Vesti – 14.09.2023

Vlada je na sednici u četvrtak odobrila ažuriranje plana za vanredne situacije za bezbednost snabdevanja prirodnim gasom u Rumuniji. Usvojene mere imaju za cilj obezbeđivanje energetskih resursa i podršku stanovništvu da dobro preživi narednu zimu. S druge strane, svi poljoprivredni proizvođači u sektoru povrća, bez obzira na oblik organizovanja, koji su imali velikih poteškoća da kapitalizuju proizvodnju dobijenu u 2022. godini, dobiće dodatnu finansijsku podršku u iznosu od oko 40 evrocenti po litru za polovinu dizel goriva korišćenog tokom protekle godine u poljoprivrednim radovima. Takođe u četvrtak, Izvršna vlast je odobrila proceduru za sprovođenje programa Investalim, čiji je cilj povećanje kapaciteta prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rumuniji. Zeleno svetlo su dobili i ugovori sa Republikom Moldavijom o izgradnji ili modernizaciji tri mosta preko reke Prut. Reč je o novom mostu između lokaliteta Albica i Leušeni i modernizaciji dva postojeća mosta, u Skuleniju i Oanča-Kahul. Rumunija će dati Libiji, zemlji pogođenoj nedavnim ekstremnim pojavama, hitnu podršku od oko 680.000 evra, koja se sastoji od hrane i sredstava za smeštaj, odlučila je vlada iz Bukurešta.

Newsroom, 14.09.2023, 18:12

Vlada je na sednici u četvrtak odobrila ažuriranje plana za vanredne situacije za bezbednost snabdevanja prirodnim gasom u Rumuniji. Usvojene mere imaju za cilj obezbeđivanje energetskih resursa i podršku stanovništvu da dobro preživi narednu zimu. S druge strane, svi poljoprivredni proizvođači u sektoru povrća, bez obzira na oblik organizovanja, koji su imali velikih poteškoća da kapitalizuju proizvodnju dobijenu u 2022. godini, dobiće dodatnu finansijsku podršku u iznosu od oko 40 evrocenti po litru za polovinu dizel goriva korišćenog tokom protekle godine u poljoprivrednim radovima. Takođe u četvrtak, Izvršna vlast je odobrila proceduru za sprovođenje programa Investalim, čiji je cilj povećanje kapaciteta prerade poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rumuniji. Zeleno svetlo su dobili i ugovori sa Republikom Moldavijom o izgradnji ili modernizaciji tri mosta preko reke Prut. Reč je o novom mostu između lokaliteta Albica i Leušeni i modernizaciji dva postojeća mosta, u Skuleniju i Oanča-Kahul. Rumunija će dati Libiji, zemlji pogođenoj nedavnim ekstremnim pojavama, hitnu podršku od oko 680.000 evra, koja se sastoji od hrane i sredstava za smeštaj, odlučila je vlada iz Bukurešta.

Napadi Ruske Federacije na ukrajinske dunavske luke Reni, Izmail i Kilija su neprihvatljivi – izjavila je državna sekretarka u rumunskom Ministarstvu odbrane Simona Kožokaru. Poslednjih nedelja svedoci smo neviđene eskalacije ovog agresorskog rata, veoma blizu granice Rumunije“ – naglasila je ona, nakon što su u delti Dunava, na granici sa Ukrajinom, otkriveni novi fragmenti dronova, najverovatnije ruskih. Rumunske vlasti
saopštavaju da su od srede uvele dodatna ograničenja letova u vazdušnom
prostoru na granici sa Ukrajinom, između gradova Sulina i Galaci, na 20-30 km
unutar nacionalnog vazdušnog prostora, do visine od 4.000 metara. Pilotirani
ili bespilotni avioni ne smeju da lete u ovim oblastima, sa izuzetkom državnih
aviona, uključujući SMURD i onih u vanrednim situacijama.

Rat u Ukrajini, tenzije sa Rusijom i energetsku krizu spomenula je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u govoru o stanju Unije, koji je održala u sredu u Evropskom parlamentu u Strazburu. Gospođa fon der Lajen je govorila i o pristupanju Rumunije i Bugarske šengenskom prostoru, ali iako je jasno rekla da ove dve države zaslužuju dobrodošlicu u zoni slobodnog kretanja, nije ponudila jasno rešenje za prevazilaženje protivljenja Austrije. Rumunski poslanici Evropskog parlamenta, bez obzira na političku boju, smatraju da Bukurešt mora da izvrši pritisak na evropske vlasti da do kraja godine Rumunija dobije ulazak u Šengen.

