i Bliskom istoku odjeknuo je širom sveta“, kažu autori ove studije, sprovedene u saradnji sa čuvenim Univerzitetom Oksford u Velikoj Britaniji. Jedan od autora, Mark Leonard, navodi da, „umesto da pokušavaju da vode globalni otpor protiv Trampa, Evropljani treba da preuzmu odgovornost za odbranu sopstvenih interesa”. Istraživanje je sprovedeno u novembru 2024. godine, neposredno nakon Trampovog reizbora, u 24 zemlje, od kojih 16 evropskih i osam van Evrope.