Vesti – 15.11.2024
Događaji koji su obeležili današnji dan.
Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 15.11.2024, 18:43
Predsednik Klaus Johanis započeo je u petak zvaničnu posetu Nemačkoj, na poziv svog kolege Franka-Valtera Štajnmajera. Šef rumunske države zakazao je i razgovore sa saveznim kancelarom Olafom Šolcom i predsednikom Bundestaga. Razgovori će se fokusirati na jačanje rumunsko-nemačke saradnje u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, uključujući jačanje pozicije odvraćanja na istočnom krilu NATO-a i jačanje transatlantskih odnosa. Na dnevnom redu razgovora je nastavak podrške Ukrajini i podrška stabilizaciji i razvoju Republike Moldavije. Nemačka je glavni komercijalni partner Rumunije i drugi investitor u rumunsku ekonomiju.
Broj poginulih Rumuna u poplavama pre dve nedelje, u španskom regionu Valensija (istok), je 9. Informaciju je potvrdilo i rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova. Prema posebnom telu koje je španska država stvorila za centralizaciju podataka u vezi sa poplavama od 29. oktobra, u Valensiji, od ukupnog broja žrtava, njih 26 ima druge nacionalnosti. Najbrojniji su Rumuni. Tu su i Marokanci, Kinezi, Englezi, Ukrajinci, Holanđani, Kolumbijci i Južnoamerikanci. U međuvremenu, Španija se u četvrtak suočila sa novom epizodom poplava izazvanih veoma obilnim kišama. Potopljen je grad Malaga (jug), kao i manji gradovi u unutrašnjosti poluostrva. Hiljade ljudi je evakuisano. Obilnih kiša bilo je i na jugu Katalonije, na severu regiona Kasteljon, na Balearskim ostrvima i u oblasti Granade.
U Sibinju (centru Rumunije) od petka se otvara Božićni vašar, jedan od najposećenijih u istočnoj Evropi. Glavna atrakcija je jelka koja se nalazi na centralnom gradskom trgu, ukrašena hiljadama lampica, ali i 120 kućica sa sezonskim proizvodima i suvenirima. Vašar u Sibinju je najduža manifestacija te vrste u Rumuniji, koju godišnje poseti oko 300.000 turista iz zemlje i inostranstva. I u Krajovi (jug) u petak se otvara jedan od najlepših božićnih vašara u zemlji. Sa evropskim obimom, Vašar svoje posetioce očekuje sa najrazličitijim iskustvima: od klizališta i ringišpila, do najviših letećih saonica u istočnoj Evropi. U Brašovu (centar) i Oradei (severozapad) božićni vašari očekuju svoje posetioce od 29. novembra.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis proglasio je danas zakon o kupovini 32 borbena aviona F-35. Ove će Rumunija kupiti od Sjedinjenih Američkih Država za 6,5 milijardi dolara. Potrebna sredstva biće obezbeđena iz državnog budžeta ili kroz zajmove ili garancije za zajmove koje nudi Vlada Sjedinjenih Američkih Država ili kroz njihovu kombinaciju. Biće kupljena i logistička podrška, kao i posebne usluge obuke za pilote koji će upravljati ovim višenamenskim avionima pete generacije. Načelnik Štaba odbrane general Georgica Vlad nedavno je izjavio da, zbog složenosti ove faze obuke, prvi avion F-35 neće stići u Rumuniju pre 2030. godine.
Evropska komisija odobrila je pomoć u vrednosti od 790 miliona evra koju će rumunska država dodeliti za pokrivanje izuzetnih troškova nastalih zatvaranjem četiri rudnika uglja. Reč je o rudnicima Lonea, Lupeni, Livezeni i Vulkan, koji se nalaze u Valja Žiuluj, u zapadnoj Rumuniji, i smatraju se nekonkurentnim. Izvršna vlast zajednice je prenela da će ova mera pomoći Rumuniji da postepeno eliminiše proizvodnju uglja do 2032. godine, u skladu sa obavezama preuzetim kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti i takozvanom pravednom tranzicijom ka ekonomiji bez zagađujućih emisija. Novac će biti usmeren ka energetskom kompleksu Valja Žiuluj, koji upravlja sa četiri rudnika, i elektrani Parošeni. Oni će pokriti socijalne troškove za radnike koji su ostali ili će ostati bez posla, ali i one koji se odnose na bezbednosne i sanacione radove neophodne za zatvaranje četiri rudnika.
Skoro tri četvrtine Rumuna zabrinuto je zbog povećanja cena. Ovo su rezultati Izveštaja o prazničnim kupovinama za 2024. godinu, najnovije studije sprovedene na evropskom nivou. 72% Rumuna će izdvojiti manji budžet za zimske praznike i izjavili su da nameravaju da drastično smanje budžet za pojedine kategorije kupovine. Francuska takođe izveštava o problemima u vezi sa novcem, a slede Španija i Italija. Zabrinuti zbog rastućih troškova, cene energije i ličnih finansijskih pritisaka, Evropljani su skloni da se fokusiraju na osnovne troškove. Zdravlje je na trećem mestu liste strahova Evropljana i, implicitno, Rumuna.
Rumunski predsednik Klaus Johanis proglasio je zakon o transponovanju evropske minimalne zarade u nacionalno zakonodavstvo. Premijer Marčel Čolaku najavio je da će od 1. januara 2025. minimalna plata u Rumuniji porasti na 4.050 leja (oko 810 evra). Rumunija je u poslednjoj deceniji zabeležila najveću stopu rasta minimalne zarade u Evropskoj uniji i nominalno i realno.
Novi Ustav Republike Moldavije, izmenjen referendumom od 20. oktobra, objavljen je u Službenom glasniku Kišinjeva. U novoj formuli, navodi Radio Kišinjev, Osnovni zakon predviđa da je integracija u Evropsku uniju strateški cilj države, evropski kurs je nepovratan, a identitet naroda Republike Moldavije evropski. Novi Ustav takođe uključuje činjenicu da je rumunski službeni državni jezik u Republici Moldaviji.
