Vesti 11.08.2019
Oko 25 hiljada osoba, uključujući i dijasporu, protestvovalo je u subotu uveče ispred zgrade Vlade Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) u Bukureštu, tražeći odgovor na događanja na ptoestu dijapsore od pre godinu dana
Ştefan Stoica, 11.08.2019, 18:52
Oko 25 hiljada osoba, uključujući i dijasporu, protestvovalo je u subotu uveče ispred zgrade Vlade Socijaldemokratske partije (PSD) i Alijanse liberala i demokrata (ALDE) u Bukureštu, tražeći odgovor na događanja na ptoestu dijapsore od pre godinu dana, u uslovima u kojima do sada nisu pronađeni krivci. Podsećamo da je protest od 10. avgusta 2018. godine na kome su protestvovale osobe nezadovoljne vladom i na kojem je učestvovalo oko 100 hiljada ljudi, bio obeležen brutalnom i nesrazmernom intervencijom policije, koja je koristila suzavac i vodene topove. Bilo je povređenih sa obe strane i otvoreno je nekoliko krivičnih dosijea, koje trenutno istražuju tužioci Direkcije za borbu protiv oružanog kriminala i terorizma (DIICOT). Prema rečima organizatora mitinga koji je održan u subotu – bez većih incidenata – učesnici su protestvovali i zbog dešavanja na političkoj i društvenoj sceni. Demonstracije su se odvijale i u drugim velikim gradovima Rumunije, ali i u inostranstvu, posebno u evropskim prestonicama u kojima žive velike grupe Rumuna. Nekoliko stranih publikacija izdvojilo je dovoljno prostora za protest. Agencija Rojters konstatovala je da je protest bio miran i da su ga organizovale grupe Rumuna koje rade u inostranstvu. Frans Pres je objavila stav 60-godišnje žene koja je došla na protest, protiv nepravde koju svakodnevno doživljava, korupcije političke klase i starenja zdravstvenog sistema. Naslov članka engleskog izdanja Radija Slobodna Evropa je „Znamo šta ste uradili prošlog leta“. Publikacija napominje da je demonstracija imala odjeka u celoj zemlji i obeležila godišnjicu od nasilne represije demonstracija 10. avgusta 2018. I nemačka televizija Dojče Vele je objavila vest na ovu temu, spomenuvši da se protest odvija u kontekstu u kome je vladajuća koalicija oslabljena u odnosu na prošlu godinu evropskim parlamentarnim izborima, ali i slanjem svog lidera Liviua Dragnea u zatvor. Podsećamo da je Liviu Dragnea u maju je osuđen na 3 godine i 6 meseci zatvora zbog korupcije.
Više od polovine Rumuna veruje u Evropsku uniju, a 60% ima pozitivnu sliku o Uniji, ukazuje prolećni Evrobarometar. Kada je reč o poverenju, Rumunija je na drugom mestu, iza Portugala, od svih 28 država članica i 5 kandidata. Širom kontinenta poverenje u Evropsku uniju je na najvišem nivou od 2014. Pored toga, veće je od poverenja u nacionalne vlade ili parlamente. Od poslednjeg istraživanja ove vrste, sprovedeno prošle godine, broj onih koji imaju pozitivnu sliku o Evropskoj uniji porastao je u 23 države članice. Najočitiji napredak bio je na Kipru, u Mađarskoj, Grčkoj, Rumuniji i Portugalu. Evropljane najviše zabrinjava inflacija,ali u njihovim odgovorima postoji veća pažnja koju posvećuju klimatskim promenama. Što se tiče glavnih dostignuća EU, velika većina građana veruje da je slobodno kretanje Evropljana po celom kontinentu.
Meteorološki zavod Rumunije izdao je žuti meteo alarm od toplotnog udara i visoke vlažnosti vazduha koji je na snazi do utorka a koji važi za celu zemlju. U južnim i jugozapadnim delovima vlažnost vazduha prelazi kritični prag od 80 jedinica. Temperature će dostići 38 stepeni. Na ograničenim područjima noći će biti tropske (minimalne temperature neće pasti ispod 20 stepeni C). Toplotni talas će se pojačati u svim delovima ravnice i visoravni. Maksimalne temperature kretaće se od 29 do 37 stepeni. Za ponedeljak su predviđene kratkotrajne kiše prevashodno u planinskim predelima. Duvaće slab i umereni vetar.
Stalna izborna komisija (AEP) saopštila je da se do sada 10.000 rumunskih birača iz inostranstva prijavilo putem interneta na portalu www.votstrainatate.ro za predsedničke izbore koji će se održati ove jeseni. Oko polovina njih želi da glasaju u izbornim jedinicama. Prema Stalnoj izbornoj komisiji, dopisno glasanje ima sledeće prednosti: mogućnost glasanja od kuće jednostavnim i sigurnim postupkom, izbegavanje gužve na biračkim mestima, izbegavanje troškova do biračkog mesta. Kkao javlja Ministarstvo za Rumune van granica, preko pet i po miliona Rumuna napustilo je zemlju. Zajedno sa Rumunima iz istorijskih zajednica, broj Rumuna koji žive van granica približava se brojci od deset miliona.
