Vesti (15.03.2017)
15.03.2017 Komepraža
Mihai Pelin, 15.03.2017, 19:34
Evropska komisija je zabrinuta zbog mogučnosti da Rumunija ove godine beleži najveći budžetski deficit u EU, izjavila je u sredu Anđela Kristea, šefica Predstavništva Evropske komisije u Bukureštu. Prilikom predstavljanja ,,Ekonomskog izveštaja za Rumuniju za 2017. godinu ona je još dodala da i pored toga što je Komisija primila osiguranja od Vlade da ne postoje razlozi za zabrinjavanje, budžetski deficit će stići na 3,6%, a sledeće godine na 3,9%. Budežt za 2017. koji je usvojila desničarska vlada — objasnila je šefica Predstavništva Evropske komisije — sadrži više smanjenja taksi kojima se pridodaju i troškovi za plate u javnom sektoru i penzije. Procenjuje se takođe, da će ekonomski rast Rumunije dostići vrednost od 4,4% za tekuću godinu u odnosu na 3,7% u 2018. Nakon predstavljanja Izveštaja Predstavništva Evropske komisije, rumunski ministar finansija, Viorel Štefan je precizirao da će Rumunija poštovati ciljni deficitni od 3,3% od bruto društvenog proizvoda, koji je predviđen u Sporazumu iz Mastrihta, a u slučaju da će se pojaviti promene, vlada je sprmena da smani troškove.
Delegacjia Vlade u Bukureštu koju predvodi ministarka za Rumune van Granica, Andreea Pastrnak, učiniće od danas do petka, radnu posetu Italiji, u kontekstu informacija o postojanju slučajeva o eksploataciji rumunskih državljana koji rade u okolini Sicilije i Kalabrije. Delegacija će se sastati sa lokalnim italijanskim vlastima, sa predstavnicima organizacija Rumuna koji se nalaze na radu u Italiji, kao i sa predstavnicima organizacjia koje su uključene u borbi za zaštitu prava stranih radnika i u suzbijanju njihovog zlostavljanja. I Ombudsman je saopštio da će kontaktirati italijanske vlasti a rumunski parlamnetarci su odlučili da pošalju u Italiji delegaciju koja će razgovarati sa njihovim kolegama o situaciji Rumunki koje su, po procenama italijanske policije, držane u ropstvu u južnom delu Italije. Žene su žrtve brojnih zlostavljanja, uključujući pretnje i seksulana zlostavljanja, kaže se u reportaži koju je u nedelju objavio britanski list The Observer.
Budućnost Evrope i privlačenje evrospkih fondova su glavne teme o kojima će se razgovarati tokom posete Korine Krecu, evropske komesarke za regionalnu politku Rumuniji, posete koja će trajati do petka. Na početku posete, Korina Krecu se sastatala sa predstavnicima Odbora za spoljne poslove Senata i Poslaničkog doma. U četvrtak, evropska komesarka će se sastati sa premijerom Grindeanuom i sa vicepremijerkom i ministrom za regionalni razvoj Sevil Šajdeh, kao i sa drugim zvaničnicima. Korina Krecu je izjavila da procene Komisije za Rumuniju pokazuju da će stopa apsropcije evropskih fondova za period 2007-2013 prevazići 90%. Istovremeno, evropska komesarka je saopštila da postoji mogućnost da predsednik Evropske komisije, Žan Klod Junker, poseti Rumuniju u prvoj polovini ove godine, u cilju obeležavanja desetogodišnjice od pristupanja Rumunije EU.
Rasparava koja je u sredu vođena u Evropskom parlamentu o budućnosti EU evidentirala je različite vizije o evropskom projektu koji je sada pogodio Bregzit, javlja agencija EFE. Predsednici Evropskoe komisije i Saveta Evrope, Žan Klod Junker i Donald Tusk, podržali su ideju o Evropi sa više brzina, po njihovom mišljenju aletrnativa je da se EU ne proširuje više, viziju koju dele velike proevropske političke grupacije u evropskom parlamentu. Donald Tusk je insistirao na činjenicu da EU treba da se ,,preporordi na samitu od 25 marta koji će se održati u Rimu tokom kojeg postoji mogućnost da se skicira budućnost komunitarnog bloka. On je još dodao da reforma EU treba da se zasniva na uzajamno poverenje, ideju koje je tokom rasprave podražo i italijanski premijer, Paolo Đentiloni, ali i vicepremijer Malte, Luis Greš, čija zemlja predsedava Savetom EU. Međutim lider liberala u Evropskom parlamentu, Gi Ferhofštad izjasnio se za federalnu Evropu, što podrazumeva još veće smanjenje nadležnosti nacionalnih država u korist komunitarnih institucija i usvojenih odluka na nivou EU. Po njegovom mišljenju EU je potrebna evropska vojska i komunitarna ekonmska vlada.
