Vesti – 12.02.2025

Događaji koji su obeležili današnji dan

Marija Nenadić-Zurka и Newsroom, 12.02.2025, 18:49

Odlazeći predsednik Rumunije Klaus Johanis završio je svoj mandat u sredu u podne svečanošću u Predsedničkoj palati u Bukureštu. On je u ponedeljak najavio ostavku usred pokretanja postupka njegove suspenzije u Parlamentu. Dva mandata na koja je Klaus Johanis imao pravo trebalo je da isteknu 21. decembra prošle godine, ali je on ostao na funkciji nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore zbog sumnje u nepravilnosti. Nezadovoljni odlukom ustavnih sudija, desetine hiljada Rumuna protestovalo je na ulicama. Politički analitičari smatraju da će se, ostavkom Klausa Johanisa, tenzije u društvu nakupljene poslednjih meseci smanjiti. 65-godišnji etnički Nemac, bivši profesor fizike i bivši gradonačelnik grada Sibinja (u centru), Klaus Johanis napušta predsedničku fotelju sa izuzetno niskim rejtingom. Privremenu funkciju, od srede, preuzims predsednik Senata Ilije Boložan, koji je ranije sebe suspendovao sa mesta šefa Senata i predsednika Nacionalne liberalne partije (PNL). On će biti privremeni predsednik do maja, kada će biti održani predsednički izbori, 4. i 18. u mesecu. On će imati skoro sve prerogative šefa države, sa nekoliko izuzetaka: neće imati pravo da se obraća parlamentu, raspušta zakonodavnu vlast i organizuje referendum.

„Da bismo nastavili razvoj Rumunije, moramo nadoknaditi nedostatke koje imamo u implementaciji Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Godine 2025. i 2026. definišu – izjavio je premijer Marčel Čolaku, koji je u sredu predsedavao sastankom Međuministarskog koordinacionog odbora Nacionalnog plana za oporavak i otpornost. Kako se navodi u saopštenju izvršne vlasti, Vlada će pažljivo pratiti poštovanje rokova neophodnih za privlačenje evropskih sredstava iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, s obzirom na ponovne pregovore sa Evropskom komisijom o pretpostavljenim ciljevima i prekretnicama. Događaju u Bukureštu prisustvovala je generalna direktorka SG RECOVER (Task Force for Recovery and Resilience u okviru Generalnog sekretarijata Evropske komisije), Selin Gauer. Zvaničnica je navela da je potrebna promena pristupa u 18 meseci koliko Rumunija još ima na raspolaganju, kako bi obezbedila da može da privuče sredstva koja su joj dodeljena kroz Nacionalni plan za oporavak i otpornost iz budžeta Unije. „Evropska zvaničnica je izrazila punu spremnost da podrži rumunsku stranu u ovim koracima, podsećajući da, iako je postignut napredak, još uvek postoje ciljevi i prekretnice koje nisu postignute, i uverila je da će status implementacije biti procenjen objektivno i transparentno na nivou Evropske komisije“, navodi se u saopštenju.

Ministar odbrane Anđel Tilvar sastao se u sredu, u vojnoj bazi Mihail Kogalničanu, u okrugu Konstanca (jugoistok), sa svojom španskom koleginicom Margaritom Robles Fernandez, koja boravi u poseti Rumuniji. Zvaničnici su izrazili zahvalnost za nivo saradnje između vojski dve zemlje, koji u poslednje vreme doživljava uzlazni trend, kako u bilateralnim tako i u savezničkim formatima, u kontekstu strateškog partnerstva Rumunije i Španije. Ministri su razgovarali i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji, konsolidaciji savezničkog stava na istočnom krilu Alijanse i multinacionalnim strukturama čiji su deo, kao i o razvoju bezbednosne situacije u crnomorskom regionu. „Čvrsta posvećenost Španije bezbednosti Rumunije, koja se ogleda kroz njeno aktivno učešće u misijama NATO-a u našoj zemlji, jasan je dokaz kohezije i snage našeg saveza“, izjavio je Anđel Tilvar.

Na teritoriji Rumunije odvija se kompleksna vojna vežba Steadfast Dart 2025 u kojoj učestvuju odredi iz Velike Britanije, Italije, Francuske, Turske i Španije. Vežba će se završiti 21. februara i biće testirano operativno raspoređivanje Savezničkih snaga za reagovanje u zoni budnosti NATO Jugoistok, sa fokusom na planiranje-izvođenje aktivnosti pre krize sa ciljem jačanja savezničkih snaga lociranih u Rumuniji i Bugarskoj. Steadfast Dart 2025 odvija se istovremeno u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj i pokazuje kako bi Alijansa postupila u slučaju aktiviranja člana 4 – konsultovanje država članica u slučaju pretnje. Rumunija učestvuje u ovoj vežbi koja simulira odgovor NATO trupa na mogući scenario munjevitog napada sa snagama od približno 1.150 vojnika i vojne opreme. Vežba okuplja oko 10.000 vojnih lica iz devet savezničkih zemalja i okuplja 17 vojnih brodova, 20 aviona i preko 1.500 vojnih kopnenih vozila.

