Vesti 12.03.2023

Rumunija nije ni izvor migracija ni tranzitna zemlja, izjavio je u više navrata predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koji će sledeće nedelje otputovati u Bugarsku da sa kolegom iz Sofije razgovara o pristupanju Šengenu.

Newsroom, 12.03.2023, 18:25

Rumunija nije ni izvor migracija ni tranzitna zemlja, izjavio je u više navrata predsednik Rumunije, Klaus Johanis, koji će sledeće nedelje otputovati u Bugarsku da sa kolegom iz Sofije razgovara o pristupanju Šengenu. Znamo kako da zaštitimo naše granice, ali problem je evropski i onda je jasno da i mi želimo da učestvujemo u pronalaženju najboljih rešenja, rekao je predsednik Rumunije. U međuvremenu, Bugarska ulaže napore da obezbedi granicu sa Turskom, u saradnji ne samo sa evropskim vlastima, već i sa Ankarom. Bugarski ministar unutrašnjih poslova Ivan Demergijev objasnio je da ideja o izgradnji zaštitne ograde nije prihvaćena na Evropskom savetu, ali se može obezbediti oprema poput dronova i radara i povećati prisustvo FRONTEKS-a. Podsećamo, 8. decembra 2022. godine, na zasedanju Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove u Briselu, uprkos ispunjavanju svih kriterijuma za prijem u Šengen, Rumunija i Bugarska nisu primljene u zonu slobodnog kretanja, zbog protivljenja Austrije i Holandije. Austrijanci su glasali protiv, a Holanđani su odlučili da prihvate pristupanje Rumunije, ali ne i Bugarske, jer se dve zemlje analiziraju u zajedničkom dosijeu.

Ministar inostranih poslova Rumunije, Bogdan Auresku pozvan je u ponedeljak u Poslanički dom da da objašnjenja o radovima na kanalu Bastroe i strategiji pristupanja Rumunije šengenskom prostoru. Ministar životne sredine Tančos Barna rekao je u petak da biodiverzitet u delti Dunava – jedinstvenom području u Evropi, koji je uvršten u svetsku baštinu UNESCO-a – trenutno nije pogođen radovima na bagerovanju na kanalu Bastroe koje sprovodi Ukrajina, a tok Dunava se nije promenio u odnosu na statističke vrednosti poslednjih godina za dotičnu oblast. Specifikacije su napravljene nakon prvih merenja na rukavcu Kilija i na deonicama u rumunskim teritorijalnim vodama. Vlasti Ukrajine i Rumunije dogovorile su se da provere dubinu kanala na Dunavu nakon informacija da Ukrajina jaružuje kanal Bastroe. Ukrajinsko ministarstvo za infrastrukturu saopštilo je da je, nakon takozvanog čišćenja kanala, njegova dubina porasla sa 3,9 na 6,5 metara. Kijev je, međutim, negirao da bi produbljivanjem kanala prekršio bilo kakav dogovor. Što se tiče šengenskog prostora, Bukurešt ostaje pri svom cilju pridruživanja 2023. godine, nakon što je propustio ovu šansu krajem prošle godine zbog protivljenja Austrije.

Posle deset dana žustrih debata, francuski Senat usvojio je spornu penzionu reformu, koja je nedeljama izazvala štrajkove i demonstracije. Premijerka Elizabet Born nije krila zadovoljstvo nakon ovog prvog pravog zakonodavnog uspeha, na početku odlučujuće nedelje u kojoj se vlada nada da će ova reforma biti definitivno usvojena nakon haotičnog parlamentarnog toka, napominje AFP. Vodeći projekat drugog mandata predsednika Makrona nije završio svoj zakonodavni put. Presudno glasanje ga verovatno očekuje u četvrtak u Narodnoj skupštini, donjem domu parlamenta. Stotine hiljada ljudi izašlo je na ulice protestujući protiv reforme i podizanja starosne granice za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Francuzi su, prema anketama, uglavnom neprijateljski raspoloženi prema ovoj reformi, smatrajući je nepravednom, posebno prema ženama i zaposlenima na teškim poslovima.

Kineski nacionalni narodni kongres (parlament) odobrio je članove nove vlade u nedelju, poslednjeg dana godišnjeg sastanka tog tela u Pekingu. Li Ćiang je u subotu, na predlog lidera iz Pekinga, Si Đinpinga, potvrđen za premijera zemlje, dan nakon što je Si jednoglasno ponovo izabran na istorijski treći mandat za predsednika. Stručnjak u oblasti ekonomije He Lifeng imenovan je za potpredsednika koji nadgleda finansijsku i ekonomsku politiku, ministar finansija Liu Kun kao i ministar trgovine Vang Ventao zadržali su svoje funkcije, a Ji Gang će ostati na čelu centralne banke. Vlada radi na revitalizaciji kineske ekonomije, koja je prošle godine porasla za samo 3%, što je jedan od najslabijih rezultata u poslednim decenijama, a premijer Li će imati težak zadatak da postavi temelje za oporavak druge najveće svetske ekonomije. Kina je postavila cilj rasta za 2023od oko 5%.