Vesti 12.08.2018
Protesti protiv vlade Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala I demokrata, organizovani su u nedelju u Bukureštu I u drugim rumunskim gradovima.
Roxana Vasile, 12.08.2018, 18:04
Hiljade osoba je izašlo na ulice u nedelju, u Bukureštu, i u drugim rumunskim gradovima, da protestuju protiv vlade koalicije Socijaldemokratske partije i Alijanse liberala i demokrata. U međuvremnu, otrvoreno je više krivičnih predmeta posle okršaja do kojeg je došlo u petak uveče u glavnom gradu između demonstranata I žandara. Vojni tužioci pozivali su u nedelju osobe koje su bile ranjene na protestu Dijaspore od petka na trgu Viktorija, tokom intervencije žandara, ili koje mogu da dostave informacije, da se u ponedeljak i utorak obrate Vojnom tužilaštvu u Bukureštu. Prema saopštenju Tužilaštva do sada je podneto 19 žalbi. Vojni tužioci su po službenoj dužnosti pokrenuli krivični predmet u vezi sa načinom na koji je intervenisala žandarmerija u incidentima do kojih je došlo u petak uveče na manifestaciji ispred sedišta Vlade na trgu Viktorija. Sa druge strane, Tužilaštvo Suda grada Bukurešta i Policija Bukurešta – Kriminalističko odeljenje uputile su apel građanima da pružaju pomoč u identifikaciji mulkarca koji je učestvovao u napadima huligana na dvojicu žandara, među kojima je bila i jedna žena. Žandarki je otet pištolj. Tužilaštvo je izdalo nalog za pritvor na ime dvojice muškaraca koji su optuženi remećenje javnog reda I mira. Podsećamo da se oko 100.000 osoba okupilo se u petak uveče ispred sedišta Vlade u Bukureštu. Došlo je do nasilja između demonstranata i žandara a snage javnog reda koristile su suzavac i vodene topove. Žandari su dejstvovali nakon što su napadnute snage javnog reda. U slučaju 450 osoba, od kojih 35 žanadara, pružena je medicinska pomoć.. Desnoorijentisani predsednik Klaus Johanis, osudio je vladu koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) da je iracionalna i dejstvuje protiv interesa sopstvenih građana. Socijaldemokratski premijer, Viorika Dančila, zatražila je od Rumunske obaveštajne službe hitan detaljan izveštaj u vezi sa osobama koje su pripremile i izazvale nasilje u Bukureštu, kao i o načinu na koji su dejstvovale nadležne rumunske institucije.
Islandsko-danskoj koprodukciji ,,Under the Tree’’, Hafštajna Gunara Sigurdsona, dodeljen je trofej Anonimus za 2018 godinu na 15. Međunarodnom festivalu nezavisnog filma koji je održan u gradu Sf. George, u Delti Dunava. Publika je odredila i druge pobednike: nagrada za najbolji strani kratkometražni film dodeljena je filmu Retuš, u režiji Kaveh Mazaheri, a za najbolji rumunski kratkometražni film proglašen je film Emanuela Prvua ,,Sve je veoma daleko’’. Nagrada ,,Ovidiu Bose Paština’’ koju dodeljuje Fondacija Anonimus dodeljena je španskom filmu ,,Madre-Mother’’, u režiji Rodriga Sorogojena.
Do 15. avgusta održaće se brojne verske, kulturne i vojne svečanosti posvećene Danu mornarice, koji se obeležava istog dana kao i praznik Uspenja Bogorodice, zaštitnice mornara. U godini obeležavanja Stogodišnjice od oanivanja Velike Rumunije, Rumunska mornarica po prvi put organizuje Dan mornarice u sedam lučkih gradova u zemlji: u Galaciju, Konstanci, Mangaliji, Tulči, Braili, Bukureštu i Černavodi. Subota je bila Dan otvorenih vrata u vojnim lukama.Građani su se ukrcali na brodove, posetili izložbe oružja i vojne opreme. Ovim povodom organizovani su interaktivni programi sa tradicionalnim pomorskim igrama i takmičenjima, kao i mnoga druga iznenađenja.
Kako javljaju Frans Pres i Rojters, Rusija, Kazahstan, Turkmenistan, Azerbejdžan i Iran, potpisale su u nedelju u Aktau (Kazahstan) konvenciju o pravnom statusu Kaspijskog mora, istorijski sporazum koji je potpisan posle 20 godina pregovaranja. Okupljeni u luci u Kazahstanu lideri pet država su se dogovorili o pravnom statusu voda kako bi dopunili pravni aspekat koji je ostao prazan nakon raspada Sovjetskog Saveza. Sporazum bi trebalo do vodi do ublažavanja tenzija koje postoje već dugi niz godina u regionu gde se nalaze brojna naftna i gasna nalazišta. Kako javlja Kremlj ugovorom je predviđeno da je najveći deo Kaspijskog mora zajednička zona, ali pet države dele morske i podvodne resurse. Predsednik Rusije, Vladimir Putin se zalagao za vojnu saradnju na Kaspijskom moru.
