Vesti 13.02.2023
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku učestvovaće u utorak, u Njujorku, kao glavni govornik, na otvorenom sastanku Saveta bezbednosti UN, sa temom Pretnje međunarodnom miru i bezbednosti: uzdizanje mora i okeana nivoi – implikacije na međuna
Newsroom, 13.02.2023, 18:35
Rumunski ministar spoljnih poslova Bogdan Auresku učestvovaće u utorak, u Njujorku, kao glavni govornik, na otvorenom sastanku Saveta bezbednosti UN, sa temom Pretnje međunarodnom miru i bezbednosti: uzdizanje mora i okeana nivoi – implikacije na međunarodni mir i bezbednost“. Tokom sastanka će se razgovarati o rizicima koji proizilaze iz porasta nivoa mora i okeana, kao direktne posledice klimatskih promena, a biće istraženi načini na koje Savet bezbednosti može da se bavi ovim rizicima u okviru globalne bezbednosne arhitekture. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, prisustvo Rumunije na sednici Saveta bezbednosti UN jača napore Bukurešta da promoviše međunarodni poredak zasnovan na normama, kao i njenu ulogu kao aktera uključenog u upravljanje hitnim globalnim pitanjima.
Rumunski ministar nacionalne odbrane Angel Tilvar otputovaće u utorak u Brisel, gde će učestvovati na Sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu (Ramstein format) i Sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a. Generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg saopštio je na konferenciji za novinare da Alijansa planira da poveća zalihe naoružanja. To je neophodno kako za Ukrajinu, kojoj je potrebno više municije nego što saveznici sada mogu da obezbede, tako i za zemlje članice, kako bi kompletirale svoje iscrpljene zalihe kako bi podržale zemlju koju je napala Rusija. Jens Stoltenberg je rekao i da se očekuje da će se u Briselu razgovarati o pitanju isporuke aviona Ukrajini i pokazao da zemlje članice NATO koje će isporučivati borbene avione Ukrajini neće činiti Alijansu kao celinu deo sukoba. Jens Stoltenberg je naveo da vojno prisustvo NATO snaga u Poljskoj, u Rumuniji, u Slovačkoj i u drugim državama iz istočnog dela Alijanse štiti prostor koji saveznici koriste za podršku Ukrajini. NATO nije deo sukoba, ali mi podržavamo Ukrajinu, njeno pravo na samoodbranu, izjavio je Stoltenberg.
Premijer Bavarske, Markus Soder je, tokom posete Bukureštu, u ponedeljak ponovo potvrdio svoju podršku pristupanju Rumunije šengenskom prostoru, ističući da je zemlja poslednjih godina ostvarila značajan napredak u pogledu borbe protiv korupcije i strukturne reforme. Podržavamo Rumuniju na njenom putu ka pristupanju šengenskom prostoru. Veoma je važno da mi u Evropi shvatimo da su ovde, posebno, s obzirom na situaciju sa Ukrajinom i Rusijom, izazovi na sasvim drugom nivou“, ocenio je zvaničnik. Pored toga, on je izrazio zahvalnost za podršku koju je Rumunija davala i pruža izbeglim građanima Ukrajine. Markusa Sodera su u Bukureštu primili predsednik Klaus Johanis i premijer Nikolae Čiuka. Dvojica premijera potpisala su zajedničku deklaraciju o jačanju bilateralnih odnosa, kojom je predviđeno i obnavljanje rada mešovite vladine komisije između Rumunije i Bavarske.
Prema zimskoj ekonomskoj prognozi koju je Evropska komisija objavila u ponedeljak privreda Rumunije trebalo bi da zabeleži rast od 2,5% u 2023. i 3% u 2024, dok će stopa inflacije biti 9,7% ove godine i 5,5% sledeće godine. Prema Evropskoj Komisiji, implementacija Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju (PNNR) trebalo bi da doprinese snažnim investicijama u Rumuniji, koja bi bila glavni motor rasta ove godine. Privatna potrošnja, iako negativno pogođena visokom inflacijom, bi se povećala nakon povećanja minimalne zarade, penzija i plata u javnom sektoru, kao i produženja gornje granice cena energenata do 2025. I evropske prognoze pokazuju da bi neto izvoz Rumunije trebalo da ostane negativan, u pozadini jake valute i niske potražnje na izvoznim tržištima.
