Prima pagină » Actualitate » Vesti » Vesti – 15.01.2024

Vesti – 15.01.2024

Premijer Rumunije Marčel
Čolaku zatražio je ovih dana od čelnika ministarstava u direktnom dijalogu sa
prevoznicima i poljoprivrednicima da ubrzaju izradu normativnih akata kojima bi
se rešili problemi o kojima govore demonstranti. Ministri su na sastanku u ponedeljak
predstavili rokove za usvajanje odgovarajućih zakonodavnih projekata, tako da
će prve odluke sa dogovorenim merama podrške poljoprivrednicima i prevoznicima
biti usvojene na narednim sastancima izvršne vlasti. Uprava za finansijski
nadzor je saopštila da već radi na grupi mera koje će smanjiti stope obaveznog
auto osiguranja, posebno za one koji ne izazivaju nesreće. Što se tiče
poljoprivrede, resorni ministar Florin Barbu i predstavnici udruženja u sektoru
složili su se tokom pregovora u ponedeljak na nekoliko zahteva
poljoprivrednika. Među njima su hitno odobravanje APIA plaćanja, kompenzacija
gubitaka koje su pretrpeli rumunski poljoprivrednici pogođeni uvozom iz
Ukrajine i ažuriranje vrednosti državne pomoći u vezi sa povraćajem akcize na
dizel gorivo kupljeno i korišćeno u poljoprivredi. U međuvremenu, protesti
poljoprivrednika i prevoznika nastavljeni su u ponedeljak na nekoliko puteva u
zemlji.

Newsroom, 15.01.2024, 18:10

Saradnja svih država članica Evropske unije
je neophodna i želim da vas uverim da smo otvoreni za dijalog i utvrđivanje konsenzusom
stava Evropske unije, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu, sa
stanovišta zaštite životne sredine i klimatskih promena. Izjavu je u
ponedeljak dao rumunski ministar životne sredine Mirča Feket tokom rasprava
održanih na marginama neformalnog Saveta za životnu sredinu u Briselu. Prema
njegovim rečima, Rumunija je preduzela sve mere da održi snažnom populaciju
krupnih mesoždera, uključujući i medvede, a istovremeno je pokušala da dobije
podršku zemalja članica Evropske unije. Mirča Feket učestvuje, u ponedeljak i
utorak, na Neformalnom savetu za životnu sredinu u Briselu. Događaj ima
nekoliko tema na dnevnom redu kao što su prilagođavanje i otpornost, ambicija i
klimatska politika, pravedna tranzicija ili cirkularna ekonomija.

Rumunska akademija i
Akademija nauka Republike Moldavije održale su u ponedeljak zajedničku svečanu
sednicu organizovanu u hibridnom sistemu povodom Dana rumunske kulture. Iz
Kišinjeva je predsednik Akademije nauka Moldavije Jon Tiginjanu govorio o
značaju ovog praznika u promovisanju nacionalnog identiteta, kao i o brojnim
zajedničkim akcijama dve akademije. On je rekao da predstavnici rumunskog
etničkog prostora imaju sve šanse da se nametnu kroz kulturu i sekularnu
tradiciju, isticanjem istine o zajedničkom identitetu i istoriji, daljim
negovanjem rumunskog jezika, za koji je pesnik Mihaj Eminesku rekao da je naš
gospodar. 15. januar, kada se obeležava Dan nacionalne kulture, je sam datum
rođenja velikog pesnika Rumuna, od kog se danas navršava 174 godine. Proslava
je obeležena nizom izložbi, pozorišnih predstava, organizovanih poseta ili
koncerata, kako u Rumuniji i Republici Moldaviji, tako i u inostranstvu, tamo gde
postoje značajne zajednice Rumuna.

Ministarka spoljnih
poslova Luminica Odobesku izjavila je u ponedeljak da Bukurešt nastavlja
dijalog sa Bečom o punoj integraciji Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, a
glavni interes je najbolja moguća zaštita spoljnih granica Evrope. Šefica
rumunske diplomatije učestvovala je na početnoj konferenciji belgijskog
predsedavanja Savetom Evropske unije, zajedno sa ambasadorom Belgije u
Bukureštu Džonom Korneom d’Elzijusom i šeficom Predstavništva Evropske komisije
u Rumuniji Ramonom Kirijak. Rumunija i Bugarska u potpunosti ispunjavaju
kriterijume za pristupanje Šengenu, izjavila je Ramona Kirijak. Sa svoje
strane, belgijski ambasador je podsetio na rumunsko predsedavanje Savetom Evropske
unije 2019. godine. Belgija podržava puno pristupanje Rumunije i Bugarske
šengenskom prostoru, rekao je diplomata.

Rumunski ministar zdravlja
Aleksandru Rafila i rukovodstvo Nacionalne kuće zdravstvenog osiguranja pozvali
su u ponedeljak porodične lekare da u dobroj veri učestvuju u pregovorima zakazanim
za četvrtak kako bi se našla rešenja koja omogućavaju pravilno finansiranje oblasti.
Porodični lekari su započeli proteste i zapretili da će od 1. februara prestati
sa besplatnim konsultacijama, nakon što je Nacionalna kuća zdravstvenog
osiguranja (CNAS) objavio projekat smanjenja bodovne vrednosti za konsultacije.
To bi, prema rečima porodičnih lekara, značilo smanjenje njihovih prihoda za
procente između 30 i 50%. Protesti su i u resoru javnog zdravlja. I ovde
zaposleni traže povećanje primanja, nakon što su njihove kolege iz Nacionalne
kuće zdravstvenog osiguranja (CNAS) krajem prošle godine dobile povećane
plate. U međuvremenu, Federacija Sanitas nastavlja da prikuplja potpise za
odlučivanje da li će započeti generalni štrajk. Sindikalci kažu da nedavno
otključavanje radnih mesta za lekare i medicinske sestre ne rešava probleme u
sistemu, jer plate nisu atraktivne i ljudi neće da izlaze na konkurse.

Iako nisu među
Evropljanima sa najvećim primanjima, Rumuni zauzimaju drugo mesto u Evropskoj
uniji po stepenu zadovoljstva životom, zaključak je najnovije komunikacije koju
je objavio Evrostat. Na statistiku utiču godine, porodična ili finansijska
situacija, različitost proživljenih iskustava, prioriteti ili različite
individualne vrednosti. Prema Evropskom barometru, prosečan nivo zadovoljstva
na nivou zajednice je 7,1 poen. Austrijanci su najzadovoljniji građani EU, sa
7,9 poena, a slede Rumuni, Finci i Poljaci, svi sa indeksom od 7,7 poena. Na
suprotnom polu su Bugari, sa 5,6 bodova.

Predsednica Republike
Moldavije Maja Sandu prvi je laureat Temišvarske nagrade za evropske vrednosti
koju je ustanovila opština ovog grada u zapadnoj Rumuniji. Ova nagrada odaje
priznanje međunarodno priznatim ličnostima koje promovišu ili brane evropske
vrednosti. Maja Sandu je na ceremoniji uručenja priznanja izjavila da želi
Republici Moldaviji prosperitet i razvoj koji uživaju druge evropske zemlje.
Označavajući je za dobitnicu Temišvarske nagrade za evropske vrednosti 2023.
godine, žiri je cenio jasnoću njene vizije u vezi sa evropskim integracijama
Republike Moldavije i odlučnost sa kojom sledi ovaj cilj.