Vesti – 12.04.2024
Događaji koji su obeležili danasnji dan
Dragana Diamandi, 12.04.2024, 16:30
Rumunija će nastaviti da podržava Ukrajinu na svim nivoima, sve dok je to potrebno, izjavio je predsednik Rumunije Klaus Johanis na samitu Inicijative tri mora, održanom u glavnom gradu Litvanije. On je imao bilateralni sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, kome je dao uveravanja da će nastaviti da podržava Ukrajinu u borbu protiv Rusije. Johanis je naglasio da bi, bez pomoći Rumunije ukrajinskom izvozu žitarica, „bilo velikih problema ne samo u Ukrajini, već i tamo gde se ti poljoprivredni proizvodi izvoze“. On je govorio i o budućem bezbednosnom sporazumu Rumunije i Ukrajine koji je u izradi i koji će stvoriti bolji okvir za saradnju dve zemlje. Sličan dokument potpisao je i ukrajinski predsednik sa letonskim kolegom, među kojima je i obaveza baltičke države da pomogne Ukrajini u vojnoj oblasti sa ekvivalentom od 0,25% bruto domaćeg proizvoda. Na samitu u Viljnusu Johanis se osvrnuo i na projekte putnih i železničkih veza Crnog i Baltičkog mora, za koje je rekao da su od „posebnog značaja za Rumuniju“.
Samit lidera Svetskog kongresa Ukrajinaca, koji organizuje Unija Ukrajinaca u Rumuniji u partnerstvu sa Svetskim kongresom Ukrajinaca, održava se u petak u Palati Parlamenta u Bukureštu. Manifestacija traje do 15. aprila. Kao referenca za ukrajinsku dijasporu, sastanak ima za cilj da utvrdi glavne pravce i prioritete za naredne godine Svetskog kongresa Ukrajinaca, u kontekstu novih izazova bez presedana za ukrajinski narod. Organizatori u saopštenju preciziraju i da se razgovori odnose i na nastavak podrške Ukrajini – humanitarne, političke, vojne, finansijske i obrazovne – izuzetno neophodne u kontekstu rata koji je Vladimir Putin započeo 24. februara 2022. godine. Prisustvuju, između ostalih, zvaničnici i diplomate iz Rumunije i Ukrajine, predstavnici ukrajinskih organizacija iz preko 70 zemalja, ličnosti akademskog okruženja i članovi ukrajinske zajednice u Rumuniji.
Ministarka unutrašnjih poslova Savezne Republike Nemačke Nensi Fezer dolazi u zvaničnu posetu Rumuniji, u utrak. Ona će imati sastanak sa svojim kolegom Katalinom Predojuom. Kako se navodi u saopšenju nemačke ambasade u Bukureštu, teme razgovora su evropska politika, bezbednosna i migraciona politika. Nensi Fezer će zajedno sa rumunskim kolegino posetiti i komandni centar Granične policije, potom će se sastati i sa predstavnicima nemačke manjine. Na kraju posete planiran je zajednički sastanak sa zamenikom nemačke manjine Ovidijuom Gancom i sa zamenikom jevrejske manjine Silviju Vekslerom.
Rumunska teniserka Ana Bogdan će večeras, u prvom singl meču susreta rumunske i ukrajinske selekcije, u Fernandina Biču (Florida, SAD), u kvalifikacijama za Kup Bili Džin King igrati protiv Lesije Ćurenko. Zatim, u drugom singl meču, Žaklin Kristijan sastaje se sa Elinom Svitolinom. U subotu će Ana Bogdan odmeriti snage sa Svitolinom, a poslednji singl duel je izmedju Žaklin Kristijan i Lesije Ćurenko. U dublu ukrajinske bliznakinje Ljudmila i Nadija Kičenok igraju protiv mlade Mare Gae i Anke Todoni. Rumunija i Ukrajina su se do sada sastajale četiri puta, a Rumunija vodi sa 3-1. Reprezentacija Rumunije je u novembru u Kraljevu pobedila Srbiju sa 4-0 u plej-ofu za ostanak u Svetskoj grupi takmičenja, dok je Ukrajina u Viljnusu pobedila Litvaniju sa 3-1.
U Rumuniji je više od 15 političkih partija i koalicija i sedam nezavisnih registrovalo svoje kandidate za izbore za Evropski parlament u Centralnoj izbornoj kancelariji u zakonom predviđenom roku. Među njima su izborni savez PSD-PNL (sastavljen od vladajućih partija), Savez ujedinjene desnice USR (Unija spasite Rumuniju) – PMP (Partija narodnog pokreta) -Snaga desnice, Alijansa AUR, S.O.S. Rumunija i UDMR (Demokratski savez Madjara u Rumuniji). Rok za podnošenje lista kandidata za izbore za Evropski parlament i njihovih dosijea istekao je 10. aprila. Evropski parlamentarni izbori održaće se 9. juna zajedno sa lokalnim.
Danas se u Ateneumu u Bukureštu otvara izložba fotografija „Festivalske priče”, umetničke inicijative koja promoviše Međunarodni festival „Đorđe Enesku” iz nove perspektive. Tako se kroz 48 fotografija gledaocima nudi vizuelno putovanje u srce jednog od najpriznatijih festivala klasične muzike u svetu. Festival je pokrenut 1958. godine u znak sećanja na velikog rumunskog kompozitora i virtuoznog violiniste Džordža Eneskua i organizuje se jednom u dve godine. Vremenom su na Festivalu učestvovali prestižni orkestri i muzičari iz celog sveta, nastupajuci u koncertnoj dvorani Ateneuma i u Sali Radia. Sledeće izdanje festivala „Đorđe Enesku” će se održati 2025.
International Classical Music Awards dodelio je rumunskoj operskoj pevačici sopranu Aidi Pasku u petak u Valensiji nagradu „Mladi umetnik godine“. Bukureštanska nacionalna opera u saopštenju za javnost navodi da je Aida Pasku jedan od najsjajnijih glasova svoje generacije, koja je svojim izuzetnim nastupima impresirala javnost i postala referentno ime u svetu savremene klasične muzike. International Classical Music Awards je jedan od najvažnijih događajima u ovoj oblasti širom sveta, koji se često naziva i „Oskar klasične muzike“.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku prisustvovao je u četvrtak multinacionalnoj vežbi „Morski stit 24“ u organizaciji Pomorskih snaga Rumunije. Više od 2.200 vojnika i 135 pomorskih i rečnih plovila, aviona i vozila učestvuje do 21. aprila u obuci na Crnom moru, u priobalnom području, kao i u delti Dunava, u ovoj vežbi u kojoj će učestvovati i vojnici iz Bugarske učestvuju, Francuska, Gruzija, Grčka, Italija, Velika Britanija, Republika Moldavija, Holandija, Poljska, Portugal, Turska i SAD. Obuka se sastoji od misija borbe protiv nelegalnih aktivnosti na moru i reci, pomorske i rečne kontrole, traganja i spašavanja na moru, pružanja pomoći brodu u teškoćama i obezbjeđivanja sigurnosti na nivou kritične infrastrukture. „Sea Shield 24“ je najkompleksniji obuka koji su Rumunske pomorske snage sprovele 2024. godine i doprinosi promociji inicijativa i interesa Rumunije na regionalnom i međunarodnom nivou, kao i povećanju nivoa interoperabilnosti između snaga koje učestvuju.
