Vesti (15.05.2023)
U Bukureštu su nacrti zakona o obrazovanju dospeli danas u fokus specijalizovanih komisija u Senatu od kojih se traži njihovo mišljenje, a od sutra će se o njima raspravljati u Odboru za obrazovanje. Konačno glasanje za paket zakona o obrazovanju zakazano je za 22. maj, a konačnu odluku donosi Senat. Prema rečima ministra prosvete Liđije Deka, zakoni imaju za cilj sprečavanje i suzbijanje napuštanja škole, borbu protiv funkcionalne nepismenosti, sprovođenje obrazovanja usmerenog na učenika, bezbednost u obrazovnim institucijama, bolju obuku nastavnog osoblja i njihovu podršku, kao i poštovanje etičkih pravila i deontologije. Stranke u vladajućoj koaliciji Socijaldemokratske stranke (PSD), Nacionalne libralne stranke (PNL) i Demokratskog saveza Mađara u Rumuniji (UDMR) navode da će nove mere reformisati obrazovni sistem. Opozicija, međutim, kritikuje zakone za koje kaže da ne nude odgovor na probleme u obrazovnom sistemu i predstavljaju neuspeh predsedničkog projekta Obrazovana Rumunija“.
România Internațional, 15.05.2023, 18:32
Rumunska vojska je u ponedeljak povukla iz upotrebe borbene avione Mig-21 LanceR, sovjetskog dizajna i nasleđenih iz ere komunističke diktature, te ih je zamenila mnogo modernijim američkim F-16 avionima. Međunarodni mediji izveštavaju da je ta mera usledila zbog namere jačanja istočnog krila NATO-a, nakon što je ruska vojska izvršila invaziju na susednu Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Rumunija će sada koristiti 17 polovnih F-16 aviona kupljenih od Portugalije. Pored toga, prošlog novembra, vlada u Bukureštu je potpisala ugovor sa Norveškom za još 32 aviona. Članica NATO-a od 2004. godine, Rumunija takođe želi najnoviju generaciju američkih borbenih aviona F-35, ali stručnjaci kažu da će verovatno trebati godine da ovaj skupi projekat postane stvarnost. Tačan broj MiG-21 LanceR-a u Rumuniji je tajna, ali nezvanične procene govore o 25 takvih letilica. Tokom komunističkog perioda, bilo ih je oko 400. U incidentima u letu između 1991. i 2022. godine oštećeno je 30 Mig-21 aviona, prema Ministarstvu odbrane iz Bukurešta. Više o ovoj temi nakon vesti.
Oba predsednička kandidata Turske, aktuelni šef države, islamsko-konzervativni Redžep Tajip Erdogan, i kandidat sekularne opozicije Kemal Kiličdaroglu, tvrde da mogu da pobede u odlučujućem krugu glasanja koji će se održati 28. maja. Na vlasti dve decenije, Erdogan je poručio pristalicama da je spreman da služi svojoj zemlji još pet godina“. Sa druge strane, Kiličdaroglu se izjasnio da će pobediti u drugom krugu”, argumentujući potrebu društva za promenama”. U nedelju, u prvom krugu, Erdogan (69 godina) dobio je 49% glasova, a Kiličdaroglu (74 godine), podržan od koalicije šest partija, koje se po ideologiji kreću od nacionalističke desnice do liberalne levice centra — 45%. Kandidat disidentskih nacionalista Sinan Ogan bio je treći, daleko iza prve dvojice, sa samo 5%. Međunarodni mediji pišu da bi birači Ogana mogli da preokrenu ravnotežu u drugom krugu izbora, ali i da je Erdoganu, čini se, pogodovala pobeda njegove Stranke pravde i razvoja (AKP) na parlamentarnim izborima, takođe održanim u nedelju. Na raspolaganju je bilo 600 poslaničkih mesta, a Stranka pravde i razvoja (AKP) je navodno osvojila polovinu ovih mesta.
Predsednik Klaus Johanis učestvuje, u utorak i sredu, na Islandu, u Rejkjaviku, na četvrtom samitu Saveta Evrope. Sastanak se odvija u kontekstu ruske invazije na Ukrajinu, a Savet Evrope je među prvim međunarodnim institucijama koje su reagovale, isključivanjem Ruske Federacije iz redova država članica — navode iz Predsedničke administracije u Bukureštu. Na samitu će biti najavljeno i uspostavljanje međunarodnog registra štete prouzrokovane ruskom agresijom, registra u kome će Rumunija učestvovati kao država osnivač. Za Rumuniju, učešće na samitu ima poseban značaj, jer se ove godine navršava tri decenije od pristupanja ovoj organizaciji.
Sindikalni savez SANITAS u Rumuniji prikuplja potpise za pokretanje generalnog štrajka u sistemu zdravstvene i socijalne pomoći, počev od 15. juna. Predstavnici Saveza smatraju da se, uprkos pritiscima na vlasti, Zakon o platama ne primjenjuje u potpunosti. Tvrde da i dalje postoje kategorije zaposlenih koji nisu ostvarili pravo na zaradu, a nadležni organi ne pokazuju stvarnu nameru da poštuju odredbe zakona.
