Vesti – 15.11.2023
Rumunija će zabeležiti
pad privrednog rasta zbog visoke inflacije, prema jesenjim ekonomskim
prognozama Evropske komisije. Tako je rast rumunskog bruto domaćeg proizvoda
korigovan na 2,2% u odnosu na 4,6% prošle godine, zbog veće inflacije od
evropskog proseka, niske spoljne potražnje i ograničenih uslova finansiranja.
Inflacija bi trebalo da se naglo smanjuje u naredne dve godine, što će uravnotežiti
opštu ekonomsku situaciju. I pored umerenijeg privrednog rasta na kraju godine,
tržište rada ostaje stabilno. Istovremeno, uprkos smanjenju rasta maloprodaje i
usluga, kao i usporavanju industrijske proizvodnje, solidno povećanje plata i
penzija, kao i blago ubrzanje državne potrošnje podržali su opšti rast privatne
potrošnje. S druge strane, pooštravanje monetarne politike i uslova
finansiranja doveli su do naglog usporavanja kreditiranja privatnog sektora,
što se negativno odražava na investicije. Realni rast bruto domaćeg proizvoda
Rumunije mogao bi da bude 3,1% u 2024. i 3,4% u 2025. godini. Predviđa se da
će se javni deficit smanjiti sa 6,3% bruto domaćeg proizvoda u 2023. na 5,3% u
2024. i 5,1% u 2025. godini, kao rezultat mera fiskalne konsolidacije, koja će
biti sprovedena u januaru.
Newsroom, 15.11.2023, 18:34
Rumunija će zabeležiti
pad privrednog rasta zbog visoke inflacije, prema jesenjim ekonomskim
prognozama Evropske komisije. Tako je rast rumunskog bruto domaćeg proizvoda
korigovan na 2,2% u odnosu na 4,6% prošle godine, zbog veće inflacije od
evropskog proseka, niske spoljne potražnje i ograničenih uslova finansiranja.
Inflacija bi trebalo da se naglo smanjuje u naredne dve godine, što će uravnotežiti
opštu ekonomsku situaciju. I pored umerenijeg privrednog rasta na kraju godine,
tržište rada ostaje stabilno. Istovremeno, uprkos smanjenju rasta maloprodaje i
usluga, kao i usporavanju industrijske proizvodnje, solidno povećanje plata i
penzija, kao i blago ubrzanje državne potrošnje podržali su opšti rast privatne
potrošnje. S druge strane, pooštravanje monetarne politike i uslova
finansiranja doveli su do naglog usporavanja kreditiranja privatnog sektora,
što se negativno odražava na investicije. Realni rast bruto domaćeg proizvoda
Rumunije mogao bi da bude 3,1% u 2024. i 3,4% u 2025. godini. Predviđa se da
će se javni deficit smanjiti sa 6,3% bruto domaćeg proizvoda u 2023. na 5,3% u
2024. i 5,1% u 2025. godini, kao rezultat mera fiskalne konsolidacije, koja će
biti sprovedena u januaru.
Novi zakon o penzijama,
koji je izradila Vlada iz Bukurešta, ući će u raspravu Predstavničkog doma
kao tela odlučivanja narednog ponedeljka, nakon što je usvojen, u utorak, u
Senatu. Projekat će biti analiziran 20. novembra od strane specijalizovane
komisije koja će podneti izveštaj i istog dana će se održati plenarne debate.
Senatori iz koalicije koja ima većinu, Socijaldemokratska stranka i Nacionalna
liberalna partija (PSD-PNL), tvrdili su da normativni akt eliminiše
nejednakosti iz sistema, a oni iz opozicije optužuju nedostatak održivog izvora
finansiranja za značajno povećanje penzija sledeće godine. Odredbe novog
zakona o penzijama favorizuju sadašnje penzionere i kažnjavaju ljude koji su
aktivni, rekao je u sredu predsednik Nacionalnog sindikalnog bloka, koji je
predstavio analizu dokumenta. Dumitru Kostin takođe ističe da će finansijski
uticaj biti ogroman i da se ne zna u kojoj meri će biti pokriven.
