Vesti – 14.05.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 14.05.2024, 17:26

Dom poslanika i Senat Rumunije sastali su se u utorak na zajedničkom svečanom sastanku posvećenom obeležavanju Dana solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael, koji je zakonom ustanovljen 10. aprila. Predsednička administracija, Parlament i Vlada će 14. maja svake godine preduzeti neophodne mere za podizanje zastave Države Izrael, pored zastave Rumunije. Povodom Dana solidarnosti i prijateljstva između Rumunije i Države Izrael mogu se organizovati diplomatske, političke, kulturne, društvene i umetničke aktivnosti i, putem medija, materijali koji se tiču istorije i promocije rumunsko-izraelskih bilateralnih odnosa.

U utorak je počelo 77. izdanje Kanskog filmskog festivala usred glasina o potencijalno eksplozivnim optužbama #MeToo i mogućem štrajku festivalskih radnika koji bi mogao poremetiti događaj, napominju novinske agencije. Među velikim filmovima predstavljenim na premijeri su ostvarenja ‘Megalopolis’, američkog reditelja Frensisa Forda Kopole i ‘Vrste ljubaznosti’, u kojoj se Ema Stoun, koja je nedavno imala uspeh sa ‘Jadnicima’, ponovo udružuje sa grčkim rediteljem Jorgosom Lantimosom. Za festival su odabrana i dva rumunska filma: igrani film „Tri kilometra do kraja sveta” reditelja Emanuela Parvua i dokumentarni film „Nasti” Tudora Đurđua posvećen velikom rumunskom teniseru Iliju Nastaseu. Prve večeri na crvenom tepihu se pojavila slavna američka glumica Meril Strip, koja će za svoju impresivnu karijeru dobiti počasni trofej „Zlatnu palmu”.

Rumunija je na 89. mestu na rang listi najatraktivnijih zemalja za one koji žele da rade u inostranstvu, dok Bukurešt ima niži rezultat od nacionalnog nivoa, i nalazi se na 118. mestu, prema godišnjem specijalizovanom istraživanju. Rumunija je porasla na rang listi u odnosu na 2020. godinu, kada je bila na 92. mestu, ali je ostala ispod rejtinga iz 2018. godine, kada je dostigla 78. poziciju. Kandidati koji bi najviše bili u iskušenju da prihvate ponudu za posao u Rumuniji su oni iz Pakistana, Italije, Švajcarske, Mađarske i Austrije, a slede oni iz Tunisa, Velike Britanije, Holandije, Srbije i Irske. Na pitanje koji bi bili razlozi i zašto bi se opredelili za Rumuniju, 52% na prvo mesto stavlja kvalitet života, činjenicu da postoji prijateljsko okruženje za porodice (49%), broj i vrstu poslova koje poslodavci objavljuju (47%) , troškovi života (40%), gostoljubiv duh i inkluzivna kultura (38%), činjenica da je to zemlja u kojoj bi se osećali bezbedno (34%), činjenica da su formalnosti za pristup tržištu rada u Rumuniji manje komplikovane nego za druge zemlje. Ispitanici iz 185 zemalja učesnica studije rangirali su London kao grad u kojem bi najviše voleli da rade, a slede Amsterdam, Dubai, Abu Dabi i Njujork.

U bioskopu Viktorija, u Temišvaru, 9. maja je prikazan dokumentarni film o tome kako je nastao Radio Banat Link, prva srpska stanica u Temišvaru, koja se može čuti na frekvenciji 93,3 FM. Projekciji dokumentarnog filma prethodio je mini koncert i svečani trenutak sa onima koji su doprineli 15-godišnjoj priči ove radio stanice. S druge strane, u petak, 10. maja, u bioskopu Timiš je održan koncert tambura Srpske zajednice u Rumuniji, koji je na scenu izveo 3 generacije tamburaša iz Banata.

Dan Evrope obeležen je 9. maja u Aradu na bini ispred Administrativne palate kroz muzičko-plesni natup, kojom su promovisane rumunska tradicija i kultura, kao i raznolikost istorijskih manjina koje vekovima žive zajedno u Aradu. Događaj je nosio naziv „Dan Evrope – Evropa kod kuće“. Program je uključivao nastup istorijskih manjina, koja je predstavila kostime reprezentativne za svaku etničku pripadnost. Srpski ansambl narodnih igara „Kolo”, kojim koordinira Darko Voštinar, predstavljao je srpsku manjinu u Aradu i na scenu doneo dva trenutka srpske pesme i igre. Ansambl „Doina Murešuluj” ponudio je recital tradicionalnih rumunskih narodnih igara. Ansambl „Buzavirag” iz Pečike predstavio je tradicionalne mađarske igre. Nemačku manjinu predstavljao je Ansambl Udruženja „Banat-ja”. Bugarska zajednica je bila prisutna kroz ansambl „Balgarče“ iz Vinge, uz tradicionalne bugarske pesme i igre. Plesna trupa „Čave sukar“ iz Arada, koja predstavlja romsku manjinu, donela je program tradicionalnih romskih igara. Ukrajinska manjina bila je prisutna putem grupe plesača „Červona ruža” Saveza Ukrajinaca u Rumuniji, ogranak Arad.

Između 9. maja i 8. juna, u Bukureštu, u nekoliko gradova Rumunije i u Kišinjevu održava se 28. Festival evropskog filma. Festival nudi 39 igranih, dokumentarnih i animiranih filmova i dva programa kratkih filmova. Na nacionalnoj premijeri predstavljena su 34 filma. U selekciju Festivala uvršten je i film „Radnička klasa ide u pakao“, reditelja Mladena Đorđevića, koprodukcija Srbija, Grčka, Bugarska, Crna Gora, Hrvatska, Rumunija iz 2023. godine. Film je prikazan u Bukureštu i biće prikazan i u Kišinjevu. U program je uvršten i film „Flašaroši“, reditelja Nemanje Vojinovića, koprodukcija Srbije i Slovenije iz 2023. godine.

Temišvarski Narodni umetnički muzej nudi publici do 4. avgusta izložbu „Linija života” nemačkog umetnika Ditera Mamela. „Linija života” prati Mamelovo umetničko putovanje u poslednjih 20 godina, a izložba, urađena u saradnji sa Centralnim muzejom podunavskih Švaba u Ulmu, u Nemačkoj, povezuje Banat sa Nemačkom i Srbijom. Diter Mamel istražuje ljudsko stanje, kako kroz sočivo tragedije svoje porodice, koju su oblikovali sumorni događaji iz Drugog svetskog rata, tako i kroz oči izbeglica koje danas prolaze kroz slične događaje. Umetnikova baka po majci rođena je u Temišvaru, a deda je poreklom iz Kačareva, u Srbiji, odakle je baka 40-ih godina, zajedno sa ćerkama, izbegla u Austriju. Deda se vratio porodici tek početkom naredne decenije, nakon što je 7 godina bio u ratnom zarobljeništvu u Srbiji, nakon čega se cela porodica preselila u Nemačku. Mamelov otac je takođe bio izbeglica. Kao basarabijski Nemac, pobegao je sa porodicom iz Ukrajine, u zaprežnim kolima ka zapadu. Tema egzodusa i rata, usko povezana sa porodičnom istorijom, predstavljena je kao omaž njihovim naporima i žrtvama, naglašavajući uticaj tragedija izazvanih ratovima na ljudsko stanje.