Vesti – 15.01.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 15.01.2025, 18:33

U Rumuniji se 15. januara obeležava Dan nacionalne kulture, kojim se obeležava rođendan nacionalnog pesnika Mihaja Emineskua. Ovo izdanje je tim posebnije što se obeležava 175 godina od rođenja najvećeg rumunskog pesnika. U Bukureštu i širom zemlje održali su se brojni događaji: konferencije, debate, koncerti i izložbe, a ulaz u mnoge muzeje bio je besplatan. Nacionalna opera u Bukureštu slavi ove večeri Dan nacionalne kulture gala predstavom koja odaje počast rumunskoj duhovnosti kao trijadnoj manifestaciji vere, umetnosti i identiteta. U Nacionalnom muzeju Brukental u Sibinju (centar) možete posetiti izložbu „Lučafarul“. Lirisko pozorište u Jašiju (severoistok) održalo je specijalnu predstavu, dok je u zamku Korvin (zapad) otvorena izložba „Prošlost, sadašnjost i budućnost“. Na Dan nacionalne kulture, Radio Romania Kultural pozvao je, po prvi put, mlade iz Valčee (jug) u pozorište. Ovim simboličnim gestom, jedina nacionalna radio stanica posvećena isključivo umetnosti poziva ljude i institucije da svojim vršnjacima olakšaju pristup kulturi.

U Rumuniji, Nacionalna federacija sindikata kulture i štampe „CulturMedia“ protestvovala je danas, na Dan nacionalne kulture, sa belim trakama, kako bi skrenula pažnju na nedovoljno finansiranje kulture i nejednakosti u platama zaposlenih u muzejima, bibliotekama i kulturnim centrima. Federacija traži izdvajanje 1% bruto domaćeg proizvoda za kulturu, izjednačavanje plata zaposlenih u muzejima i bibliotekama sa skalom koja važi za iste profesije u porodici zanimanja iz prosvete, otklanjanje ogromnih disproporcija u platama zaposlenih u ustanovama scenske umetnosti i zaposlenih u javnim muzejima i bibliotekama, dodeljivanje bonusa za rad vikendom i državnim praznicima, kao i isplate za prekovremeni rad. Sindikalci zahtevaju i deblokadu upražnjenih mesta i dopunu šema zapošljavanja radi suzbijanja hroničnog nedostatka kadrova u ustanovama kulture.

Porez na dodatu vrednost neće biti povećan, uverio je rumunski premijer Marčel Čolaku posle razgovora o budžetu za 2025. koje je vodio sa ministrom finansija Tancošom Barnom i šefom Nacionalne agencije za fiskalnu administraciju. Čolaku je rekao i da očekuje da će fiskalna reforma doprineti smanjenju inflacije i povećanju kupovne moći stanovništva. Premijer je ponovio da će nacrt budžeta Vlada usvojiti do kraja ovog meseca i uputiti ga u parlament, kako bi ga raspravljala i usvojila u prvoj nedelji zakonodavnog zasedanja koje počinje u februaru. Čolaku je takođe rekao da će se zadržati ciljni deficit od 7% utvrđen sa Evropskom komisijom, kao i cilj od 7% BDP-a za investicije. Kada je reč o prihodima, premijer je rekao da je prošle godine zabeležen rast od 27%, a ove godine se očekuje da će dostići oko 30%. Glavni indikatori budžeta za 2025. biće predstavljeni na sednici Vlade u četvrtak. Takođe u četvrtak, izvršna vlast će odobriti kalendar predsedničkih izbora.

Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je da zadrži kamatnu stopu monetarne politike na 6,5% godišnje. Centralna banka je takođe odlučila da zadrži kamatnu stopu za kreditnu liniju na 7,50% godišnje i kamatnu stopu za depozitnu liniju od 5,50% godišnje, kao i da zadrži trenutne nivoe obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija. Narodne banke Rumunije je prošle godine dva puta snižavala ključnu kamatnu stopu, u julu, sa 7% godišnje na 6,75% godišnje, a u avgustu na 6,5% godišnje. Ključna kamatna stopa ostala je nepromenjena od januara 2023. Prema podacima banke, godišnja stopa inflacije je porasla u poslednja tri meseca 2024. više nego što se očekivalo i porasla je na 5,14% u decembru, sa 4,62% u septembru. Narodne banke Rumunije procenjuje da će se inflacija smanjiti u prvom kvartalu 2025. godine, ali će zabeležiti veće vrednosti nego što se ranije predviđalo. Značajne neizvesnosti i rizici vezani za evoluciju inflacije proizilaze iz budućeg vođenja fiskalne i prihodne politike, u kontekstu sprovođenja paketa fiskalnih i budžetskih mera koje je Vlada nedavno odobrila u cilju fiskalne konsolidacije, ali i od stanja na tržištu rada i dinamika zarada iz privrede. Istovremeno, značajne neizvesnosti i dalje su povezane sa evolucijom cena energije i hrane, kao i budućom putanjom cena sirove nafte, u kontekstu geopolitičkih tenzija, kažu stručnjaci Narodne banke Rumunije.

