Vesti – 16.01.2024
Situacija farmera u Evropskoj uniji, uključujući i one u Rumuniji, predmet je rasprave u Evropskom parlamentu. Tema je dodata na dnevni red na predlog evropskog poslanika Danijela Bude, potpredsednika Komisije za poljoprivredu. Prema njegovom mišljenju, evropska sredstva moraju biti usmerena na poljoprivrednike Unije kako bi mogli da se nose sa izazovima poput suše, inflacije, poplava ili rata u Ukrajini. U Bukureštu, premijer Marčel Čolaku saopštio je da su zahtevi poljoprivrednika, koji već skoro nedelju dana protestuju zajedno sa prevoznicima, rešeni 99 odsto. Nakon pregovora, izvršna vlast se saglasila sa hitnom isplatom subvencija, dodeljivanjem kompezacije za gubitke koje su rumunski poljoprivrednici pretrpeli zbog uvoza iz Ukrajine, odobravanjem kredita sa subvencionisanim kamatama, kao i ažuriranje vrednosti državne pomoći za akcizu na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi. Sa druge strane, prevoznici zahtevaju ukidanje polisa obaveznog osiguranja od 31. marta, sprečavanja dvostrukog oporezivanja i mere za racionalizaciju saobraćaja preko carine. I porodični lekari su pokrenuli proteste, nezadovoljni sumama koje su nadležni predložili za izmirenje medicinskih usluga.
Newsroom, 16.01.2024, 16:00
Situacija farmera u Evropskoj uniji, uključujući i one u Rumuniji, predmet je rasprave u Evropskom parlamentu. Tema je dodata na dnevni red na predlog evropskog poslanika Danijela Bude, potpredsednika Komisije za poljoprivredu. Prema njegovom mišljenju, evropska sredstva moraju biti usmerena na poljoprivrednike Unije kako bi mogli da se nose sa izazovima poput suše, inflacije, poplava ili rata u Ukrajini. U Bukureštu, premijer Marčel Čolaku saopštio je da su zahtevi poljoprivrednika, koji već skoro nedelju dana protestuju zajedno sa prevoznicima, rešeni 99 odsto. Nakon pregovora, izvršna vlast se saglasila sa hitnom isplatom subvencija, dodeljivanjem kompezacije za gubitke koje su rumunski poljoprivrednici pretrpeli zbog uvoza iz Ukrajine, odobravanjem kredita sa subvencionisanim kamatama, kao i ažuriranje vrednosti državne pomoći za akcizu na dizel gorivo koje se koristi u poljoprivredi. Sa druge strane, prevoznici zahtevaju ukidanje polisa obaveznog osiguranja od 31. marta, sprečavanja dvostrukog oporezivanja i mere za racionalizaciju saobraćaja preko carine. I porodični lekari su pokrenuli proteste, nezadovoljni sumama koje su nadležni predložili za izmirenje medicinskih usluga.
U ponedeljak, 15. januara, u Rumuniji je obeležen Dan nacionalne kulture, povodom 174. godina od rođenja pesnika Mihaja Emineskua. Događaji su organizovani širom zemlje, a ulaz je bio besplatan u muzeje koji su podređeni ministarstvu kulture. Rumunska akademija i Akademija nauka Republike Moldavije organizovale su, ovom prilikom, zajedničku svečanu sednicu u hibridnom formatu. Dan nacionalne kulture proslavljen je i u okrugu Botošani u selu Ipotešti gde je Mihai Eminesku proveo detinjstvo. Ovde su pisci, ljudi iz kulture, učenici i nastavnici odali počast najvećem rumunskom pesniku. Dan nacionalne kulture obeležen je i u inostranstvu, posredstvom Rumunskog instituta za kulturu, koji je ovom prilikom organizovao više desetina manifestacija koncerte, izložbe, pozorišne i baletske predstave, recitale poezije.
