Vesti – 11.12.2023

Premijer Rumunije Marčel Čolaku izneo je u ponedeljak prve podatke o državnom budžetu za narednu godinu. On je najavio da će projekat ove nedelje biti usvojen u Vladi, a do Božića će biti izglasan u parlamentu. Premijer je rekao da će fokus biti na investicijama, koje će dobiti 7,3% bruto domaćeg proizvoda, što je najveći iznos koji je rumunska izvršna vlast ikada dodelila ovoj oblasti. On je pokazao da će obrazovanje imati istorijski procenat od 4,1% i da će dobiti 60% više novca. Ostala povećanja budžeta su u Ministarstvu zdravlja, skoro 26% i u Ministarstvu saobraćaja, 30%. Istovremeno, premijer je precizirao da će budžetskim radnicima sledeće godine biti povećane plate za 5%, izuzev zvaničnika, i da će se nastaviti razgovori sa predavačima o povećanju plata. Vlada im predlaže povećanje od 13% od januara i 7% od avgusta. Takođe, Čolaku je uverio da su u budžetu predviđeni i iznosi za povećanje penzija. Sa svoje strane, bivši premijer Nikolaje Čuka, lider liberala, u vladinoj koaliciji sa socijaldemokratama Marčela Čolakua, rekao je da je tražio od ministra finansija da obezbedi finansiranje projekata koji se sprovode kroz Program Anđel Salinji. Čuka je rekao da je reč o radovima koji su započeti ili za koje su ugovori o izvršenju već potpisani i koji u nedostatku budžetskih izdvajanja rizikuju da budu blokirani. Nacrt državnog budžeta za 2024. godinu je od danas dostupan javnosti, a u četvrtak bi mogao biti odobren na sednici Vlade.

Newsroom, 11.12.2023, 18:16

Premijer Rumunije Marčel Čolaku izneo je u ponedeljak prve podatke o državnom budžetu za narednu godinu. On je najavio da će projekat ove nedelje biti usvojen u Vladi, a do Božića će biti izglasan u parlamentu. Premijer je rekao da će fokus biti na investicijama, koje će dobiti 7,3% bruto domaćeg proizvoda, što je najveći iznos koji je rumunska izvršna vlast ikada dodelila ovoj oblasti. On je pokazao da će obrazovanje imati istorijski procenat od 4,1% i da će dobiti 60% više novca. Ostala povećanja budžeta su u Ministarstvu zdravlja, skoro 26% i u Ministarstvu saobraćaja, 30%. Istovremeno, premijer je precizirao da će budžetskim radnicima sledeće godine biti povećane plate za 5%, izuzev zvaničnika, i da će se nastaviti razgovori sa predavačima o povećanju plata. Vlada im predlaže povećanje od 13% od januara i 7% od avgusta. Takođe, Čolaku je uverio da su u budžetu predviđeni i iznosi za povećanje penzija. Sa svoje strane, bivši premijer Nikolaje Čuka, lider liberala, u vladinoj koaliciji sa socijaldemokratama Marčela Čolakua, rekao je da je tražio od ministra finansija da obezbedi finansiranje projekata koji se sprovode kroz Program Anđel Salinji. Čuka je rekao da je reč o radovima koji su započeti ili za koje su ugovori o izvršenju već potpisani i koji u nedostatku budžetskih izdvajanja rizikuju da budu blokirani. Nacrt državnog budžeta za 2024. godinu je od danas dostupan javnosti, a u četvrtak bi mogao biti odobren na sednici Vlade.

U Rumuniji, specijalizovano i srodno pomoćno osoblje iz sudova i tužilaštava usvojiće od ponedeljka na neodređeno vreme nekoliko oblika protesta. Na dan izglasavanja budžeta za 2024. godinu, rad u sudovima i tužilaštvima biće obustavljen na 4 sata. Sindikalci traže od vladajuće koalicije da hitno obezbedi sredstva za punu isplatu zarada za mesec novembar 2023. godine, priznatih i preračunatih pravosnažnim sudskim odlukama i odobrenih administrativnim spisima platnih spiskova izdatim 2023. godine i isplate rata od pravosnažnih sudskih odluka i administrativnih platnih isprava koje dospevaju u 2023. godini. Zahtevaju i obezbeđivanje u budžetu za 2024. godinu neophodnih sredstava za punu isplatu zarada i drugih prava platnog karaktera.

