Vesti – 13.12.2023
Proširenje Evropske unije je na dnevnom redu razgovora koji se vode u Briselu, gde su od srede do petka zakazani samiti. Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana se održava danas, s obzirom da je nekoliko zemalja u regionu već započelo pregovarački proces, a Bosna i Hercegovina, koja je prošle godine dobila status kandidata, nada se da će se takođe pridružiti bloku. Evropski savet, koji počinje u četvrtak, raspravljaće o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom, koje su prošle godine takođe dobile status kandidata. Rumuniju u Briselu predstavlja predsednik Klaus Johanis, koji je rekao da Evropska unija treba da se približi i pokaže jasne signale kako državama Zapadnog Balkana tako i Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, posebno u kontekstu ruske agresije. Tokom nedavnih telefonskih razgovora sa predsednicom Moldavije Majom Sandu, Johanis je ponovio podršku Rumunije evropskoj budućnosti susedne države.
Newsroom, 13.12.2023, 17:43
Proširenje Evropske unije je na dnevnom redu razgovora koji se vode u Briselu, gde su od srede do petka zakazani samiti. Samit Evropske unije i Zapadnog Balkana se održava danas, s obzirom da je nekoliko zemalja u regionu već započelo pregovarački proces, a Bosna i Hercegovina, koja je prošle godine dobila status kandidata, nada se da će se takođe pridružiti bloku. Evropski savet, koji počinje u četvrtak, raspravljaće o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom, koje su prošle godine takođe dobile status kandidata. Rumuniju u Briselu predstavlja predsednik Klaus Johanis, koji je rekao da Evropska unija treba da se približi i pokaže jasne signale kako državama Zapadnog Balkana tako i Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, posebno u kontekstu ruske agresije. Tokom nedavnih telefonskih razgovora sa predsednicom Moldavije Majom Sandu, Johanis je ponovio podršku Rumunije evropskoj budućnosti susedne države.
Budžet Republike Rumunije za narednu godinu izgrađen je na ekonomskom rastu od 3,4%, prosečnoj godišnjoj inflaciji od 6% i deficitu od 5% BDP-a, ,prema fiskalno-budžetskoj strategiji za 2024-2026 Građevinarstvo će i dalje biti najdinamičniji sektor, navodi se u dokumentu. Doprinosi za socijalno osiguranje (preko 31% ukupnih prihoda) čine najveći deo budžetskih prihoda u 2024. godini, zatim PDV (preko 20%), iznosi dobijeni iz EU (skoro 12% ukupnih prihoda), porez na zarade i prihode (oko 8% BDP-a) i neoporeziva primanja (7,8% ukupnih prihoda).
U Rumuniji je godišnja stopa inflacije u novembru smanjena na 6,72%, sa 8,07% u oktobru, pošto su prehrambeni proizvodi poskupeli za skoro 7 odsto, neprehrambeni za 5 odsto, a usluge nešto više od 11 odsto, navodi se u saopštenju Nacionalnog instituta za statistiku objavljenom u sredu. Narodna banka je zadržala prognozu inflacije za kraj ove godine na 7,5 odsto i smanjila je na 4,8 odsto za kraj 2024. Takođe, BNR predviđa da će godišnja stopa inflacije na kraju prvog kvartala porasti na 7,7 odsto. 2024, a na kraju drugog kvartala naredne godine pašće na 6,8 odsto.
Američki Stejt department odobrio je prodaju Rumuniji
protivtenkovskih projektila Džavelin u vrednosti od oko 80 miliona
dolara, saopštila je Agencija za odbrambenu bezbednosnu saradnju. Agencija je
navela da je vlada Bukurešta zatražila kupovinu 263 rakete Javelin FGM-148F i
26 prenosivih lansera za ove rakete (Light Weight Command Launch Units).
Njihova isporuka Rumuniji podržava nacionalnu bezbednost i spoljnopolitičke
ciljeve SAD doprinoseći povećanju bezbednosti NATO saveznika, koji je važna
sila za političku i ekonomsku stabilnost Evrope, navodi se u obrazloženju
nabavke koju je sačinio američku stranu.
Ukrajina je tema međunarodne konferencije, koja se održava u Rumuniji, u planinskom odmaralištu Sinaja. Rumunski i strani zvaničnici dva dana baviće se temama kao što su izazovi procesa rekonstrukcije Ukrajine, energetska i prehrambena bezbednost, sloboda plovidbe i kritična infrastruktura, kao i suštinska uloga koju Rumunija može da odigra u ovim oblastima. Odnosi Rumunije i Ukrajine uskoro će dostići pravo strateško partnerstvo, u kojem će suštinska komponenta biti logistički centar na teritoriji naše zemlje za obnovu i pomoć Ukrajine, izjavio je šef vlade iz Bukurešta Marčel Čolaku. Premijer je uverio da Rumunija deluje i da će nastaviti da bude promoter usaglašenih mera evroatlantske zajednice za obnovu Ukrajine, u okviru procesa evropskih integracija. Video poruka je stigla od ukrajinskog premijera Denisa Šmihala, koji je dao uveravanja da će njegova zemlja uskoro biti deo porodice evropskih naroda. On je potvrdio da je rumunsko-ukrajinsko partnerstvo široko i sveobuhvatno i pohvalio podršku Bukurešta, kako sa humanitarne tako i sa ekonomske tačke gledišta, i izjavio da se trenutno 70% ukrajinskog žitarica izvozi preko Rumunije.
