Vesti 12.10.2022
Rumunija je, uz Belgiju, Luksemburg i Slovačku, među zemljama Evropske unije koje su u avgustu, u poređenju sa istim periodom 2021. godine, zabeležile najznačajniji pad industrijske proizvodnje.
Newsroom, 12.10.2022, 19:05
Rumunija je, uz Belgiju, Luksemburg i Slovačku, među zemljama Evropske unije koje su u avgustu, u poređenju sa istim periodom 2021. godine, zabeležile najznačajniji pad industrijske proizvodnje. Prema podacima Evrostata, Rumunija je takođe u avgustu zabeležila rast industrijske proizvodnje od 0,1%, nakon povećanja od 0,5% u prethodnom mesecu. S druge strane, godišnja stopa inflacije u Rumuniji je porasla na 15,88% u septembru ove godine, sa 15,32% u avgustu, pošto su cene hrane porasle za preko 19%, neprehrambene robe su bile više za skoro 17%. a usluge su bile skuplje za 8%, pokazuju podaci koje je objavio Nacionalni institut za statistiku. Godišnja stopa inflacije će verovatno nastaviti da raste do kraja godine, ali primetno sporijim tempom, izjavili su nedavno predstavnici Narodne banke. U avgustu je guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isaresku, saopštio da je prognoza inflacije za kraj ove godine procenjena na 13,9%, a za kraj 2023. na 7,5%. Međunarodni monetarni fond značajno je revidirao naviše procene o napretku potrošačkih cena u Rumuniji i za ovu godinu, sa 9,3% na 13,3%, a posebno za sledeću godinu, sa 4% na 11%, pokazuje najnoviji izveštaj Vorld Economic Outlook “, koji je objavila je u utorak međunarodna finansijska institucija.
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis zahvalio je u sredu premijeru Holandije Marku Ruteu na prisustvu holandskih vojnika u Rumuniji, pokazujući da zajedno sa ostalim savezničkim vojnicima čine Evropu bezbednijom i štite evroatlantske vrednosti. Vaše prisustvo ovde pokazuje jedinstvo, koherentnost i visok kapacitet reagovanja koji definišu NATO — najjači političko-vojni savez u istoriji — i nas kao saveznike“, rekao je predsednik Johanis u Činku u okrugu Brašov (u centru), gde je posetio Nacionalni centar za obuku Getica“, zajedno sa premijerom Holandije Markom Ruteom i premijerom Rumunije Nikolajem Čukom. Holandski zvaničnik je izjavio da su savezničke zemlje u pripravnosti, protiv Putinovog agresorskog rata“, a pokušaji da se NATO podeli, učinili su ovaj savez, zapravo, jačim. S druge strane, predsednik Klaus Johanis je izjavio da je sa premijerom Holandije Markom Ruteom razgovarao o pristupanju Rumunije Šengenu, izrazivši nadu da će u najkraćem mogućem roku biti stvoreni politički uslovi pristupanje zemlje u čengenski prostor. Predsednik je ponovio da Rumunija ispunjava tehničke uslove i da već deluje kao de fakto članica ovog prostora za zaštitu Unije i njenih spoljnih granica u punom duhu evropske solidarnosti. Mark Rute je naveo da Holandija nije, „u principu“, protiv pristupanja Rumunije Šengenu.
Kako javlja Ministasrtvo narodne odbrane četa oklopnih transportera i jedan od tenkova francuske vojske Leclerc stići će u Rumuniju krajem oktobra, kako bi kompletirali tehnička sredstva NATO borbene grupe (Battle Group Forvard Presence) raspoređene u Činku, centar Rumunije. Grupa je osnovana, počevši od maja, transformacijom savezničkih multinacionalnih elemenata u okviru Snaga za odgovor NATO-a raspoređenih u Rumuniji. Na predlog Pariza, Francuska je preuzela ulogu okvirne nacije ove Borbene grupe u koju su, rotacijom, uključene i snage iz Belgije i Holandije. Predsednik Rumunije Klaus Johanis pozdravio je u utorak na Tviteru odluku predsednika Emanuela Makrona da pojača francusko vojno prisustvo u Rumuniji. To je važan gest za istočni bok NATO-a, znak savezničke solidarnosti – naglasio je Johanis.
Vlada u Bukureštu odobrila je u sredu hitnu uredbu u vezi sa uspostavljanjem šeme državne pomoći za velike potrošače energije, kao i izmene i dopune Zakona o azilu. Mere koje je usvojila Vlada, kojima će se izmeniti Zakon o azilu u Rumuniji, odnose se na otklanjanje situacije u kojoj je tražilac azila bio predmet krivičnog postupka, tokom postupka za dobijanje azila. Na ovaj način će procedura za dobijanje azila u Rumuniji postati lakša i brža za one koji su ilegalno prešli granicu. Vlada je izmenila i zakon o sprečavanju i borbi protiv terorizma, u smislu da se lice koje uđe u Rumuniju iz druge zemlje ili se kreće unutar zemlje da učestvuje u terorističkim aktima, podržava ili se obučava za vršenje terorističkih dela optuženo je za terorizam. Još jedna usvojena hitna uredba predviđa šemu državne pomoći velikim preduzećima koja troše energiju koja se suočavaju sa povečanjem cena električne energije. Ova šema će trajati do 2030. godine i od nje će imati koristi, između ostalih, i preduzeća koja nemaju dugovanja prema državnom ili lokalnim budžetima.
Generalni inspektorat granične policije saopštio je da je u utorak preko graničnih prelaza širom zemlje u Rumuniju ušlo 64.905 ljudi, uključujući 7.505 državljana Ukrajine, za 0,4% više u odnosu na prethodni dan. Počevši od 10. februara 2022. godine (period pre sukoba), preko 2,5 miliona ukrajinskih državljana ušlo je u Rumuniju. Velika većina njih izabrala je druge zemlje kao svoje krajnje destinacije. Istraživanja Međunarodne organizacije za migracije među izbeglicama pokazuju da se ukrajinski građani koji su uspeli da pobegnu od rata u države zapadne Evrope u sve većem broju vraćaju se ponovo u Rumuniji. Mnogi od njih već pokušavaju da prodaju svoje kuće u Ukrajini. Niži životni troškovi i blizina matici, gde se eventualno mogu vratiti radi medicinske nege, čine Rumuniju zemljom koju mnogi Ukrajinci biraju da žive u ovom periodu.
27 država EU dalo je saglasnost za organizovanje važne vojne misije za obuku ukrajinskih snaga u nekoliko zemalja članica, prenosi AFP u sredu, pozivajući se na diplomatske izvore. Ambasadori 27 u Briselu postigli su dogovor koji će biti usvojen u ponedeljak na sastanku ministara spoljnih poslova u Luksemburgu. Sporazum postignut u sredu predviđa sedište misije i centre za obuku u svakoj državi članici koja će ih organizovati. Projekat misije za obuku najavio je u avgustu šef diplomatije EU Žozep Borel.