Rumunija je 2024. godine, zajedno sa drugim evropskim državama, bila na meti „sabotažnih“ akcija koje su specifične za ruski arsenal hibridnih tehnika – tvrdi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma (DIICOT) u svom izveštaju o aktivnostima za prošlu godinu. Svrha ovih napada – precizira bukureštanska Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma – bila je testiranje odbrane zemalja NATO-a i pronalaženje slabosti u infrastrukturi. Prema Direkciji za istragu organizovanog kriminala i terorizma, od 2022. godine dogodilo se najmanje 50 incidenata u 13 zemalja Evrope, što bi moglo biti rusko hibridno poslovanje. To uključuje slučajeve špijunaže, diverzije, vandalizma, sajber napada, kampanja dezinformacija i napada na podvodnu infrastrukturu u Baltičkom moru. Rumunski tužioci takođe pokazuju da je Rusija promenila svoju taktiku u pokretanju hibridnih napada – više ne šalje agente u države NATO-a, već nasumično regrutuje izvođače u četovima na aplikaciji Telegram u zamenu za sume novca. S druge strane, Direkcija za istragu organizovanog kriminala i terorizma navodi da Rumunija nije suočena sa terorističkim pretnjama.

Romsilva će biti reorganizovana, od centralne strukture naniže, čak i ako to u velikoj meri zabrinjava one koji će izgubiti beneficije, izjavio je u sredu ministar životne sredine Mirčea Feket posle sastanka koji je imao sa sindikalcima šumarstva. Prema rečima ministra, neravnopravnosti unutar Romsilve biće otklonjene predlozima za izmenu statusa šumarskih kadrova, kao i Odlukom Vlade kojom je direkcija organizovana. Članovi Saveza šumarskih sindikata „Silva“ protestovali su u sredu ispred resornog ministarstva, nezadovoljni medijskom kampanjom koju je ministar za životnu sredinu pokrenuo protiv Nacionalne agencije za šumarstvo (RNP) – Romsilva. Glavni zahtevi demonstranata su: depolitizacija struktura gazdovanja šumama i njihova profesionalizacija, izuzeće gazdovanja državnim šumama od primene korporativnog upravljanja, konsultacija sindikata, kao socijalnih partnera ministarstva, posebno prilikom izrade normativnih akata sa uticajem na Romsilvinu delatnost. Uporedo sa tim, sindikati šumarstva organizovali su štrajk upozorenja na radnim mestima, bez prekidanja aktivnosti, „u znak protesta protiv kampanje klevete koju podržava ministar za životnu sredinu, vode i šume protiv Romsilve i njenih 14.000 zaposlenih, koji opslužuju rumunske šume“.

Rumunija se treću godinu za redom svrstava među zemlje Evropske unije sa „najgorim“ rezultatima u borbi protiv korupcije, sa 46 bodova, ravnopravno sa Maltom, prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. koji je objavila nevladina organizacija Transparency International. Na rang listi vodi Danska (90 bodova), dok su zemlje poput Somalije (9 bodova), Venecuele (10 bodova) i Sirije (12 bodova) na poslednjim mestima. Indeksu percepcije korupcije odražava kako nezavisni stručnjaci i poslovni ljudi vide korupciju u javnom sektoru u 180 zemalja i teritorija.

Evropska unija će uložiti 200 milijardi evra u projekte veštačke inteligencije – najavila je u Parizu šefica izvršne vlasti Evropske unije Ursula fon der Lajen. Prisutna na međunarodnom skupu u francuskoj prestonici posvećenom ovom sektoru, predsednica Evropske komisije je govorila i o javno-privatnom partnerstvu za mobilizaciju kapitala neophodnog za razvoj novih tehnologija. Sastanku je prisustvovao i ministar ekonomije i digitalizacije u vladi Bukurešta Bogdan Ivan, koji je izjavio da je Rumunija spremna da odigra svoju ulogu u projektima koji će definisati budućnost. „Rumunija ima mnogo stručnjaka i mnogo dobro obučenih kompanija u ovoj oblasti, a prošle godine je usvojila Strategiju za veštačku inteligenciju koja je čini interoperabilnom sa istraživačke tačke gledišta sa najrazvijenijim zemljama sveta“, rekao je ministar Ivan dopisniku Radija Rumunije u Parizu.