Bela kuća je najavila da će Ukrajini obezbediti novo oružje i opremu, ali je upozorila da bi ovo mogao da bude jedan od poslednjih paketa vojne pomoći ukoliko Kongres ne odobri nove resurse. Saopštenje je usledilo nakon sastanka predsednika Džoa Bajdena i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog u Vašingtonu, prenosi Bi-Bi-Si. Predsednik Bajden je upozorio da će Kongres dati Rusiji božićni poklon ako ne odobri obnovu vojne pomoći Ukrajini. Napori Zelenskog u poslednjem trenutku da ubedi republikance da odobre pomoć njegovoj zemlji izgleda da ne daju rezultate. Sve veći broj republikanaca protivi se dodatnom finansiranju kako se rat odugovlači. Odobravanje pomoći Ukrajini uslovili su imigracionom reformom u SAD i bezbednošću na granici sa Meksikom, jednom od najkontroverznijih tema američke politike, napominje BBC.
Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoju imao je sastanak u Bukureštu sa delegacijom koju je predvodio njegov izraelski kolega Moše Arbel. U delegaciji su bili i članovi porodica nekih rumunskih državljana (sa dvojnim državljanstvom) koje je Hamas kidnapovao i držao kao taoce. Izraelska strana je izrazila zahvalnost na solidarnosti koju je Rumunija pokazala u kontekstu sukoba, koji je započeo napadom Hamasa 7. oktobra 2023. Zauzvrat, rumunska strana je zahvalila izraelskim vlastima na podršci koju su pružili u repatrijaciji rumunskih državljana koji su bili u Izraelu u vreme izbijanja sukoba. Takođe je istaknuta potreba da se zajednički nastave napori za brzo i bezbedno oslobađanje svih preostalih talaca, ma koliko ovaj proces bio težak ili složen. Dvojica sagovornika su pozdravili dobar nivo bilateralne saradnje i istakli značaj njene konsolidacije i nastavka projekata kada se bezbednosna situacija normalizuje.
Rumunske vlasti moraju do početka januara Tužilaštvu u Minhenu (južna Nemačka) da dostave dodatne informacije u slučaju bivšeg gradonačelnika Baja Mare (severozapad) Katalina Kerekeša. U okviru procesa ekstradicije, nemačke vlasti moraju po službenoj dužnosti da ocene uslove u rumunskim zatvorima i način na koji je kazna izrečena u ovom slučaju. Sud u Minhenu je odredio da odbegli Katalin Kerekeš ostane u pritvoru, uz obrazloženje da postoji opasnost od bekstva. Podsećamo, bivši gradonačelnik Baja Mare pobegao je iz zemlje 24. novembra, nakon što je pravosnažno osuđen na pet godina zatvora zbog primanja mita. Nekoliko dana kasnije uhvatila ga je nemačka policija.
.
Na svečanosti koja je održana u utorak u Narodnom pozorištu u Bukureštu, skoro 140 rumunskih učenika koji su osvojili medalje na međunarodnim olimpijadama i regionalnim takmičenjima održanim ove godine dobilo je nagrade od Vlade. Ministarstvo obrazobvanja je izdvojilo 3,9 miliona leja (oko 785.000 evra) za rumunske olimpijce, za nastavnike koji su ih obučavali, ali i škole u kojima su učili. Prisutan na događaju, premijer Marčel Čolaku podsetio je da se u nacrtu budžeta za 2024. nalaze najveća izdvajanja u istoriji za obrazovanje, oko 4,1% BDP-a. Sa svakim učenikom koji postigne izvrsnost u izabranoj oblasti, gradimo bolju, prosperitetniju budućnost, dodao je on.
U Bukureštu je u sredu otvorena izložba Univerzum Salvadora Dalija, koja po prvi put u Rumuniji predstavlja izbor dela katalonskog umetnika. Biće izloženo 170 radova koji ilustruju ekstravagantnu Dalijevu genijalnost – skulpture, grafike, gravure, litografije, minijature od zlata, rubina, dijamanata, smaragda, safira i stakla, kao i nadrealistički nameštaj. Izložba će biti otvorena do maja sledeće godine.
Najbolja rumunska rukometašica u poslednjih deset godina Kristina Neagu, najavila je povlačenje iz reprezentacije, u utorak uveče, po povratku sa Svetskog prvenstva u Danskoj, Norveškoj i Švedskoj. Rumunija je zauzela 12. mesto na Svetskom prvenstvu i propustila kvalifikacije za predolimpijski turnir. Neagu je sa 35 godina odigrao samo jednu utakmicu na Svetskom prvenstvu, zbog zdravstvenih problema. Rukometašica CSM Bukurešta je sa reprezentacijom Rumunije osvojila dve bronzane medalje, na Evropskom prvenstvu 2010. i Svetskom prvenstvu 2015. Četiri puta je birana za najbolju rukometašicu sveta, 2010, 2015, 2016. i 2018. a 2015. godine proglašena za najbolju igračicu Svetskog prvenstva, kao najbolji strelac takmičenja