Faza spasavanja nakon
zemljotresa u Turskoj i Siriji privodi se kraju, a hitnost sada postaje
obezbeđivanje skloništa, hrane, obrazovanja i psihosocijalne pomoći, rekao je
u ponedeljak šef humanitarne organizacije Ujedinjenih nacija Martin Grifits
tokom posete Alepu u severnoj Siriji. Zvaničnik UN-a je takođe rekao da će
Ujedinjene nacije dobiti pomoć u preseljenju iz oblasti pod kontrolom vlade u
Siriji na severozapad zemlje koji je pod kontrolom pobunjenika – takođe razoren
smrtonosnim zemljotresom. Prema podacima sirijskog ministarstva saobraćaja, do
sada su u Siriju sletela 62 aviona natovarena humanitarnom pomoći, posebno iz
Saudijske Arabije. Nedelju dana nakon razornih zemljotresa u Turskoj i Siriji,
broj žrtava nastavlja da raste, sa privremenim brojem mrtvih od više od 35.000.
Međutim, UN su u nedelju upozorile da bi se taj bilans mogao udvostručiti.
Rumunija nastavlja da pomaže Turskoj, razorenoj zemljotresima, gde je već poslala nekoliko timova spasilaca i najneophodnije proizvode. Železnička kompanija saopštila je da je ovim proizvodima utovarila drugi voz od preko 20 vagona koji će biti poslat u pogođenu zemlju. Rumunija je u Tursku poslala lekare i asistente na intenzivnoj nezi, kao i službenike Odeljenja za vanredne situacije, zajedno sa timovima za traganje i spasavanje. Mnogi Rumuni su se odazvali pozivima Ambasade Turske da pruže pomoć. To se desilo i u Konstanci (jugoistok), gde su lokalne vlasti i muslimanska zajednica bile direktno uključene u ovim akcijama. Ministar zdravlja Aleksandru Rafila rekao je da se pet stotina lekara i medicinskih sestara prijavilo kao volonteri i organizovali se u timove za odlazak u Tursku. On je, međutim, objasnio da se ova medicinska pomoć može pružiti samo ako to zatraže vlasti iz Ankare, što se do sada nije desilo. Istovremeno, prikupljene su i značajne količine lekova, a iz toga sledi da će rumunske vlasti ove nedelje naći rešenje da stignu tamo gde su potrebni.
Moskva namerava da nasilnim akcijama iznudi promenu političke vlasti u Republici Moldaviji, što će destabilizovati zemlju, izjavila je predsednica iz Kišinjeva, prozapadna Maja Sandu. Prema njenim rečima, Rusija namerava da koristi subverzivne mere, napade na institucije, pa čak i uzimanje talaca. Plan je otkriven i uz pomoć informacija dobijenih iz Kijeva, rekla je Maja Sandu. Svrha ovih akcija je rušenje ustavnog poretka, zamena legitimne vlasti u Kišinjevu nelegitimnom, čime bi se naša zemlja stavila na raspolaganje Rusiji, kako bi se zaustavio proces evrointegracija, ali i da Republika Moldavija mogla biti od koristi Rusiji u ratu protiv Ukrajine“, rekla je Maja Sandu. Prošlog četvrtka u Briselu je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, pred liderima EU, govorio o takvom ruskom planu.
13. februar – Svetski
dan radija ustanovljen je 2011. godine od strane UNESCO-a i obeležava prvo
emitovanje radio stanice Ujedinjenih nacija, 1946. godine. Tema izabrana za ovu
godinu bila je Radio i mir, a rumunski umetnici su na talasima Radio Rumunija,
pokazali solidarnost sa dramom kroz koju Ukrajina prolazi. Sve stanice Radio
Rumunija emituju od 9.30 časova čuvenu pesmu Heal the vorld koju je početkom
90-ih otpevao Majkl Džekson. Emitovanje ove pesme povodom
Svetskog dana radija je deo niza
događaja kojima Radio Rumunija obeležava godinu dana od izbijanja rata u
susednoj Ukrajini.