Prima pagină » Actualitate » Vesti » Vesti (14.06.2023)

Vesti (14.06.2023)

Svi oni koji su imenovani da budu deo buduće vlade Rumunije koju predvodi socijaldemokrata Marčel Čolaku dobili su povoljna mišljenja od specijalizovanih parlamentarnih odbora. Koalicija PSD-PNL je zajedno sa predstavnicima nacionalnih manjina, osim mađarske, obezbedila neophodnu većinu, dok su bivši partneri iz stranke Demokratski savez Madjara u Rumuniji (UDMR) glasali prema učinku svakog kandidata. Ministar predložen da preuzme resor finansija, liberal Marčel Bološ, izjavio je da buduća Vlada neće uvoditi nove takse i poreze, a njegov kolega iz stranke Katalin Predoju imenovan je da preuzme ministarstvo Unutrašnjih poslova i naglasio je da je njegov cilj pristupanje šengenskom prostoru. Na saslušanju u komisiji za rad, predloženi ministar rada, socijaldemokrata Marijus Budai, dao je uveravanja da će se starosna granica za odlazak u penziju povećati na 65 godina za sve kategorije, osim za sudije za prekršaje, koji će u penziju otići sa 60 godina, a u komisiji za odbranu i javnosti bezbednost, Angel Tilvar je govorio o prioritetima Ministarstva spoljnih poslova i naglasio da je Crno more sve važnija oblast u kojoj Rumunija mora biti regionalni bezbednosni faktor. Kabinet Čolakua će se sutra pojaviti na plenarnom zasedanju Parlamenta, kada ‘e biti održano glasanje za novu izvršnu vlast. Opozicione stranke Unija spasite Rumuniju (USR) i Alijansa za ujedinjenje Rumuna (AUR) najavile su da će glasati protiv nove vlade. Njima se pridružuje nekoliko parlamentaraca PNL i PSD koji su se izjasnili da ne podržavaju buduću izvršnu vlast, dok su predstavnici Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji (UDMR) rekli da će biti prisutni u sali, ali da neće glasati.

Newsroom, 14.06.2023, 19:06

Broj novoosnovanih kompanija sa stranim kapitalom u Rumuniji porastao je u prva četiri meseca ove godine za 4,6 odsto u poređenju sa istim periodom 2022. godine, pokazuju podaci centralizovani od strane Nacionalnog trgovinskog registra (ONRC). Reč je o skoro 2.300 novih kompanija koje su imale ukupan upisani kapital od oko 8,5 miliona dolara. Prema podacima Nacionalnog trgovinskog registra, krajem aprila 2023. godine u Rumuniji je bilo preko 246 hiljada kompanija sa stranim učešćem u akcijskom kapitalu, sa vrednošću upisanog kapitala od oko 68 milijardi dolara. Najveći broj kompanija sa stranim učešćem pripadaju italijanskim investitorima, ali najveća vrednost akcijskog kapitala pripada holandskim kompanijama.

Evropski parlament danas glasa za prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, nakon što je u utorak o zakonu raspravljano na plenarnoj sednici u Strazburu. Glavna stvar koju su evropski poslanici istakli jeste da se veštačka inteligencija ne koristi protiv ljudi, da se moraju poštuovati ljudska prava, kao i evropske vrednosti. Novi zakon je izgrađen i unapređen upravo u smislu zaštite građana i istovremeno pružanju mogućnosti istraživačima i privrednicima da se bave i ulažu u veštačku inteligenciju bez dodatnih opterećenja koja ih sprečavaju da razviju ovu strukturu za dobrobit društva.

Predsednik Rumunije Klaus Johanis odobrio je amandman na Krivični zakon kojim se, između ostalog, utvrđuje šta se podrazumeva pod intimnom slikom. Prema normativnom aktu, obelodanjivanje, širenje, predstavljanje ili prenošenje, na bilo koji način, intimne slike identifikovanog lica, bez njenog pristanka i koje može da mu nanese duševnu patnju ili ukalja imidž, za počinioca je predvidjena zatvorska kazna u trajanju od 6 meseci do 3 godine ili novčan kazna. Takođe, amandman predviđa da delo nije krivično delo ako doprinosi dokazivanju izvršenja krivičnog dela.

Hidrolozi su i za danas izdalii narandžasti i žuti upozorenje za poplave na rekama u jugozapadnoj Rumuniji , koji će biti na snazi do sutra u podne. Prvi se odnosi na reke u hidrografskim basenima Poganiša, na zapadu, a drugi žuti meteo alarm je za pojedine delove sliva Poganiša, Barzave, Moravice i Žiua na zapadu i jugozapadu zemlje. Istovremeno, izdat je žuto meteo alarm za olujno vreme, koe važi od večeras, od 2.00 do sutra u podne u šest okruga na jugozapadu Rumunije. Meteorolozi navode da će atmosferska nestabilnost biti naglašena u većem delu zemlje, do oko 19. juna.

