Vesti 12.01.2021
Reforme ne mogu više čekati, 2021. godina je važna za budući razvoj Rumunije, to je godina u kojoj se moraju postaviti temelji zdravog društva, rekao je u utorak predsednik Klaus Johanis na prvoj konferenciji za štampu ove godine.
România Internațional, 12.01.2021, 19:19
Reforme ne mogu više čekati, 2021. godina je važna za budući razvoj Rumunije, to je godina u kojoj se moraju postaviti temelji zdravog društva, rekao je u utorak predsednik Klaus Johanis na prvoj konferenciji za štampu ove godine. Naglasio je da je potrebno iskorenjiti epidemiju COVID-19 i da se pokrenu svi pokretači svih ekonomskih sektora. Po mišljenju šefa države, ove godine je obavezno započeti proces resetovanja države, fokusirajući se na pristup građana javnim službama i informacijama, digitalizaciju i debirokratizaciju na svim nivoima. Da bi smo išli napred treba da se završi epidemija, a masovna vakcinacija je jedino rešenje da se što je pre moguće vratimo normalnoj situaciji, dodao je Klaus Johanis. Predsednik je naglasio da je od ključne važnosti da ova kampanja vakcinacije uspe kako bi se postigla imunizacija stanovništva na nacionalnom nivou. Predsednik je najavio da će se vakcinisati javno 15. januara, kada počinje druga faza nacionalne kampanje.
Premijer Florin Kacu odobrio je, u utorak, zahtev upućen Evropskoj komisiji da se Rumuniji odobri dodatnih 8 miliona doza vakcine BioNTech / Pfizer, koje će se dodati na 12,7 miliona doza koje su vlasti u Bukureštu već dogovorile. Premijer je takođe rekao u objavi na Fejsbuku da je, pored vakcina BioNTech/Pfizer, Rumunija ugovorila 3,4 miliona doza od Moderne. Takođe u utorak, koordinator nacionalne kampanje za vakcinaciju protiv novog koronavirusa, dr Valeriu Georgica najavio je da će programska platforma za drugu fazu vakcinacije biti operativna počev od 15. januara. Precizirao je da će za ovu fazu biti operacionalizovano 750 centara sa preko 1.700 punktova za vakcinaciju. Druga faza je namenjena osobama starijim od 65 godina, osoba sa hroničnim bolestima, osobama u socijalnim centrima i zaposlenima koji obavljaju aktivnosti u ključnim oblastima. Od početka nacionalne kampanje, 27. decembra, u Rumunijje protiv korona virusa vakcinisano 134.000 osoba.
U Rumuniji su, članovi i predstavnici sindikata iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite, organizovali, u utorak, protestne akcije u Bukureštu i širom zemlje, ispred sedišta prefekture, izražavajući nezadovoljstvo zamrzavanjem plata u budžetskom sektoru. Sindikalisti su najavili da će tokom rasprava o zakonu o državnom budžetu protestvovati ispred sedišta ministarstava zdravlja, rada, finansija, kao i ispred sedišta Vlade Rumunije i Parlamenta. Uputiće otvoreno pismo Predsedniku, članovima rumunskog parlamenta i Evropskog parlamenta, kroz koje žele da skrenu pažnju na činjenicu da je Rumunija jedina evropska zemlja koja, usred pandemije, smanjuje prihode zaposlenih koji su direktno uključeni u borbi protiv pandemije.
Generalni tužilac Rumunije, Gabrijela Skutea uputila je, u utorak, predsedniku Klausu Johanisu zahtev Nacionalnog antikorupcijskog direktorata o pokretanju krivične istrage na ime bivšeg premijera Kalina Popeskua-Tarićanua, zbog primanja mita. Prema rečima tužilaca, u periodu 2007-2008, kada je bio na čelu vlade u Bukureštu, navodno je od predstavnika austrijske kompanijedobio materijalnu korist u vrednosti od 800.000 američkih dolara, koja se sastojala od plaćanja konsultantskih usluga. U zamenu za ovu sumu Tarićanu je izvršio svoje dužnosti kako bi vladine odluke bile usvojene u korist kompanije, objašnjava Nacionalni antikorupcijski direktorat. U novembru 2018. godine, na zahtev Nacionalnog antikorupcijskog direktorata traženo je od Senata da odobri krivičnu istragu protiv Popeskua Tarićanua, senatora u to vreme, ali su, u junu 2019. godine, njegove kolege odbacile zahtev tužilaca. Nacionalni antikorupcijski direktorat sada navodi da su se pojavili novi dokazi u ovom predmetu.
Evropska unija zabeležila je suficit na tekućem računu od 75,6 milijardi evra (2,2% BDP-a) u trećem kvartalu 2020. godine, pokazuju podaci koje je u utorak objavio Evropski zavod za statistiku. Prema podacima Eurostata, između jula i septembra 2020. godine 19 država članica EU zabeležilo je suficit na tekućem računu, a na prvom mestu su bile Nemačka (62,9 milijardi evra), Italija (25,3 milijarde evra) i Holandija (17 milijarde). Osam drugih država članica zabeležilo je deficit tekućeg računa u trećem kvartalu 2020. Na prvom mestu je bila Francuska (11,4 milijarde evra), zatim Rumunija (3,9 milijardi evra) i Belgija (2,6 milijardi evra).