Vesti – 15.12.2019
U Temišvaru, gde je pre 30 godina upaljena iskra rumunske antikomunsitičke revolucije, u nedelju je održan Simpozion, Marš Slobode i predstavljanje likovnih dela Antona Garbera iz Sjedinjenih Američkih Država, a koja govore o drami tih trenutaka viđenih očima jednog Amerikanca. U ponedeljak, Senat i Dom poslanika u Bukureštu održaće zajedničku svečanu sednicu posvećenu tridesetogodišnjici od antikomunističke revolucije u Rumuniji, decembra 1989. godine. I Evropski parlament će u ponedeljak, prvog dana novog plenarnog zasedanja u Strazburu, obeležiti tridestogodišnjicu rumunske revolucije, a u četvrtak će biti izglasana rezolucija. Antikomunistička revolucija je izbila 16. decembra u Temišvaru, gradu koji je 20. decembra postao prvi grad u Rumuniji oslobođen od komunizma. Narodni revolt se zatim proširio, od 21. decembra, i na Bukurešt i druge gradove u zemlji. Više od 1 000 ljudi je poginulo, a oko 3 000 je bilo povređeno u borbama koje su se odigrale u Rumuniji. Rumunija je jedina zemlja Istočnog bloka gde je promena režima bila nasilna i u kojoj su pogubljene komunističke vođe, Nikolaje i Elena Čaušesku.
Roxana Vasile, 15.12.2019, 18:13
U Temišvaru, gde je pre 30 godina upaljena iskra rumunske antikomunsitičke revolucije, u nedelju je održan Simpozion, Marš Slobode i predstavljanje likovnih dela Antona Garbera iz Sjedinjenih Američkih Država, a koja govore o drami tih trenutaka viđenih očima jednog Amerikanca. U ponedeljak, Senat i Dom poslanika u Bukureštu održaće zajedničku svečanu sednicu posvećenu tridesetogodišnjici od antikomunističke revolucije u Rumuniji, decembra 1989. godine. I Evropski parlament će u ponedeljak, prvog dana novog plenarnog zasedanja u Strazburu, obeležiti tridestogodišnjicu rumunske revolucije, a u četvrtak će biti izglasana rezolucija. Antikomunistička revolucija je izbila 16. decembra u Temišvaru, gradu koji je 20. decembra postao prvi grad u Rumuniji oslobođen od komunizma. Narodni revolt se zatim proširio, od 21. decembra, i na Bukurešt i druge gradove u zemlji. Više od 1 000 ljudi je poginulo, a oko 3 000 je bilo povređeno u borbama koje su se odigrale u Rumuniji. Rumunija je jedina zemlja Istočnog bloka gde je promena režima bila nasilna i u kojoj su pogubljene komunističke vođe, Nikolaje i Elena Čaušesku.
Socijaldemokratska stranka (PSD, opozicija) će u ponedeljak podneti Ustavnom sudu dve žalbe o ustavnosti u vezi sa nacrtima zakona za koje je Vlada liberala u Bukureštu prošlih dana preuzela odgovornost. Reč je o normativnom aktu koji se tiče neophodnog profesionalnog staža za ulazak u pravosuđe i o normativnom aktu koji se bavi nekim merama u oblasti prevoza osoba, izjavio je lider socijaldemokrata, Marčel Čolaku. Istovremeno, Izvršna vlast je najavila da namerava da preuzme odgovornost u Parlamentu i za druge mere. Reč je o ukidanju većine članaka iz Hitne uredbe 114, nazavnom pohleponom“, kojom je Socijaldemokratska izvršna vlast pre godinu dana nametnula porezne stope bankama i ograničila cene gasa i električne energije za domaće potršače. Analizirajući nacrt izmena Hitne uredbe tokom prvog čitanja, Izvršna vlast liberala ima za cilj, između ostalog, liberalizaciju cena prirodnog gasa počev od 1. jula 2020. godine i cena električne energije, počev od 31. decembra 2020. godine, ukidanje poreza od 2% na energetske kompanije koje su bile uplaćivane u državni budžet, kao i da eliminiše mogućnost da se iznosi drugog stuba penzije, koji je privatni, mogu prenositi u prvi stub penzije, koji je državni.
Stotine ljudi je učestvovalo u nedelju na protestnom skupu u Buzau, povodom nedavnog otpuštanja, od strane Vlade liebrala iz Bukurešta, istraživača Kostela Vanatoru sa funkcije direktora Genetske Banke Povrća, Voća i Lekovitog bilja iz ovog grada. Kostel Vanatoru, dopisni član Akademije poljoprivrednih i šumskih nauka, bio je taj koji je došao na ideju da se stvori Genetska Banka, a koju je u septembru osnovala bivša Socijaldemokratska vlada. On već 34 godine radi na istraživanju povrća, a zajedno sa drugim kolegama je potpisao nastanak brojnih sorti,a druge je aklimatizovao, tako da Rumunija ne bude zavisna od uvoza semena i povrća.
Rumunski ministar spoljnih poslova, Bogdan Auresku, imao je u nedelju sastanak sa Flečerom Tabutom, državnim ministrom Novog Zelanda, na marginama sastanka azijsko-evropskih ministara spoljnih poslova u Madridu. Njih dvojica su razgovarali o bilateralnoj saradnji, sa akcentom na jačanje političko-diplomatskog dijaloga i saradnje unutar međunarodnih organizacija. Minsitar Auresku je takođe naglasio važnost podsticanja bilateralne ekonomske saradnje, ali i intensifikaciju odnosa između Evropske Unije i Novog Zelanda, uključujući i brzo sklapanje sporazuma o slobodnoj trgovini o kom se pregovara. Šef rumunske diplomatije sastao se u nedelju i sa rumunskim studentima koji učestvuju na Konferenciji za mlade Model Azija-Evropa, izrazivši svoju podršku aktivnostima omladinskih organizacija koje deluju na marginama konferencija na visokom nivou. Ćetrnaestim sastanakom ministara spoljnih poslova azijsko-evropskog formata koji se održava u Madridu, sa temom Azija i Evropa – zajedno za efikasni multikulturalizam“, predsedava visoki predstavnik Evropske Unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzep Borelj. Učestvuju ministri spoljni poslova i visoki predstavnici iz preko 50 evropskih i azijskih zemalja. Ovo je poslednji događaj u nizu ministarskih sastanaka ASEM-a koji su se održali tokom 2019. godine i na kojima je Rumunija bila aktivni saradnik, kao i domaćin u Bukureštu, 15. i 16. maja, na sastanku ministara obrazovanja ASEMA-a, tokom rumunskog predsedavanja Savetom Evropske Unije.
Kraljica Elizabeta II predstaviće sledećeg četvrtka zakonodavnu agendu premijera zemlje, Borisa Džonsona, nakon njegove pobede na vanrednim parlamentarnim izborima koji su održani 12. decembra. Prema pres-službi Kraljevske kuće, na dnevnom redu se nalazi i obećanje premijera da pre Božića donese u londonski parlament nacrt zakona o izlasku Velike Britanije iz Evropske Unije, predviđen 31. januara 2020. godine. Očekuje se da će odobrenje sporazuma o Bregzitu u Parlamentu sada biti formalnost, jer konzervativci nakon izbora imaju veliku većinu. Oni su u londonskom parlamentu osvojili 365 mandata od ukupno 650. Laburistička opoziciona stranka je zabeležila najgori rezultat još od 1980. godine.