Poslanik Unije spasimo Rumuniju (USR) Emanuel Ungureanu podneo je krivičnu prijavu Generalnom tužilaštvu protiv rumunskog premijera Marčela Čolakua i predsednika Veća okruga Timiš Alfreda Simonisa. Ungureanu je rekao da je njegov pristup vezan za diskusiju njih dvojice na TikToku o usmeravanju glasova pristalica Socijaldemokratske stranke (PSD) kandidatu Alijanse za Ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđu Simionu na prošlogodišnjim predsedničkim izborima. On je optužio Čolakua i Simonisa za korumpiranost birača i korišćenje uticaja i ovlašćenja za dobijanje neprikladne koristi, kao i za ometanje ostvarivanja izbornih prava. Emanuel Ungureanu je zatražio od tužilaca da ispitaju predsednike organizacija Socijaldemokratske stranke (PSD) u provinciji i da izvrše kompjuterske pretrage kako bi videli da li je želja da se glasovi usmere Đorđu Simionu i Kalinu Đorđeskuu kružila WhatsApp grupama socijaldemokrata.

Bivši premijer Rumunije Petre Roman pojavio se danas u Generalnom tužilaštvu na saslušanju u slučaju Minerijada iz juna 1990. godine, u kojem se tereti za zločine protiv čovečnosti. On poriče bilo kakvu umešanost. U ovom slučaju se, između ostalih, procesuiraju i bivši predsednik Jon Ilijesku i bivši direktor SRI Virđil Magureanu. Tužioci moraju ponovo da istraže ovaj slučaj, nakon što su na sudu poništeni dokazi koje su prikupili istražitelji. Prvobitno je Jonu Ilijeskuu suđeno za zločine protiv čovečnosti, zajedno sa Petreom Romanom i Virđilom Magureanuom, ali je u decembru 2020. godine Viši kasacioni sud odlučio da vrati spis Vojnom tužilaštvu, kako bi ponovo pokrenuo istragu od nule. Vojni tužioci su tvrdili da su državni organi 11. i 12. juna 1990. godine odlučili da izvrše nasilan napad na demonstrante na Univerzitetskom trgu u Bukureštu, koji su vodili kampanju za demokratiju i uklanjanje bivših komunističkih zvaničnika sa javnih funkcija. Navodno su u ovaj napad nezakonito umešane snage Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, Rumunske obaveštajne službe, kao i hiljade rudara. Nasilje je rezultiralo sa 4 smrti, stotinama povređenih, nezakonitim hapšenjima i materijalnom štetom.

Predsednica Maja Sandu je u Kišinjevu optužila Rusku Federaciju da želi da izazove političku krizu u Republici Moldaviji zaustavljanjem isporuke prirodnog gasa separatističkom pridnjestrovskom regionu. Moldavski lider je u utorak sazvao Vrhovni savet bezbednosti kako bi razgovarao o situaciji u energetskom sektoru. Maja Sandu je skrenula pažnju na činjenicu da je administracija separatističkog regiona Pridnjestrovlja, koji se suočava sa humanitarnom krizom, odbila pomoć koju nudi Kišinjev, postavljajući uslove za prihvatanje predloženih rešenja.

Album, koji uključuje tri diska sa delima rumunskog kompozitora Đorđa Eneskua (1881-1955), proglašen je pobednikom Međunarodne nagrade za klasičnu muziku za ‘Simfonijsku muziku’. To je jedna od najpoznatijih i najcenjenijih nagrada međunarodne diskografske industrije – navodi se u saopštenju Rumunskog kulturnog instituta koje je poslato u sredu. Dela, u izvođenju Nacionalnog orkestra Francuske pod dirigentskom palicom Rumuna Kristijana Mačelarua i Hora Radija Frans, predstavljena su na koncertu u Parizu, jula 2023. Prva violina bila je francusko-rumunska Sara Nemcanu, koncertmajstor Nacionalnog orkestra Francuska, koju je predsednik Rumunije odlikovao Ordenom ‘kulturnih zasluga’ u rangu viteza. Isti album sa Eneskuovim delima prethodno je nagrađen nagradama Classica Choc de l’annee 2024 i Diapason d’Or 2024.