Svih Pet najprodavanijih modela automobila u Rumuniji prošle godine bili su marke Dacia, navodi se u saopštenju kompanije. Rumunski proizvođač je registrovao više od 46 hiljada vozila na domaćem tržištu, što je povećanje od skoro 15 odsto u odnosu na 2022. Najprodavaniji model je Logan zatim Duster i Sandero, dok je Dacia Spring bio najpopularniji električni model u Rumuniji, sa tržišnim udelom od preko 43%. Nakon pet modela Dačije, u vrhu najprodavanijih automobila u Rumuniji su se našli Reno, Tojota, Folksvagen, Škoda i Ford. Osnovana 1966. godine, Dacia je najvažniji proizvođač automobila u Rumuniji, lider na lokalnom tržištu automobila i najznačajniji izvoznik, sa značajnim doprinosom BDP-u zemlje. Kao marka Renault Grupe od 1999. godine, Dacia je prisutna u 44 zemlje na četiri kontinenta.
Bivši lider Bele kuće Donald Tramp ostvario je prvu pobedu u trci za nominaciju republikanskog kandidata na ovogodišnjim predsedničkim izborima – pobedio je na takozvanim primarnim izborima u državi Ajova, gde je dobio više od 50 odsto glasova. Bivši američki predsednik, optužen četiri puta, pobedio je Rona DeSantisa, guvernera države Floride, koji je zauzeo drugo mesto, i bivšu američku ambasadorku pri UN, Niki Hejli, koja je osvojila treće mesto. Rojters napominje da je Trampova pobeda najubedljivija pobeda nekog republikanskog kandidata u istoriji na unutarstranackim izborima u Ajovi, pobeda bivšeg predsednika potvrđuje njegov status favorita u trci republikanaca. Ako bude nominovan kao kandidat, Donald Tramp bi se na izborima suočio sa predsednikom Džoom Bajdenom, koji ga je pobedio pre četiri godine.
Tenkovi izraelske vojske vratili su se na sever Pojasa Gaze, odakle su se otišli prošle nedelje, povukli – rekli su u utorak stanovnici tog područja međunarodnim medijima. Takodje čule su se i eksplozije, nakon dve nedelje relativnog zatišja. Izrael je tada najavio povlačenje svojih snaga sa severa kao deo prelaska na manje, ciljane operacije protiv palestinskog islamističkog pokreta Hamas. Vojska tvrdi da je preko noći ubila desetine boraca Hamasa u sukobima u Beit Lahiji, takođe na severu Pojasa Gaye. Ministarstvo zdravlja Gaze kaže, da je u poslednja 24 sata tokom izraelskih napada poginulo 158 ljudi u enklavi, čime je broj žrtava u ratu porastao na 24.285 ljudi.
Ukrajinske
vlasti su u utorak naredile evakuaciju 26 sela u oblasti Harkov, na severoistoku
zemlje, zbog ponovljenih napada ruske vojske. Mera je usmerena na preko tri
hiljade ljudi, uključujući 279 dece. Iako Rusi mesecima gađaju ovaj region
nisu uspeli da razbiju ukrajinsku odbranu. Čitavo područje je bilo okupirano na
početku invazije koju je u februaru 2022. naredio ruski predsednik Vladimir
Putin, ali je munjevit napad Ukrajinaca oslobodio region u septembru iste
godine, primoravajući moskovske trupe na ponižavajuće povlačenje. Harkovska
oblast se graniči sa Rusijom, a njen istoimeni glavni grad je drugi po
veličini u Ukrajini, posle glavnog grada Kijeva.
