Vesti – 14.08.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Dragana Diamandi и Newsroom, 14.08.2024, 17:02

U Bukureštu se nastavlja istraga o sumljivim smrtnim slučajeva prijavljenim u proleće u bolnici „Sveti Pantelimon“, kada je veliki broj pacijenata preminuo za samo nekoliko dana. Tužioci kažu da imaju dokaze koji ukazuju na direktnu vezu između sprovođenja lečenja i smrti 54-godišnjeg pacijenta. Dve doktorke sa Intezivne nege prethodno su uhapšene, pod optužbom za ubistvo i ubistvo u pokušaju. Tužioci su takođe rekli da je pre otkrića o smanjenju doze noradrenalina u odeljenju za interventnu terapiju bolnice Pantelimon, Tužilaštvo pri Tribunalu u Bukureštu već istražilo pet sumnjivih smrtnih slučajeva u medicinskoj jedinici, a potom su naložene i obdukcije. Dobijene informacije se trenutno istražuju kako bi se utvrdilo da li su relevantne za slučaj ubistva prvog stepena. Predstavnici Tužilaštva su takođe naveli da su tokom vremena dobijali obaveštenja o sumnjivim smrtnim slučajevima u nekoliko zdravstvenih ustanova u Bukureštu, uključujući i bolnicu „Sveti Pantelimon“.

Na dnevnom redu današnje sednice Vlade je usvajanje Nacrta uredbe o izmenama i dopunama hitne uredbe o merama za dodelu dodataka za rad nastavnog i pomoćnog nastavnog osoblja, kao i bonusa za stručnu karijeru pomoćnom osoblju u javnom obrazovanju, iz bespovratna spoljna sredstva. Takođe, Izvršna vlast će utvrditi nacrt pravilnika koji se odnosi na ovlašćivanje privrednih subjekata u sektoru železnice, metro transporta, lakog metroa, monošinskog i gradskog, prigradskog i regionalnog saobraćaja na šinama, industrijskim prugama i železnicama nasleđa i turizma. Vlada će utvrditi i predlog odluke o izdvajanju sredstava iz Budžetskog rezervnog fonda, predviđenih državnim budžetom za 2024. godinu, za dopunu budžeta Višeg kasacionog suda i pravde.

Desetine dronova Oružanih snaga Ukrajine napalo je sinoć rusku oblast Voronjež, saopštile su lokalne vlasti. Žrtava nije bilo, ali je oštećeno nekoliko zgrada i automobila. Guverner ruskog pograničnog regiona Belgorod proglasio je vanredno stanje, rekavši da je ukrajinsko bombardovanje izuzetno otežalo situaciju. Vjačeslav Vladkov izjavio je da svakodnevni ukrajinski napadi uništavaju kuće i stradaju civile. S druge strane, ruske granate ubile su najmanje jednog civila i ranile još dva u ukrajinskom regionu Sumi, saopštila je lokalna administracija. U međuvremenu, kijevske trupe nastavljaju svoj veliki prekogranični napad na rusku oblast Kursk. Ukrajinska vojska sada kontroliše 74 naselja u toj oblasti, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On je takođe rekao da se stotine ruskih vojnika predalo tokom ukrajinskog upada u ovaj region. Prema analitičarima, ljudski gubici Rusije su najveći od početka rata, zbog čega je Moskva bila prinuđena da poveća bonuse za regrutaciju kako bi izbegla novu mobilizaciju.

Tenzije su i dalje visoke na Bliskom istoku, iako izgleda da režim u Teheranu prvo čeka rezultate runde pregovora između Izraela i Hamasa o prekidu vatre u Gazi. Iran i njegovi nedržavni saveznici u regionu, uglavnom Hezbolah, obećali su da će se osvetiti Izraelu za ubistvo lidera Hamasa Ismaila Hanije i visokog komandanta Hezbolaha. Napad na Izrael, najavljen kao neizbežan, do sada je odložen. S druge strane, izvori iz iranskog rukovodstva kažu da stranke čekaju rezultat samita u Dohi, koji će biti održan u četvrtak, između zemalja posrednica i Izraela, na kojem još nije jasno da li će učestvovati i Hamas. Međutim, Iran je zvanično saopštio da ako sastanak ne uspe, napad na Izrael neće biti odložen i da će do njega doći krajem ove nedelje. Nazvan „poslednja moguća prilika“, sastanak u Dohi, u četvrtak, nema velike šanse za uspeh. S druge strane, Vlada Sjedinjenih Država intenzivira svoje napore da ubedi Izrael i Hamas da postignu sporazum o prekidu vatre u Pojasu Gaze. Američki predsednik Džo Bajden rekao je da bi takav sporazum mogao da odvrati Iran od napada na Izrael.

