Vesti (14.02.2017)
Senat Rumunije je, na današnjoj sednici, jednoglasno usvojio, Hitnu vladinu uredbu koja poništava kontroverzne promene krivičnih zakona, zbog kojih je nastala politička kriza u Bukureštu. O pomenutom normativnom aktu treba da se izjasni i Dom poslanika. Do petka mogu da se dostave amandmani, a za početak sledeće nedelje programiraće se glasanje na plenarnoj sednici, koje će biti odlučujuće. Sinoć se ispred sedišta Vlade okupilo oko 1500. demonstranata. Već dve nedelje stotine demonstranata iz zemlje i dijaspore traže ostavku vlade Socijaldemokratske stranke (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koju optužuju da je izmenom zakona, pokušala da spasi krivične odgovornosti poznate političke ličnosti i uticajne funkcionere iz centralne i lokalne administracije. Paralelno, nekoliko pristalica Vlade tražilo je ostavku predsednika Klausa Johanisa, koga optužuju da je bio na strani demonstranata protiv Vlade. Oba doma rumunskog Parlamenta, su u ponedeljak, na zajedničkoj sednici odobrila organizovanje referenduma, na inicijativu predsednika, o nastavljanju borbe protiv korupcije.
Mihai Pelin, 14.02.2017, 20:07
Senat Rumunije je, na današnjoj sednici, jednoglasno usvojio, Hitnu vladinu uredbu koja poništava kontroverzne promene krivičnih zakona, zbog kojih je nastala politička kriza u Bukureštu. O pomenutom normativnom aktu treba da se izjasni i Dom poslanika. Do petka mogu da se dostave amandmani, a za početak sledeće nedelje programiraće se glasanje na plenarnoj sednici, koje će biti odlučujuće. Sinoć se ispred sedišta Vlade okupilo oko 1500. demonstranata. Već dve nedelje stotine demonstranata iz zemlje i dijaspore traže ostavku vlade Socijaldemokratske stranke (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE), koju optužuju da je izmenom zakona, pokušala da spasi krivične odgovornosti poznate političke ličnosti i uticajne funkcionere iz centralne i lokalne administracije. Paralelno, nekoliko pristalica Vlade tražilo je ostavku predsednika Klausa Johanisa, koga optužuju da je bio na strani demonstranata protiv Vlade. Oba doma rumunskog Parlamenta, su u ponedeljak, na zajedničkoj sednici odobrila organizovanje referenduma, na inicijativu predsednika, o nastavljanju borbe protiv korupcije.
Predsednik Rumunije Klaus Johanis izrazio je, danas nakon razgovora sa premijerom, Sorinom Grindeanuom. i ministrom finansija, Viorelom Štefanom, sa kojima je razgovarao o državnom budžetu i budžetu socijalnog osiguranja koji su mu dostavljeni na potpisivanje, svoju zabrinutost. Predsednik je kazao da je budžet za 2017. problematičan jer postoji rizik da budžetski deficit bude veći od 3%. Po svom mišljenju, nacrtom budžeta su obuhvaćena precenjena primanja i veoma visoki troškovi. Medjutim, predsednik Socijaldemokratske partije (PSD), Liviu Dragnea je izjavio da je budžet za 2017. održiv i treba da stupi na snagu bez odlaganja. Prethodno Evropska komisija je procenila da će ove godine budžetski deficit Rumunije biti od 3,6 procenata od bruto društvenog proizvoda, što bi moglo da vodi do postupka prekomerenog deficita. Prognoza porasta u slučaju Rumunije poboljšana je ove godine na 4,4%, ispod očekivanja Vlade, od 5,2%.
Pema podacima koje je danas objavio Nacionalni institut za statistiku (INS) privreda Rumunije je beležila u 2016 porast za 4,8%. U četvrom tromesečju prošle godine bruto društveni proizvod je beležio rast od 1,3% u odnosu na prethodno tromesečje, i 4,7% u odnosu na isto tromesečje 2015. Ekonomski rast u 2016. je najveći ekonomski rast koji je Rumunija beležila posle 2008. U 2015. privreda Rumunije je porasla za 3,9%.
500 američkih vojnika 1 Bataljona ,,Borbeni orlovi stigli su u utorak u vazdušnoj bazi Mihail Kogalnićanu, na jugoistoku Rumunije. Oni su opremljeni tenkovima, borbenim vozilima i samohodnim minobacačima. Tokom narednih 9 meseci učestvovaće u vojnim vežbama koje su planirane za tekuću godinu zajedno sa rumunskim kopnenim snagama. Po mišljenju američkog ambasadora u Rumuniji, Hansa Klema prisustvo američkih vojnika potvrđuje solidarnost Stratečkohg partnerstva izmedju dve zemlje. Rumunski ministar inostranih poslova, Teodor Meleškanu je ocenio da je odluka o povećanju budžeta za odbranu, u skladu sa ciljevima NATO, od 2% od bruto društveno proizvoda, pored učešća u misijama, još jedan dokaz ozbiljnosti sa kojom Rumunija tretira angažmane koje ima sa međunarodnim partnerima. Raspoređivanje američkih snaga u Rumuniji ima cilj jačanje istočnog boka NATO.