Par koji čine rumunska teniserka Ana Bogdan i Španjkinja slovačkog porekla Rebeka Masarova plasirao se danas u drugo kolo turnira Australijan opena, prvog grend slema u godini, posle pobeda nad parom Ulrike Eikeri (Norveška)/Ketrin Harison (SAD) rezultatom 6 -4, 6-4. Takođe danas, rumunska teniserka Sorana Krstea, 22. nosilac, poražena je od Kineskinje Jafan Vanga rezultatom 0-6, 7-5, 6-2, u prvom kolu Australijan opena. Krstea će nastupiti i u dublu, pored Hrvatice Done Vekić, dok Monika Nikulesku igra u paru sa Brazilkom Ingrid Martins. Sve tri Rumunke – Ana Bogdan, Žaklin Kristijan i Sorana Krstea – izgubile su u prvom kolu u Melburnu.
Rumunija je već u Šengenu, a prvi korak pristupanja, sa vazdušnim i pomorskim granicama, ima prednost koja se ogleda kroz isticanje luke Konstanca, izjavila je rumunska ministarka spoljnih poslova Luminica Odobesku. Ona je navela da će ministarstva spoljnih i unutrašnjih poslova nastaviti napore za okončanje ovog procesa, integracijom kopnenih granica u evropski prostor slobodnog kretanja, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i Austrijom, koja se, podsećamo, protivi pristupanju Rumunije i Bugarske. Razgovori će se pretezno odvijati sa Evropskom komisijom za sprovođenje dogovora o jačanju zaštite unutrašnjih granica, Evropska komisija je izrazila punu podršku, uključujući i finansijska sredstva, jačanju zaštite spoljnih granica Evropske unije, rekala je Odobesku. Ona je podsetila da Rumunija ima pilot projekat na granici sa Srbijom, dobre prakse u pogledu procedura azila, uz podršku Evropske komisije. Pored ispunjavanja uslova iz sengenskih propisa, Rumunija obavlja svoju dužnost u pogledu zaštite spoljnih granica i doprinosi bezbednosti Evropske unije, zaključila je ministarka spoljnih poslova Republike Rumunije. Kontrole na pomorskim i vazdušnim granicama između Rumunije ili Bugarske sa bilo kojom državom članicom Šengena biće ukinute od 31. marta 2024. Punopravno članstvo dve drzave, uključujući kopnene granice, ostaje i ove godine, predmet rasprave na nivou Evropske zajednice.
Arad –Savez Srba u Aradu obavestio je da je, na predlog g-dina Ognjana Krstića, poslanika i predsednika Saveza Srba u Rumuniji, Vlada Rumunije izdvojila sumu od 1.500.000 leja za restauraciju i konsolidaciju Srpskog pravoslavnog manastir Bezdin.
Temišvar – U sedištu Saveza Srba u Temišvaru 18. januara biće održana promocija knjige Patrijarh Pavle – savremeni, svevreme i sveti naš Patrijah, autora Đorđa Randelja. Na promociji će prisustvovati Slavomir Gvozdenović, Saša Jašin, Mimo Obradov i Liubicca Rajkic.
Konstanca – Prošle godine Nacionalna kompanija Uprava plovnih kanala ostvarila je rekordan promet, 27 odsto veći od očekivanog, skoro polovina prevezene robe bila je usmerena ka Ukrajini. U 2023. godini kompanija je ostvarila rekordan promet od 51.503.000 tona, u odnosu na 2022. godinu, kada je postignula promet od 38.518.000 tona kapaciteta, odnosno kompanija je zabelezila povećanje od 34%. Glavne destinacije robe koja se prevozi plovnim putevima bile su Ukrajina 51%, Rumunija 20%, Srbija 17%, Austrija 4%, Republika Moldavija 4%, Bugarska 2% i Mađarska 2%. Među kategorijama robe koja se transportuje na dva plovna kanala, Dunav – Crno more i Poarta Alba – Midia Navodari, su proizvodi koji se odnose na poljoprivredu, šumarstvo i ribarstvo (53%), metalne rude, proizvodi rudarstva i vađenja (21%), koks , rafinisani naftni proizvodi (6%), hemijski proizvodi (5%), ugalj, lignit, sirova nafta, prirodni gas (4%).