Grad Sibiu, u centralnoj Rumuniji, od danas je domaćin Sajma knjiga Gaudeamus, koji organizuje Radio Rumunija. Tokom 5 dana, na Velikom trgu istorijskog centra grada, meštani, turisti i svi poštovaoci književnosti moći će da uživaju u lepoj reći i u bogatoj uredničkoj ponudi. Gaudeamus sajam knjiga okuplja u 15 paviljona preko 40 izlagača. Biće prisutne najpoznatije izdavačke kuće u Rumuniji, kao i distributeri knjiga, igara, muzike i edukativnog materijala. Tokom sajma biće organizovano sedam izdavačkih manifestacija, predstavljanja knjiga i autograf sesija. Oni koji nisu u mogućnosti da dodju na sajam, mogu ga pratiti onlajn, na sajtu gaudeamus.ro.

Evrozona i Evropska unija zabeležile su rast od 0,3 odsto u drugom kvartalu ove godine, slično kao u prva tri meseca 2024. godine, kada je rast takođe bio 0,3 odsto u obe oblasti, pokazuju danas objavljeni preliminarni podaci Evrostata. . Najveći rast u drugom kvartalu ove godine zabeležen je u Poljskoj (1,5%), Irskoj (1,2%) i Holandiji (1%). Na suprotnom polu bile su Letonija (minus 1,1%), Švedska (minus 0,8%), Mađarska (minus 0,2%) i Nemačka (minus 0,1%). Rumunija je zabeležila rast od 0,1% u drugom kvartalu 2024. godine, nakon ekspanzije od 0,5% u prethodna tri meseca.

Džez i bluz festival, jedan od najvažnijih muzičkih događaja u Rumuniji, počinje danas u Brašovu (centar). Do nedelje preko 100 umetnika iz celog sveta održaće 30 koncerata i biće prikazano preko 20 filmova, na više lokacija u gradu. Prvi put u Rumuniji će nastupiti Sugar Rai & The Bluetones feat,Rusti Zin (SAD) i Monster Majk Velč (SAD). Na glavnoj bini festivala se pridružuju im se Škoti iz King Kinga, Belgijanci iz Black Cat Biscuit i Italijani iz benda Umberto Porcaro. Omiljena brašovskoj publici, Šeri Vilijams vraća se na glavnu binu festivala u Brašovu, a postavu upotpunjuju poznati nemački trubač i kompozitor Markus Štohauzen i harizmatična kubanska umetnica Ana Karla Maza. Nastupiće i British Hidden Orchestra, za koji radio je Bi-Bi-Si rekao da je „bend kakav nećete naći nigde na svetu, jedna od najimpresivnijih stvari koje možete videti uživo”. Program festivala upotpunjuju aktivnosti i radionice za decu, projekcije filmova na otvorenom, muzičke radionice, dokumentarni i muzički filmovi, kao i koncerti.

Rumunski olimpijski i sportski komitet saopštio je u sredu da je od Organizacionog komiteta dobio bronzanu medalju koja će biti uručena gimnastičarki Ani Mariji Barbosu, za treće mesto na parteru na Olimpijskim igrama u Parizu. Prošle subote, pred kraj Olimpijskih igara, Sud za sportsku arbitražu odlučio je da je Ana Marija Barbosu osvojila bronzanu medalju, a da je Sabrina Voinea, njena zemljakinja, završila takmičenje na 4. mestu. Ovom odlukom je poništen rang koji su sudije odlučile na kraju parterne discipline, 5. avgusta. Međunarodni olimpijski komitet saopštio je da Amerikanka Džordan Čils, kojoj je dodeljeno je treće mesto, mora da vrati medalju. Rumunija je završila učešće na Olimpijskim igrama u Parizu sa devet medalja: tri zlatne, četiri srebrne i dve bronzane.

Vojne i verske svečanosti, pomorska parada i izložbe biće organizovane u četvrtak, na Dunavskom nasipu u luci Galac (jugoistok), povodom Dana mornarice. Predviđene su pomorske igre i takmičenja, pomorska vežba „Rumunske pomorske snage 2024“, defile vojnih brodova i aviona, jedrenjaka i civilnih čamaca, a na rivi Komande flote prodefilovaće počasna garda, uz melodije Vojne muzike Mornaričkih snaga. U turističkoj luci Tomiš u Konstanci biće održana i radionica rekreativnog ronjenja u organizaciji Ronilačkog centra. Istovremeno, biće predstavljena obrazovna ponuda vojno-pomorskih obrazovnih ustanova, na rivi ispred Komande flote. Muzika u izvodjenju Vojnog orkestra Mornarice, u četvrtak uveče, će obradovati publiku mini-koncertom.