Predvidjena sredstva, za programu Solarna zelena kuća, namenjena za južni region Muntenia, završena su za samo četiri minuta, saopštila je Uprava rumunskog fonda za životnu sredinu. Izdvojeni budžet, od preko 280 miliona leja (oko 56 miliona evra), rezervisalo je oko 14.000 pojedinaca. Za svaki projekat dodeljuje se najviše 20.000 leja (4.000 evra), pod uslovom da korisnik doprines 2.000 leja (400 evra). Naredna registracija za ovaj program počinje 19. juna i posvećena je jugozapadnom regionu, odnosno županijama Dolj, Gorj, Mehedinci, Olt i Valčea. U svim dosadašnjim fazama, predvidjena sredstva su utrošena za samo nekoliko minuta

Skoro 35 odsto gradjana Rumunije bilo je, prošle godine, izloženo riziku od siromaštva i socijalne isključenosti, što je najveći udeo među državama članicama Evropske unije, pokazuju podaci koje je objavio Evropski zavod za statistiku. Prema podacima Evrostata, ovaj udeo na nivou Unije iznosio je skoro 22 odsto, kao i 2021. Rumuniju na rang listi slede Bugarska, Grčka i Španija. Države sa najnižim procentom stanovništva u riziku od siromaštva su Češka, Slovenija i Poljska. Istovremeno, podaci pokazuju da je na nivou EU rizik od siromaštva i socijalne isključenosti veći za žene nego za muškarce.

Opasnost od terorističkih napada u Evropi i kampanje dezinformacija i dalje su na visokom nivou, navodi se u godišnjem izveštaju Policijske agencije Evropske unije, predstavljenom danas u Hagu. Evropol pokazuje da najveća pretnja dolazi od džihadističkih terorističkih grupa, ali bi se terorističke aktivnosti levičarskih i desnih ekstremista takođe mogle povećati. U 2022. godini u EU je bilo 28 terorističkih napada u kojima su poginule četiri osobe. Šefica agencije Ketrin De Bol izjavila je da borba protiv terorizma ostaje prioritet i ocenila da su trenutno izolovani napadači najopasniji. Evropol takođe upozorava da rat u Ukrajini utiče na javnu bezbednost, pre svega zbog kampanja dezinformacija koje organizuju proruske grupe, koje mogu da polarizuju i podstaknu terorističko i ekstremističko nasilje.

Rumunija je suštinski saveznik i strateški partner Ujedinjenog Kraljevstva i ono što ona čini da pomogne Ukrajini da povrati svoj puni suverenitet i uživa svoju punu teritorijalnu nezavisnost na vrhu je odgovora saveznika, rekao je je danas u Bukureštu, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske Endru Nobl. On je prisustvovao izložbi na kojoj je, oko 35 britanskih kompanija iz oblasti odbrane i bezbednosti, predstavljalo svoje proizvode i delatnost. Na događaj su pozvani predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, Rumunske obaveštajne službe, Službe za specijalne telekomunikacije, Službe straže i zaštite, rumunskog parlamenta, Ministarstva privrede, kao i rumunske odbrambene industrije. Velika Britanija je drugi najveći svetski izvoznik odbrane posle SAD, sa prometom od 22,8 milijardi funti u 2022. godini, snabdevajući opremu za podršku oružanim snagama i bezbednosnim službama širom sveta.

Bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija, koji je preminuo u ponedeljak, u 86. godini, na poslednje putovanje, ispratilo ga je 10.000 ljudi. Državnoj sahrani prisustvovali su predsednik Italije Serđo Matarela, premijer Đorđa Meloni, kao i potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. Sahrani su prisustvovali i fudbaleri, sadašnji ali i bivši igrači fudbalskih klubova Milan i Monca, timova koje je predvodio Berluskoni. Među 2.000 ljudi koji su prisustvovali opelu u Milanskoj Katedrali bili su šefovi država Iraka, Katara, oba kapetana regenti Republike San Marino, kao i mađarski premijer Viktor Orban i ministri spoljnih poslova Hrvatske, Kosova, Malte, Tunisa , kao i drugi predstavnici vlada Jermenije, Holandije, Srbije, Japana i 47 ambasadora isto toliko zemalja i sedam otpravnika poslova. Dopisnik Radija Rumunija javlja da su se Berluskonijevi politički protivnici, koji su ga tokom vremena optuživali za korupciju i usvajanje zakona za zaštitu njegovih interesa, odlučno izjasnili protiv nacionalnih počasti. U Italiji je danas bio dan nacionalne žalosti.

Sjedinjene Države su najavile dodatnu vojnu pomoć u vrednosti od 325 miliona dolara za Ukrajinu, posebno usmerenu na jačanje protivvazdušne odbrane protiv Rusije. Kako navode u Pentagonu, reč je uglavnom o opremi PVO, municiji i vozilima. Nova tranša pomoći dolazi u trenutku kada je ukrajinska vojska krenula u kontraofanzivu protiv ruskih snaga na istoku i jugu zemlje kako bi oslobodila okupirane teritorije. Vašington je u petak najavio oko 2 milijarde dolara vojne pomoći, uglavnom u opremi za protivvazdušnu odbranu, u obliku raznih narudžbi odbrambenoj industriji. Sjedinjene Države su najveći donator Ukrajine. Isporučila je ili se obavezala da će Kijevu isporučiti oružje u vrednosti od 39,7 milijardi dolara od početka ruske invazije 24. februara 2022.

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji je optužen za zbog nesavesno rukovadjenje državnim tajnama nakon što je napustio Belu kuću, izjasnio se u utorak na saveznom sudu u Majamiju da nije kriv, prenosi Frans pres. 76-godišnji republikanac optužen je da je ugrozio bezbednost Sjedinjenih Država držanjem poverljivih dokumenata, uključujući vojne planove i informacije o nuklearnom oružju. On je takođe optužen da je odbio da vrati dokumente uprkos sudskim nalozima, što je dovelo do njegove optužnice za nezakonito uskraćivanje informacija koje se odnose na nacionalnu bezbednost“, kao i za ometanje pravde“ i lažno svedočenje“.