Rumunska ministarka
spoljnih poslova Luminica Odobesku učestvuje na sastanku svojih kolega iz
zemalja članica Evropske unije – Saveta za spoljne poslove (CAE), koji se
održava u Briselu. Evropski zvaničnici raspravljaju o pomoći Ukrajini i
strategiji dugoročne podrške, u kontekstu u kojem Mađarska blokira čitav niz
akcija svaki put kada je potreban njen glas za odluku u tom pravcu.
Budimpeštanska administracija se tako ponaša nakon što je briselska izvršna
vlast blokirala njene evropske fondove jer nije izvršila obećane reforme i
nije smanjila proklizavanja po pitanju vladavine prava. Luminica Odobesku je
rekla da Uniji nije dozvoljeno da pokazuje znake umora, posebno kada je reč o
evropskoj bezbednosti. Izuzetno je važno da Evropska unija zadrži političku i
praktičnu podršku Ukrajini, izjavila je ona i istakla da Rumunija podržava
zemlje članice da usvoje višegodišnji paket podrške Ukrajini i da pojačaju
pritisak na Rusiju usvajanjem 12. paket sankcija. Drugi cilj sastanka u Briselu
je ispravljanje višegodišnjeg budžeta Evropske unije kako bi se uključila
finansijska pomoć od približno 50 milijardi evra Ukrajini u naredne 4 godine.

Rumunski ministar unutrašnjih poslova Katalin Predoiu učestvuje na Salcburškom forumu koji se održava u ponedeljak i utorak u Sloveniji. To je prva prilika za direktne susrete rumunske i austrijske strane, nakon signala Beča o fleksibilnosti u pogledu proširenja šengenskog prostora. Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner izjavio je u ponedeljak da je Evropskoj komisiji izneo jasne uslove za njeno sprovođenje pre nego što Vlada u Beču pristane na ulazak Rumunije i Bugarske u šengenski prostor ukidanjem vazdušnih granica. Karner je rekao da je potreban napredak u oblasti zaštite spoljnih granica Evropske unije, u smislu utrostručenja broja policajaca. Takođe, Komisija mora da izdvoji sredstva za zaštitnu infrastrukturu bugarsko-turske i rumunsko-srpske granice. Pored toga, zatražio je pojačane kontrole na kopnenim granicama, kao i da Rumunija i Bugarska preuzmu tražioce azila, posebno Avganistance i Sirijce. Neki od zahteva Austrije da primi Rumuniju u Šengen sa aerodromima nisu preterani, rekao je rumunski premijer Marčel Čolaku. On tvrdi da se akcenat mora staviti na jačanje granica kroz integrisani sistem, zasnovan na digitalizaciji, i pokazao da trenutno na jednom graničnom prelazu funkcionišu četiri sistema digitalizacije odvojeno. Šef vlade iz Bukurešta je dodao da postoji program Evropske komisije vredan 1,2 milijarde evra za granicu sa Ukrajinom i pilot graničnu tačku sa Srbijom.

Trgovinski deficit Rumunije smanjen je za skoro 19% u prvih 10 meseci ove godine i dostigao je približno 23 milijarde evra, izveštava Nacionalni institut za statistiku u Bukureštu. Izvoz je iznosio skoro 79 milijardi evra, što je 2,4% više u odnosu na isti period prošle godine. Uvoz je premašio 100 milijardi evra i takođe je povećan za 3,2%. Neto investicije u nacionalnu ekonomiju porasle su za više od 14% u prvih 10 meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine i premašile su oko 24 milijarde evra. Prema Nacionalnom institutu za statistiku, najviše investicija je uloženo u nove građevinske radove, sa skoro 15 milijardi evra. Skoro 7 milijardi evra je usmereno na mašine i transportna sredstva.

Železnički sistem u Rumuniji jedan je od najneefikasnijih u Evropskoj uniji, pokazuju podaci Evropske železničke agencije. Rumunija poseduje 10.600 kilometara pruga, malo u poređenju sa zemljama slične veličine, poput Poljske ili Italije, koje imaju duplo. Istovremeno, samo 38% rumunske železnice je elektrificirano, dok je evropski prosek 50%, a u zemljama poput Belgije taj procenat dostiže 90%. Rumunija nema nijedan kilometar brze pruge, situacija u kojoj se nalazi još 11 zemalja članica. Kada je reč o tačnosti lokalnih i regionalnih putničkih vozova, Rumunija je na poslednjem mestu, sa skoro 30% kašnjenja, a što se tiče domaćih teretnih vozova, ima još jedan negativan rekord: najnižu prosečnu brzinu u Evropskoj uniji, ispod 20 kilometara na sat. Međutim, kada je reč o kadru zaposlenih u železničkom sektoru, Rumunija je na petom mestu, sa preko 23.000 ljudi – iznad evropskog proseka. U kategoriji značajnih nezgoda Rumunija je na četvrtom mestu, sa 115 slučajeva u poslednjih 12 godina, a u kategoriji fatalnih incidenata na trećem mestu, sa 82 slučaja. Što se tiče lokomotiva, Rumunija koristi lokomotive koje najviše zagađuju u Evropskoj uniji, 1.263, dok je broj električnih lokomotiva samo 904.

Projekat Temišvar – evropska prestonica kulture“ je priveden kraju. Krajem prošle nedelje organizovano je preko 100 događaja povodom završetka programa. Najiščekivaniji trenutak bio je šou akrobacija u vazduhu u petak uveče. Gradonačelnik grada Dominik Fric smatra da je 2023. godina privukla još veću pažnju gradu, pa će program biti nastavljen simbolično, pod transparentom Temišvar, bez kraja“.