Sindikati Rumunske Železnice najavili su štrajk upozorenja za petak ujutru, između 7 i 9 časova, uz obustavu putničkih i teretnih vozova. Za razliku od generalnog štrajka, kada organizatori moraju da obezbede, po zakonu, trećinu vozova, štrajk upozorenja nema takvu obavezu. Sindikati su krenuli u sukob nakon što su propali pregovori za novi kolektivni ugovor, a železničkim kompanijama nisu odobreni budžeti. Ministar saobraćaja Sorin Grindeanu izjavio je da oni mogu biti odobreni tek nakon rebalansa budžeta krajem ovog meseca.

U Rumuniji je prosečna cena litra benzina poskupela za 1,8%, a litar dizela košta 2,9% više nego prošlog meseca. U prestonici se na pumpi prodaje litar standardnog benzina po ceni od 1,5 evra, a litar standardnog dizela košta nešto više od 1,5 evra. Rumunija je trenutno na trećem mestu u Evropskoj uniji na listi zemalja sa najjeftinijim benzinom i na četvrtom mestu po najnižoj ceni dizela. Cena barela nafte nastavlja uzlazni trend, dostigavši skoro 92 dolara, najviši nivo u poslednjih 10 meseci. Povećanje je, kažu stručnjaci, ubrzano zatvaranjem četiri terminala putem kojih se izvozila nafta iz Libije, zbog jakog nevremena koje je zahvatilo zemlju, ali i izjavom ruskog ministra energetike, koji je ocenio da će se ruska proizvodnja nafte značajno smanjiti .

Sedam od deset Rumuna izražava interesovanje za održiv način života, ali cena i dalje predstavlja važnu prepreku, tako da samo 38% smatra da zeleni“ proizvodi imaju pristupačne cene, dok 53% izjavljuje da ih je teže naći – pokazuje najnovija specijalistička studija o prednostima održivosti. Podaci koje je obradio Reveal Marketing Research naglašavaju činjenicu da se u mentalitetu rumunskih potrošača održivost uglavnom svodi na odgovorno korišćenje resursa, posebno smanjenje otpada i reciklažu, brigu o prirodi i ugroženim vrstama, ali i usvajanje mera za smanjenje zagađenja i emisija ugljenika. Takođe, više od 70% Rumuna smatra da rešenja za probleme održivosti sadašnjeg društva zahtevaju koncentrisane napore, kako građana, tako i javnih i privatnih institucija. Po mišljenju Rumuna, zaštita životne sredine, iscrpljivanje raspoloživih resursa, klimatske promene, smanjenje otpada i uticaj na kvalitet života su glavni motivi za usvajanje održivog modela u svakodnevnom životu – pokazuje studija.

Republika Moldavija želi
da izgradi vojsku po standardima NATO-a, rekao je moldavski premijer Dorin Rečan
u četvrtak tokom sastanka sa zamenikom generalnog sekretara Alijanse, Rumunom
Mirčom Đoanom, koji boravi u poseti Kišinjevu. Neutralnost Moldavije ne znači
ravnodušnost, ne znači da ne moramo ništa da radimo. Zato moramo da ojačamo
naše odbrambene kapacitete, zato moramo da ulažemo u nacionalnu vojsku,
objasnio je šef moldavske vlade. Zamenik generalnog sekretara NATO-a je ocenio
da, iako se Moldavija ne suočava sa vojnim rizikom od Ruske Federacije, ova
zemlja je i dalje podložna hibridnom ratu, koji je takođe izazvala Rusija: od
upotrebe energetskog oružja, preko sajber napada, do dezinformacija, utičući
na demokratske mehanizme i podstičući društvene nemire.

Državna filharmonija iz Sibinja danas učestvuje na Međunarodnom festivalu Đorđe Enesku pod dirigentskom palicom američkog dirigenta Roderika Koksa. Roderik Koks će, učestvujući po prvi put na ovom festivalu i dirigujući jednim rumunskim orkestrom, održati dva koncerta tokom festivala: 14. septembra u Sibinju i 16. septembra u Bukureštu. Zajedno sa Sibinjskim orkestrom i solistkinjom Joanom Kristinom Gojča – violina, Roderik Koks će publici u Sibinju i Bukureštu ponuditi program usredsređen na Koncert za violinu i orkestar u De-duru op. 25 Eriha Volfganga Korngolda, ali ističe i Četvrtu simfoniju u f-molu op. 36 P.I. Čajkovskog, kao i remek-delo savremenog rumunskog simfonijskog stvaralaštva: Đorđi Ligeti – Lontano. Radio Rumunija je koproducent Međunarodnog festivala Đorđe Enesku.