Vesti 15.03.2022

Istočni bok NATO-a mora biti ojačan u kontekstu rata u Ukrajini, na nivou Baltičkog mora, kako bi se sprečio bilo kakav sukob u toj oblasti, izjavio je u utorak predsednik Klaus Johanis posle razgovora u Bukureštu sa bugarskim kolegom Rumenom Radevom.

Newsroom, 15.03.2022, 17:46

Istočni bok NATO-a mora
biti ojačan u kontekstu rata u Ukrajini, na nivou Baltičkog mora, kako bi se
sprečio bilo kakav sukob u toj oblasti, izjavio je u utorak predsednik Klaus
Johanis posle razgovora u Bukureštu sa bugarskim kolegom Rumenom Radevom.
Predsednik Johanis je naglasio da su bezbednost i stabilnost Crnog mora veoma
važne i da svaka priobalna država ima odgovornost da to obezbedi. S druge
strane, dva predsednika su razgovarala i o diversifikaciji izvora energije i
transportnih pravaca, u kontekstu potrebe smanjenja energetske zavisnosti od
Ruske Federacije. Istakao sam važnost brze operacionalizacije interkonektora
Bugarska-Grčka, izjavio je Klaus Johanis. On je rekao da će, kada bude
završen, moći da se poveže sa već operativnim gasovodom BRUA, a time će i
ključni gasni koridor, koji je od krucijalnog značaja, postati operativan.
Predsednik Bugarske Rumen Radev je sa svoje strane istakao da u kontekstu rata
u Ukrajini postoji potreba za interkonektivnošću između Bugarske i Rumunije u
smislu transporta, energetike, digitalnih, novih veza za prirodni gas.

Ministar odbrane Rumunije Vasile Dinku sastao se u utorak, u 57. vazduhoplovnoj bazi u Mihail Kogalniceanu , sa svojom belgijskom koleginica Ludivin Dedonder. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane, rumunski ministar naglasio je težinu situacije izazvane invazijom Ruske Federacije na Ukrajinu, čime se suštinski menja paradigma evropske i evroatlantske bezbednosti. Vasile Dinku se zahvalio belgijskoj koleginici na razmeštanju kontingenta od 300 vojnika sa opremom u Rumuniji, u kontekstu raspoređivanja NATO snaga za brzo reagovanje, u okviru savezničkih mera za jačanje bezbednosti na istočnom boku. Druga tema kojom se bavio bile su mere koje je preduzela Rumunija da podrži Ukrajinu. Vasile Dinku je pomenuo operacionalizaciju logističkog centra u Sučavi preko kojeg humanitarna pomoć iz zemlje i inostranstva stiže u Ukrajinu, kao i proces upravljanja izbegličkim tokom. On je pozdravio veoma dobre bilateralne odnose Rumunije i Belgije i istakao izuzetnu saradnju sa Vojnom bolnicom u Briselu koja pomaže u lečenju rumunskih pacijenata sa teškim opekotinama.

Mašinska fabrika u Bukureštu će proizvoditi oklopna vozila Piranha 5 u partnerstvu sa General Dinamics European Land Sistems (GDELS). Premijer Nikolaje Ćuka i ministar ekonomije Florin Spataru učestvovali su u utorak na ceremoniji potpisivanja sporazuma o pridruživanju između fabrike u Bukureštu i multinacionalne kompanije. Prema rečima ministra Spatarua, tako nastaje održivo strateško partnerstvo između Rumunije i Sjedinjenih Država. Rumunija ima ljudske resurse, potencijal i volju da ima iste standarde kao i ostale članice Severnoatlantske alijanse i Evropske unije – istakao je premijer Ćuka. Zauzvrat, Alfonso Ramonet, predsednik General Dinamics European Land Sistems , rekao je da je ovo samo početak, a kompanija koju on predstavlja želela bi da proizvodi više proizvoda u Rumuniji.

Ministri zdravlja EU sastali su se u utorak na videokonferenciji kako bi koordinirali svoje akcije za prijem ratnih ranjenih i hronično bolesnih izbeglica iz Ukrajine. Rumunski ministar zdravlja Aleksandru Rafila informisao je o zdravstvenim resursima koji su već stavljeni na raspolaganje žrtvama rata u susednoj Ukrajini i potvrdio odluku o pružanju medicinske pomoći svim izbeglicama u Ukrajini kojima je to potrebno, a nalaze se na teritoriji Rumunije. On je napomenuo da se u pograničnom području formiraju posebni centri za vakcinaciju u kojima bi izbeglice mogle da se vakcinišu ako žele, kako bi se izbegla moguća izbijanja bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je u utorak da je sazvao specijalni samit NATO-a 24. marta u Briselu, gde će se održati sastanak šefova država i vlada EU u prisustvu predsednika SAD Džo Bajden, prenosi AFP. Učesnici samita NATO razgovaraće, između ostalog, o posledicama ruske invazije na Ukrajinu i podršci Severnoatlantske alijanse ovoj zemlji. Na terenu, skoro čitavo rusko napredovanje je zaustavljeno nekoliko dana, uprkos neprekidnom bombardovanju, navodi američki Stejt department. Prema njegovoj oceni, Rusi nemaju ni vazdušnu nadmoć ni kontrolu nad nekim od većih gradova Ukrajine. U utorak ujutru centar glavnog grada Kijeva potreslo je nekoliko snažnih eksplozija, ali nije jasno da li je reč o ruskom napadu ili buci koja je dolazila iz ukrajinskih PVO sistema, prenosi Bi-Bi-Si. Stanovnici grada se spremaju za moguću opsadu. Ukrajina optužuje Rusiju za bombardovanje civila. Šef Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), poljski ministar spoljnih poslova Zbignjev Rau, opisao je napade Rusije na ukrajinske civile kao državni terorizam. On smatra da su ruske trupe počele da napadaju civilno stanovništvo i infrastrukturu kako bi demoralisale Ukrajince.

Broj izbeglica u Ukrajini dostigao je 3 miliona – saopštila je u utorak Međunarodna organizacija za migracije, a prenosi Agencija Frans Press. Bilans stanja se odnosi samo na one koji su napustili zemlju nakon invazije ruskih snaga 24. februara, dok za one koji su se kretali unutar granica je nevažeća. Od ukupno 3 miliona, 1,4 miliona su deca, prema podacima UNICEF-a, a 157.000 su državljani drugih zemalja. Prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, Poljska je primila najveći broj ukrajinskih izbeglica – oko 1,8 miliona, zatim slede Republika Moldavija, Rumunija i Mađarska. Rumunska granična policija saopštila je da je u ponedeljak preko graničnih prelaza u Rumuniju ušlo preko 66 hiljada ljudi, od kojih su skoro 14 hiljada državljani Ukrajine, što je za 4,8 odsto manje u odnosu na prethodni dan. Od izbijanja sukoba, na nacionalnom nivou, u Rumuniju je ušlo 425.786 ukrajinskih državljana. Većina njih je napustilo zemlju i uputila se ka zapadnoevropskim državama.