Vesti 12.05.2022
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, pozdravio je najavu Finske o nameri da se pridruži NATO-u i rekao da će Bukurešt podržati Finsku
Newsroom, 12.05.2022, 17:51
Predsednik Rumunije, Klaus Johanis, pozdravio je najavu Finske o nameri da se pridruži NATO-u i rekao da će Bukurešt podržati Finsku. Rumunija snažno podržava politiku otvorenih vrata NATO-a i spremna je da podrži Finsku u procesu pristupanja NATO-u. Zajedno smo jači!, napisao je, Johanis, na Twiteru, u četvrtak. Predsednik Finske, Sauli Niinisto, zajedno sa premijerkom Finske Sane Marin, izjasnili su se, u četvrtak, za hitno pristupanje Finske NATO-u, a kandidatura će biti objavljena, u nedelju, prenosi AFP. Članstvo u NATO-u će ojačati bezbednost Finske, a Finska će konsolidovati Alijansu u celini, naveli su lideri Helsinkija u zajedničkom saopštenju. Pristupanje Finske Severnoatlantskoj Alijansi predstavljaće pretnju Rusiji, saopštio je Kremlj. Tri četvrtine Finaca podržava članstvo u NATO-u. Podvrgnuta u neutralnosti koju je Moskva nametnula tokom Hladnog rata, Finska se pridružila EU i NATO Partnerstvu za mir, ali je ostala van Alijanse. Odluka o pridruživanju dolazi usred ruske invazije na Ukrajinu. Finska je udaljena 1.300 km od ruske granice.
Apelacioni sud u Bukureštu, izrekao je, u četvrtak, kaznu u slučaju Kolektiv, posle godina suđenja i nekoliko uzastopnih odlaganja. Tako je bivši gradonačelnik Sektora 4 u Bukurešta, Kristijan Popesku-Pijedone, trenutno gradonačelnik Sektora 5, osuđen na 4 godine zatvora uz izvršenje zbog zloupotrebe službenog položaja. Vlasnici kluba osuđeni su na kazne od 6 do 11 godina i 8 meseci zatvora. Takođe, na po 8 godina i 8 meseci zatvora osuđena su dvojica vatrogasaca Inspektorata za vanredne situacije iz Bukurešta, koji su proveravali klub Kolektiv bez preduzimanja zakonskih mera u vezi sa poštovanjem propisa o uslugama prevencije i gašenja požara. Po dva pirotehničara dobili su po 6 godina i 10 meseci sa izvdržavanjem kazne. Direktor firme za vatromet osuđen je na uslovnu kaznu. U požaru u klubu Kolektiv, proizvedenom u oktobru 2015. godine, poginule su 64 osobe, a mnoge osobe su ostale sa posledicama za ceo život. Bila je to najteža nesreća u Rumuniji, posle 1989. godine. Tragedija je izazvala mnogo emocija u društvu i izazvala ostavku tadašnje vlade.
Guverner Narodne banke Rumunije, Mugur Isarescu, u četvrtak, predstavio je podatke Narodne banke Rumunije koji ukazuju na povećanje inflaciije na 12,5 % do kraja ove godine i procenjuje inflaciju od 6,7 % do kraja sledeće godine. Narodna banka Rumunije je u februaru procenila inflaciju od 9,6% do kraja ove godine i 3,2% za 2023. Prema narodnoj banci Rumunije u srednjem vremenskom roku očekuje se da će se inflatorni pritisci povezani sa troškovima proizvodnje postepeno će se smanjiti, ali će njihovi efekti trajati period od 12 meseci. Godišnja inflacija je u Rumuniji dostigla rekordni nivo – skoro 14%, što je najviša stopa u poslednjih 18 godina. Najviše je poskupeo prirodni gas – za više od 85%, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za statistiku. Došlo je i do velikih poskupljenja krompira , jestivog ulja i goriva.
Svaki drugi Rumun pomislio je da emigrira nakon početka rata u Ukrajini, a prve zemlje u kojima bi tražio novi posao su Nemačka, Francuska i Velika Britanija, pokazuju podaci koje je prenela platforma za zapošljavanje. 12% čeka da vidi kako će se situacija razvijati, a 11% veruje da rat neće pogoditi Rumuniju. Još 26% ispitanika kaže da neće preduzeti ovaj korak bez obzira kako se situacija razvijala. Glavni razlozi za preseljenje u drugu državu su: želja za promenom sredine i zemlje u kojoj rade (38%), lična i porodična bezbednost (24%), želja za ostvarivanjem većeg prihoda, što nije moguće u Rumuniji (21%), potrebu da imaju više mogućnosti za profesionalni razvoj (14%) i želju da rade u bezbednijoj oblasti, da ne budu pogođeni ratom (4%).
Prvi ruski vojnik kojeg su ukrajinske vlasti poslale na suđenje priveden je pravdi zbog ubistva čoveka iz regiona Sumi. Međunarodni timovi tužilaca i kriminalista nastavljaju da istražuju ratne zločine koje je počinila ruska vojska, sa više od 10.000 slučajeva u toku. Prema rečima specijalnog dopisnika Radio Rumunije, istražitelji tvrde da je 21-godišnji ruski vojnik ubio ukrajinskog civila dok se vozio biciklom pored puta. Vojnik je bio sa drugim ruskim vojnicima u ukradenom automobilu nakon što su kolonu uništile ukrajinske snage. Ukrajinski državni tužilac Irina Venediktova rekla je da su prikupljeni dokazi o krivici vojnika, uključujući ubistvo s predumišljajem, i da mu preti kazna od 10 do 15 godina zatvora ili doživotni zatvor. Istražnim timovima pomažu specijalisti iz Poljske, Litvanije i Francuske, a do sada dokumentovani slučajevi govore o ubijanju ljudi bez razloga. Oružani sukobi na severoistoku i jugoistoku Ukrajine nastavljeni su u četvrtak, a obe strane su najavile lokalno teritorijalno napredovanje.
