Vesti 15.12.2017.
Petak je u Rumuniji drugi Dan žalosti za bivšim suverenom Mihajom Prvim.
Florentin Căpitănescu, 15.12.2017, 18:14
Kralj Mihaj I preminuo je 5. decembra u Švajcarskoj, u svojoj 96. godini. Hiljade Rumuna je celu noć čekalo u dugačkom redu ispred Kraljevske palate u Bukureštu da bi odalo poslednju počast Kralju Mihaju Prvom. On će biti sahranjen u subotu, u kraljevskoj nekropoli u gradu Kurtea de Ardješ, na jugu Rumunije, gde počivaju Njegova supruga Kraljica Ana i ostala tri suverena Rumunije. Sahrani će prisustvovati predstavnici kraljevskih kuća iz Evrope i šire, kao i brojne ličnosti.
Evropski lideri, uključujući i šefa rumunske države Klausa Johanisa, okupljeni u Briselu, dali su danas i zvanično saglasnost za početak naredne etape pregovora o Bregzitu sa vlastima u Londonu. Učesnici na samitu su konstatovali da je Ujedinjeno Kraljevstvo napravilo dovoljno progresa u tri glavna dosijea, a to su faktura koju Velika Britanija treba da plati za izlazak iz Unije, granica izmedju Republike Irske i britanske provincije Severne Irske i prava evropksih državljana u Velikoj Britaniji. Predsednik Klaus Johanis je izjavio da je zadovoljan dosadašnjim rezultatima, koji ulivaju nadu u postizanje jasnog dogovora do kraja iduće godine. Prva etapa pregovora rešava pitanja rumunskih državljana koji rade u Velikoj Britaniji, dodao je Johanis. Britanska premijerka Tereza Mej je od 27-morice zahtevala da predju na naredni nivo razgovora što brže moguće i ponovila da, posle razvoda, želi specijalan i temeljan dogovor sa Evropskom unijom. Danas, takodje, održan je i Evro samit u proširenom obliku, posvećen razgovorima evropskih lidera o procesu konsolidacije Ekonomske i Monetarne unije. Na pomenutom samitu predsednik Rumunije Klaus Johanis je ponovio da usvajanje jedinstvene monete je cilj od suštinskog značaja kako za nacionalnu privredu, tako i za položaj Rumunije unutar Evropske unije.
Na sastanku Saveta Evrope u Briselu, predsednik Klaus Johanis je ponovio danas zalaganje Rumunije da učestvuje u programu «Stalna strukturalna saradnja» (PESCO), koji je zvanično pokrenut danas i namenjen je ojačanju zajedničke odbrane komunitarnih zemalja. Šef rumunske države je ocenio da će PESCO doprineti efikasnijem razvoju vojnih sposobnosti i povećanju kohezije izmedju država članica. Posle sednice Vrhovnog Saveta za odbranu zemlje (CSAT), 17. oktobra, u Bukureštu, Rumunija je najavila nameru da u programu «Stalna strukturalna saradnja» učestvuje sa 10 projekata.
Rumunija će predsedavati Strategijom Evropske unije za Dunavski region (SUERD) u periodu novembar 2018.- novembar 2019. godine, usled odluke 14 zemalja članica, saopštio je ministar delegat za Evropske poslove Viktor Negresku. Ovo će omogućiti Rumuniji da na evropskom i regionalnom nivou promoviše teme i inicijative od interesa za zemlje Dunavskog regiona. Negresku je istakao da će se ovaj mandat poklapati sa preuzimanjem predsedništva Saveta Evropske unije od strane Rumunije, 1. januara 2019. Strategija Evropske unije za Dunavski region je jedan od četiri makrostrategije Evropske unije, čiji su ko-inicijatori Rumunija i Austrija, a koja je pokrenuta 2011. kao mehanizam saradnje zemalja u dunavskom bazenu, sa ciljem ekonomskog, socijalnog i teritorijalnog razvoja dunavskog makroregiona. Učesnice Strategije Evropske unije za dunavski region su članice Evropske unije: Austrija, Rumunija, Bugarska, Češka, Hrvatska, Nemačka, Slovačka, Slovenija i Madjarska i pet zemalja koje nisu članice komunitarnog bloka: Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija, Republika Moldavija i Ukrajina.
U parlamentarnim komisijama za budžet i finansije, u Bukureštu, danas su vodjene debate o nacrtu državnog budžeta za 2018. godinu. Juče je ministar finansija Jonuc Miša saopštio da je rezervni fond vlade potrošen. Nacrti državnog budžeta i budžeta doprinosa za socijalno osiguranje trebalo bi da budu razmotreni u parlamentu od ponedeljka i izglasani 21. decembra. Budžet je izradjen na bazi ekonomskog rasta od 5,5 odsto, a dodatni prihodi bi trebalo da budu usmereni, u glavnom, na zdravstvo, obrazovanje i investicije. Vlada je predvidela fondove i za povećanje minimalne plate i penzija. Opozicija osporava budžet za iduću godinu, ističući da prihodi su precenjeni.
