Vesti – 15.12.2023
Na Evropskom savetu,
španski premijer Pedro Sančez rekao je u petak da bi voleo da vidi Rumuniju i
Bugarsku u šengenskom prostoru do kraja 2023. godine. Rumunski predsednik Klaus
Johanis izjavio je, takođe u Briselu, da je ova tema i dalje komplikovana
i da u ovom dosijeu ima više o čemu se treba pregovarati. On je imao
neformalni sastanak, na poziv predsednice Evropske komisije Ursule fon der
Lajen, kome su prisustvovali austrijski kancelar Karl Nehamer i bugarski
premijer Nikolaj Denkov. S druge strane, Holandija je u petak zvanično
saopštila da je saglasna sa ulaskom Bugarske u evropsku zonu slobodnog
kretanja. U tom kontekstu, jedina zemlja koja treba da promeni svoj stav i
prihvati pristupanje Rumunije i Bugarske – države koje tehnički ispunjavaju
neophodne kriterijume – u Šengenu je Austrija. Beč se prošle godine izjasnio
protiv proširenja područja slobodnog kretanja, navodeći činjenicu da ono nije
funkcionalno jer mnogo neregistrovanih migranata stiže u centralnu i zapadnu
Evropu. Austrija je krajem prošle godine na Savetu pravde i unutrašnjih poslova
glasala protiv prijema obe zemlje u šengenski prostor, dok se Holandija
usprotivila samo Bugarskoj, pri čemu se dve države analiziraju u zajedničkom
dosijeu.
Newsroom, 15.12.2023, 18:29
Na Evropskom savetu,
španski premijer Pedro Sančez rekao je u petak da bi voleo da vidi Rumuniju i
Bugarsku u šengenskom prostoru do kraja 2023. godine. Rumunski predsednik Klaus
Johanis izjavio je, takođe u Briselu, da je ova tema i dalje komplikovana
i da u ovom dosijeu ima više o čemu se treba pregovarati. On je imao
neformalni sastanak, na poziv predsednice Evropske komisije Ursule fon der
Lajen, kome su prisustvovali austrijski kancelar Karl Nehamer i bugarski
premijer Nikolaj Denkov. S druge strane, Holandija je u petak zvanično
saopštila da je saglasna sa ulaskom Bugarske u evropsku zonu slobodnog
kretanja. U tom kontekstu, jedina zemlja koja treba da promeni svoj stav i
prihvati pristupanje Rumunije i Bugarske – države koje tehnički ispunjavaju
neophodne kriterijume – u Šengenu je Austrija. Beč se prošle godine izjasnio
protiv proširenja područja slobodnog kretanja, navodeći činjenicu da ono nije
funkcionalno jer mnogo neregistrovanih migranata stiže u centralnu i zapadnu
Evropu. Austrija je krajem prošle godine na Savetu pravde i unutrašnjih poslova
glasala protiv prijema obe zemlje u šengenski prostor, dok se Holandija
usprotivila samo Bugarskoj, pri čemu se dve države analiziraju u zajedničkom
dosijeu.
Vlada iz Bukurešta je u petak poslala Briselu treći zahtev za isplatu iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost – rekao je premijer Marčel Čolaku, na sastanku Međuministarskog koordinacionog komiteta Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Zahtev ima ukupnu vrednost od 2,7 milijardi evra, od čega je oduzeto već primljeno predfinansiranje, i pokriva 74 ciljeva i prekretnica u vezi sa 3. i 4. kvartalom iz 2022. godine.
Rumunija se pridružuje međunarodnoj zajednici da podrži napore Izraela da oslobodi taoce koje je oteo Hamas, rekao je premijer Marčel Čolaku. On se u Bukureštu sastao sa ministrom unutrašnjih poslova Izraela Mošom Arbelom i sa članovima porodica izraelskih državljana rumunskog porekla koji su držani kao taoci u Pojasu Gaze. U istom kontekstu, šef izvršne vlasti je ponovio da je deeskalacija održivo rešenje za vraćanje bezbednosti u regionu“.
Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova obaveštava da je danas organizovan generalni štrajk na nacionalnom nivou u sektoru javnog prevoza u Italiji, sa očekivanim trajanjem od 24 sata. U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova se vidi da su mogući veći poremećaji u saobraćaju javnog prevoza. Preko milion rumunskih državljana živi u Italiji, koja je takođe jedna od omiljenih turističkih destinacija Rumuna.
Bivši upravnik Županijske urgentne bolnice Mavromati“ u Botošanj (severoistočna Rumunija) i direktor zdravstvene zaštite iste bolnice preventivno su uhapšeni u slučaju korupcije zbog prevare na konkurisma zapošljavanja u ovoj zdravstvenoj jedinici. Takođe su prethodno uhapšena dva lekara, zajedno sa još šestoro zaposlenih u Županijskoj bolnici Botošanj, kao i upravnik komercijalnog preduzeća. Svi su optuženi za mito, trgovinu uticajem i korišćenje informacija koje nisu javne. Istovremeno, još četiri osobe su stavljene pod sudsku kontrolu. Dela su se navodno dešavala u periodu 2018-2023, a sume koje se terete kao mito bile su između 2.000 i 15.000 evra. Takođe, za zapošljenje nuđeni su i zlatni nakit i luksuzni satovi. U četvrtak je izvršeno više pretresa, kako u bolnici, tako i u sedištu Županijskog veća ili u sedištu Županijske organizacije Socijaldemokratske stranke (PSD, broj jedan u koalicionoj Vladi iz Bukurešta).
Polovina stanovništva
Evropske unije između 16 i 74 godine ima barem osnovne digitalne veštine,
pokazuju podaci koje je u petak objavio Evropski zavod za statistiku. Prema
podacima Evrostata, najmanji udeo je u Rumuniji – skoro jedna trećina.
Bugarska i Poljska stoje nešto bolje, ali i dalje ispod evropskog proseka.
Ipak, najbolje su Holandija i Finska sa preko 80% i Danska sa 70% stanovništva
sa takvim znanjem. Indikator digitalnih veština je jedan od ključnih faktora
učinka koji postavlja viziju Evropske unije za elektronsku transformaciju. Cilj
za 2030. godinu je da 80% građana Evrope starosti između 16 i 74 godine ima
barem osnovne digitalne veštine.