Ministarstvo spoljnih
poslova iz Bukurešta saopštilo je da je 17 rumunskih državljana i članova
njihovih porodica u utorak napustilo Pojas Gaze preko graničnog prelaza Rafa i
da sledi repatrijacija. Evakuacija je izvršena nakon složenih napora
Međuinstitucionalne krizne ćelije, preko rumunske ambasade u Kairu i rumunskog
predstavništva u Ramali. Do sada je u zemlju stiglo 220 rumunskih državljana i
članova porodica evakuisanih iz Pojasa Gaze.
Posetom Keniji rumunski
predsednik Klaus Johanis započeo je u utorak turneju po afričkim zemljama, koja
uključuje i Tanzaniju, Republiku Zelenortska ostrva i Senegal. Turneja
predstavlja prvi političko-diplomatski pristup na ovom nivou u poslednjih 30
godina i ima za cilj da ponovo pokrene odnose Rumunije sa afričkim kontinentom.
Johanis je na zajedničkoj konferenciji za novinare u utorak istakao potrebu za
rumunskom strategijom za Afriku, osmišljenom na srednji i dugi rok i zasnovanom
na konkretnoj saradnji na nivou vlade, a kenijski predsednik Vilijam Ruto
govorio je o efektima rata u Ukrajini na afričkom kontinentu. Potpisana su
četiri memoranduma o sporazumu u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih
promena, naučne saradnje, bezbednosti hrane i diplomatske obuke. Predsednik
Johanis se u sredu sastao sa kenijskim ministrom za zaštitu prirode Alfredom
Ngangom Mutuaom tokom posete Nacionalnom parku Najrobiju.
Rumunska vojska je
u sredu testirala rad raketnog sistema zemlja-vazduh Patriot, koji je u sastav
Ratnog vazduhoplovstva ušao 2020. godine. Test je obavljen tokom taktičke vežbe
PATRIOT SPARK 23, održane ovih dana u poligonu Kapu Midija, na jugoistoku
zemlje. Sistem Patriot koji je kupila Rumunija je najsavremeniji u upotrebi
širom sveta, sposoban da identifikuje, prati i neutrališe bilo koju vrstu
vazdušne pretnje. Komandant 74. PATRIOTSKOG puka, pukovnik Virđil Toša, izjavio
je da je ovo dobrodošao test, s obzirom da je, nakon dve uspešne paljbe, treći
omanuo. Događaju su prisustvovali šef vlade iz Bukurešta Marčel Čolaku,
predsednik Senata, bivši premijer Nikolaje Čuka i ministar odbrane Anđel
Tilvar. Vazduhoplovstvo je do sada dobilo još tri sistema Patriot, koji će
postati operativni do kraja 2024. godine. Biće im dodata još tri sistema koji
će biti isporučeni Rumuniji po ugovoru vrednom 4 milijarde dolara.
Vlasti u
Rumuniji uveravaju da zalihe energije za zimu su dovoljne i da Rumunija neće
imati potrebe da uvozi energiju, u normalnim meteorološkim uslovima. Ipak, u
slučaju posebne potražnje od strane susedne Republike Moldavije ili drugih
država u regionu, Bukurešt može apelovati na spoljne resurse prirodnog gasa.
Rumunija je u
prvih deset zemalja sveta po stopi starenja stanovništva, a ta pojava će na
kraju dovesti do velikog pritiska na ceo ekonomski sistem zemlje, posebno na
zdravstvo i penzije. Saopštenje je dato u sredu, na otvaranju specijalizovanog
kongresa koji se održava u Bukureštu. Prema sociološkim studijama, 55% starijih
ljudi u Rumuniji kaže da se osećaju usamljeno, preko 30% ne komunicira sa više
od tri ili četiri osobe mesečno, a tri od deset starijih osoba nemaju na koga
da se oslone za pomoć.