Vesti 15.07.2022

Vlada u Bukureštu usvojila je u petak konačni oblik uredbe o izmenama i dopunama Fiskalnog Zakona.

Newsroom, 15.07.2022, 18:20

Vlada u Bukureštu usvojila je u petak konačni oblik uredbe o izmenama i dopunama Fiskalnog Zakona. Prve izmene stupaju na snagu 1. avgusta, a naredne od 1. januara sledeće godine. Ministarstvo finansija je unelo nekoliko izmena u početni projekat nakon niza konsultacija sa socijalnim partnerima, poslodavcima, sindikatima i lokalnim izabranim predstavnicima. Resorno ministarstvo je prihvatilo predlog poslodavaca da za hotelski, restoranski i kafe sektor od 1. januara 2023. biraju između specifičnog poreza i poreza na dobit. Prema usvojenim izmenama, porez na dodatu vrednost će se povećati sa 5% na 9 % za restorane, hotele i ugostiteljstvo, a za slatka pića porez na dodatu vrednost će se povećati sa 9 % na 19 %. Od 1. avgusta u građevinarstvu i prehrambenoj industriji odobravaju se fiskalne olakšice za plate do 2.000 evra, a ne do 6.000 evra, kao što je trenutno. Narednog meseca će porasti i akcize na alkohol i duvan. Povećaće se i porez na dividende sa 5% na 8 %. Osobe sa platom manjom od 900 evra, mladi do 26 godina i izdržavana lica, biće izuzete od oporezivanja dohotka.

U Rumuniji je započela javna rasprava o dva nova zakona koja se odnose na preduniverzitetsko i visoko obrazovanje. Resorni ministar obrazovanja Sorin Kampeanu izjavio je da novine imaju za cilj radikalnu reformu sistema i da postoje rešenja identifikovana u okviru projekta Obrazovana Rumunija“, koji je pokrenuo predsednik Rumunije Klaus Johanis. Projektu je doprinelo više od 10.000 specijalista – dodao je ministar.

Republika Moldavija nije i neće biti sama u naporima
koje ulaže da sprovede reforme koje su joj potrebne, izjavio je u petak
rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku na kraju drugog izdanja
Ministarske konferencije Platforme za podršku Republici Moldaviji. Prema rečima
šefa rumunske diplomatije, ova platforma je trajno oruđe i korisna je za
napore Kišinjeva da se pridruži Evropskoj uniji. Konferencija je donela
finansijske obaveze, u različitim oblicima, za podršku Republici Moldaviji u
vrednosti oko 600 miliona evra. Događaj u Bukureštu okupio je delegate iz 33
države, članice Evropske unije, G7, Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu,
međunarodnih organizacija, finansijskih institucija, evropskih institucija i
agencija UN. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok najavila je
dodatni grant državi u iznosu do 77 miliona evra. Važno da znamo da nismo
sami, da možemo da računamo na vas. Moldavija je mala zemlja i veličina
događaja prevazilazi njenu sposobnost da se izbori, podvukla je moldavska predsednica
Maja Sandu u onlajn intervenciji.

U Ukrajini je danas dan žalosti u oblasti Vinica, zapadno od Kijeva i daleko iza linije fronta, nakon ruskog raketnog napada u kojem su poginule najmanje 23 osobe, a koji se dogodio u četvrtak. Više od 100 ljudi je povređeno, a desetine se vode kao nestale. Dve rakete, lansirane sa podmornice u Crnom moru, pogodile su zgrade u centru Vinice, a desetine zgrada je zahvaćeno eksplozijom. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš i evropski ministar spoljnih poslova Žozep Borel rekli su da su šokirani novom ruskom zloupotrebom. Napad se dogodio kada se u Hagu, u Holandiji pripremala konferencija Međunarodnog krivičnog suda o ruskim ratnim zločinima u Ukrajini. Na jugu, grad Nikolajev je bio gađan desetinama projektila. Pogođeno je nekoliko zgrada, kao i dve škole i hotel. Neprijateljstva se nastavljaju na severoistoku Ukrajine. U oblasti Harkova ukrajinske snage se napadaju iz više pravaca, ali Rusi ne mogu da napreduju. U Donbasu, u gradovima Kramatorsk i Slavjansk, Rusi su gađali na železničku infrastrukturu da bi zaustavili isporuke oružja.

Prema zvaničnim podacima u Rumuniji je u poslednja 24 sata registrovano više od 4.100 novih slučajeva zaražšpenih korona virusom . Najviše novozaraženih korona virusom je bilo u Bukureštu i u susednom okrugu Ilfov. U bolnoicama se leči 1.700 kovid pacijenata, od kojih je 101 pacijent na intenzivnoj nezi. U poslednja 24 sata prijavljena su tri smrtna slučaja od posledica korona virusa. Od početka pandemije u Rumuniji ukupno je umrlo 65.805 zaraženih korona virusom.

U prvoj polovini ove godine rumunsko tržište
automobila imalo je najveći rast u Evropi. Prema podacima Udruženja evropskih
proizvođača automobila, registrovano je 58.000 novih automobila odnosno zabeležen
je rast od 23%. Nasuprot tome, broj registrovanih automobila u Evropi beleži
pad od 14% u prvoj polovini, a taj trend je zabeležen na svim glavnim tržištima
automobila u Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Italiji. S druge strane, u
Rumuniji se kupuje sve više ekoloških, električnih i hibridnih automobila.
Podaci Udruženja proizvođača i uvoznika automobila – APIA pokazuju da je u
prvoj polovini ove godine došlo do spektakularnog skoka kod ovih vozila, koja
su dostigla tržišno učešće od oko 20%. Razvoj ovakve situacijepridodaje se i
činjenica daje i činjenica da od 2035. godine, prema odluci na evropskom nivou,
više neće biti moguće kupovati nove automobile na benzin ili dizel. Jedini problem jeste upravo činjenica da u zemlji
postoji samo oko hiljadu električnih stanica za punjenje.

Drugi kontingent od 28 rumunskih vatrogasaca otputovao
je u Grčku da pruže podršku lokalnim vlastima kroz aktivnosti monitorizacije i
gašenja šumskih požara u severnoj oblasti
Atine. Angažovana su i tri šumska vatrogasna vozila, cisterna, kamion povećane
propusnosti, minibus i dva vozila prve pomoći i komandovanja.Rumunski
vatrogasci su u poslednjih 15 dana učestvovali u misijama gašenja požara u
oblastima Šimatari i Porto Đermeno. Takođe prošle godine Rumunija je pomogla
Grčkoj u borbi protiv razornih požara vegetacije.