Vesti – 13.05.2024

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 13.05.2024, 18:45

Nacionalni sindikalni blok i 29 udruženih saveza organizovali su u ponedeljak ispred Vlade u Bukureštu miting, nakon čega je usledila protestna šetnja za smanjenje poreza. Prisutni traže smanjenje poreza i naknada na rad, koje smatraju previsokim u odnosu na plate, poštovanje rada i onih koji rade. Generalni sekretar Nacionalnog sindikalnog bloka Horaciu Raiku izjavio je da oko 43% bruto plate zaposlenog u Rumuniji ide u državni budžet. Prema njegovim rečima, Rumunija trenutno ima jedno od najvećih poreskih opterećenja na troškove rada u Evropskoj uniji. Demonstranti se takođe žale da su niske plate i visoka oporezivanja doveli do toga da Rumunija registruje treću najnižu stopu zaposlenosti u 2023. godini, posle Italije i Grčke. Podaci Evrostata pokazuju da samo 69%​​ Rumuna starosti između 20 i 64 godine radi, što znači da skoro trećina Rumuna ne radi.

Evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski boravi u dvodnevnoj poseti Rumuniji. On se u ponedeljak sastao sa premijerom Marčelom Čolakuom, a među temama o kojima je razgovarano su budućnost Zajedničke poljoprivredne politike, položaju poljoprivrednika u kontekstu izazova izazvanih ratom u Ukrajini i bezbednosti hrane. „U budućoj zajedničkoj poljoprivrednoj politici, Vlada Rumunije podržava nastavak izdvajanja značajnih finansijskih sredstava evropskom poljoprivrednom sektoru, kako bi se zaštitili poljoprivrednici i osigurala konkurentnost Unije na globalnim tržištima. Neophodno je pojednostaviti pravila i mehanizme implementacije, kako bi se Zajednička poljoprivredna politika lakše prilagodila nepredviđenim geopolitičkim i klimatskim događajima“, rekao je rumunski premijer. Premijer je takođe zatražio da više ne bude razlika između nivoa subvencija koje se daju po hektaru zemljama članicama Evropske unije. Tokom sastanka je pozdravljen „izbalansiran pristup Rumunije, koja je uspela da zadovolji i potrebe tranzita žita i zahteve poljoprivrednika“, u kontekstu efekata koje je proizveo rat u Ukrajini, navodi se u saopštenju za javnost. Na sastanku je učestvovao i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Florin Barbu. Evropski komesar će u utorak posetiti luku Konstanca (jugoistok) kako bi procenio stanje transporta žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Januš Vojčehovski će završiti svoje putovanje u Rumuniji obilaskom niza projekata koje finansira Evropska unija.

Rumunija je od prijema u Evropsku uniju primila preko 95 milijardi evra i dala 30 milijardi evra u budžet evropskog bloka, tako da nam neto finansijski bilans pokazuje plus od 65 milijardi evra, napisao je na Fejsbuku ministar finansija Marčel Bološ. „Govorimo o šansi koja je data novcem iz Brisela za modernizovanu infrastrukturu i mogućnosti za sve Rumune. Činjenica da sam blizak ovoj oblasti od trenutka pristupanja učinila me je ubedljivim promoterom činjenice da evropski novac zaista menja živote“, rekao je Bološ.

Rumunija je i dalje na mapi trgovaca ljudima, sa 500 građana koji se identifikuju kao žrtve godišnje, rekao je predsednik vlade u Bukureštu Marčel Čolaku povodom pokretanja Nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima. Strategija razvijena za narednih 5 godina ima za cilj smanjenje uticaja trgovine ljudima na nacionalnom nivou kroz racionalizaciju aktivnosti koje sprovode javne institucije, strukture civilnog društva i privatno okruženje. Takođe ima za cilj da poboljša zaštitu i pomoć koja se pruža žrtvama trgovine ljudima, poveća efikasnost sistema krivičnog pravosuđa i standardizuje procese prikupljanja podataka. Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova, generalnog kvestora policije Bogdana Despeskua, kvalifikacija koju je Rumunija stekla u poslednjoj proceni fenomena trgovine ljudima potvrđuje da je zemlja na dobrom putu, ali da još ima stvari da se uradi. On je rekao i da nova strategija stvara preduslove za ispunjavanje preporuka Stejt departmenta Sjedinjenih Američkih Država i Organizacije za evropsku bezbednost i koordinaciju. Vlasti žele da do kraja 2028. godine u Rumuniji funkcioniše nacionalni sistem za borbu protiv trgovine ljudima, sa dodeljenim neophodnim resursima i koji će im efikasno biti na raspolaganju.

Ministar zdravlja Aleksandru Rafila izjavio je da u Rumuniji još uvek postoji epidemija morbila. Takođe je precizirao da se bolest manifestuje uglavnom u okruzima sa niskim stepenom vakcinacije. Ministar zdravlja podstiče roditelje da vakcinišu svoju decu, a vakcinacija se može obaviti kod porodičnog lekara. Morbili su zarazna bolest koja se lako prenosi, posebno kod nevakcinisane dece, a ponekad je evolucija ozbiljna i može doći do komplikacija. Prema podacima Ministarstva zdravlja, obuhvaćenost vakcinacije prvom dozom na nacionalnom nivou je 78%, a drugom dozom 62%.

Broj registracija novih automobila u Rumuniji tokom aprila povećan je za više od 33% u odnosu na isti period prošle godine, saopštava Udruženje proizvođača i uvoznika automobila. Od toga, „električni“ segment je zabeležio skok od 47% i tržišni udeo od preko 23%. Na opštem nivou, registracije novih automobila porasle su za 38% iz godine u godinu, odnosno 41% u odnosu na mart 2024. godine. APIA takođe pokazuje da su u aprilu ove godine prva tri najprodavanija 100% električna automobila Dacia Spring, Tesla Model 3 i Renault Megane.

Upravni odbor Narodne banke Rumunije odlučio je da kamatnu stopu monetarne politike zadrži na nivou od 7% godišnje. Kamatna stopa je nepromenjena od januara prošle godine, kada je BNR povećala sa 6,75%. Stopa će se održavati na sadašnjim vrednostima i nivoima stope obavezne minimalne rezerve za obaveze u lejima i u stranoj valuti kreditnih institucija. Upravni odbor NBR je u ponedeljak takođe analizirao i odobrio Izveštaj o inflaciji, izdanje za maj 2024. godine. Ažurirana prognoza ukazuje na mogućnost da se nastavi smanjenje godišnje stope u narednih osam kvartala, ali po znatno sporijoj stopi u odnosu na 2023. godinu, godišnja stopa inflacije bi samo neznatno pala u rasponu koji je ciljala NBR (1,5 – 3,5%) samo u martu 2026. godine, a ne u decembru 2025. godine, kako je ranije prognozirala Centralna banka.