Vesti – 11.07.2023

NATO će uputiti
poziv Ukrajini da pristupi vojnom savezu kada se zemlje članice dogovore i
uslovi budu ispunjeni, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na
konferenciji za novinare na samitu u Vilniusu. On je takođe rekao da je doneta
odluka da se napusti lista obaveza i da će to biti jedan korak za pristupanje
Ukrajine. Samit NATO-a u Vilniusu ima važne uloge u pogledu prioritetnih
ciljeva Rumunije, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis, pre sastanka u
glavnom gradu Litvanije. On je najavio da podržava donošenje dodatnih mera za
jačanje Istočnog krila na svim operativnim komponentama. Naši ciljevi su, pre
svega, oni koji se odnose na novi stav odvraćanja i odbrane Alijanse, koji je
zasnovan na konceptu napredne odbrane. Ovaj koncept je najavljen u Madridu, što
znači konsolidovano prisustvo NATO-a sa svih tačaka gledišta, naglasio je
Johanis. On je takođe rekao da je usvajanje regionalnih odbrambenih planova
centralni element, koji će omogućiti efikasan odgovor NATO-a na dve velike
pretnje: Rusiju i terorizam. Što se tiče situacije u Republici Moldaviji,
Johanis je najavio da podržava jačanje odbrambenih kapaciteta i otpornosti ove
države koja je susedna Rumuniji i i u kojoj se pretežno govori rumunski jezik.
Predsednik je pozdravio odluku Turske da prihvati prijem Švedske u NATO i
izrazio nadu da će ovaj proces biti završen što je pre moguće.

Newsroom, 11.07.2023, 18:57

NATO će uputiti
poziv Ukrajini da pristupi vojnom savezu kada se zemlje članice dogovore i
uslovi budu ispunjeni, rekao je generalni sekretar Jens Stoltenberg na
konferenciji za novinare na samitu u Vilniusu. On je takođe rekao da je doneta
odluka da se napusti lista obaveza i da će to biti jedan korak za pristupanje
Ukrajine. Samit NATO-a u Vilniusu ima važne uloge u pogledu prioritetnih
ciljeva Rumunije, izjavio je rumunski predsednik Klaus Johanis, pre sastanka u
glavnom gradu Litvanije. On je najavio da podržava donošenje dodatnih mera za
jačanje Istočnog krila na svim operativnim komponentama. Naši ciljevi su, pre
svega, oni koji se odnose na novi stav odvraćanja i odbrane Alijanse, koji je
zasnovan na konceptu napredne odbrane. Ovaj koncept je najavljen u Madridu, što
znači konsolidovano prisustvo NATO-a sa svih tačaka gledišta, naglasio je
Johanis. On je takođe rekao da je usvajanje regionalnih odbrambenih planova
centralni element, koji će omogućiti efikasan odgovor NATO-a na dve velike
pretnje: Rusiju i terorizam. Što se tiče situacije u Republici Moldaviji,
Johanis je najavio da podržava jačanje odbrambenih kapaciteta i otpornosti ove
države koja je susedna Rumuniji i i u kojoj se pretežno govori rumunski jezik.
Predsednik je pozdravio odluku Turske da prihvati prijem Švedske u NATO i
izrazio nadu da će ovaj proces biti završen što je pre moguće.

Fenomen demografskog starenja u Rumuniji je iz godine u godinu sve veći, saopštava Nacionalni institut za statistiku, u saopštenju koje je danas poslato povodom obeležavanja Svetskog dana stanovništva. Prema Nacionalnom institutu za statistiku, predviđa se da će broj mladog stanovništva, predškolskog i školskog uzrasta, nastaviti da opada i da će 2030. godine biti reč o 3,12 miliona, a 2060. godine samo o 2,15 miliona osoba. Trenutno, populacija predškolskog i školskog uzrasta iznosi 3,47 miliona. Stalna populacija Rumunije je 1. januara 2022. godine iznosila oko 19 miliona stanovnika. Prema Eurostatu, Rumunija je na 6. mestu u Evropskoj Uniji po broju stanovnika. Država sa najvećom populacijom u Evropskoj Uniji je Nemačka – preko 83 miliona stanovnika, a država sa najmanjom populacijom je Malta, sa preko 520.000.

Rumunski
meteorolozi izdali su upozorenje na vrućine za celu zemlju, koje važi do
petka. U sredu će biti vruće i toplotna nelagodnost, posebno na jugu i
jugozapadu. Maksimalne temperature uglavnom će biti između 27 i 37 stepeni
Celzijusovih. I u Bukureštu će biti veoma toplo, sa 34 stepena u podne.

Unija Spasite Rumuniju (USR, opozicija) u utorak je obavestila Evropsku Komisiju o skandalu sa staračkim domovima u blizini Bukurešta, gde su osobe bile teško maltretirane. Partija je zatražila aktiviranje mehanizma Evropske Unije koji bi mogli da nametnu poštovanje ljudskih prava, ali i prava osoba sa invaliditetom. U utorak je i predsednik Klaus Johanis situaciju nazvao nacionalnom sramotom. On je naglasio da se moraju pronaći svi krivci, bez obzira da li je reč o krivici u vršenju funkcije ili o političkoj ili moralnoj krivici. U međuvremenu, ove nedelje se vrše provere u svim centrima za ugrožena lica u Rumuniji.

Prema studiji Rumunskog društva za marketing i istraživanje javnog mnjenja, 7 od 10 Rumuna iz ruralnih područja povezuje davanje krvi sa životom, a 4 od 10 izjavilo je da su u prošlosti bili u specijalizovanim centrima. “Ima ljudi koji ne znaju da je krv potrebna, imaju utisak da se krv uzima odnekud u apoteci“, rekla je glavna lekarka Centra za transfuziju krvi Ministarstva odbrane Florja Vladesku. Pored nezainteresovanosti i slabe informisanosti, još jedan faktor koji drži nizak nivo davanja krvi je strah od bolnica, od uboda i mikrobnih infekcija. Međutim, njihovi strahovi su neosnovani, rekla je doktorica. Anketa je takođe otkrila činjenicu da su Rumunima potrebne kampanje informisanja, edukacije i odgovornosti kako bi bili svesni potrebe davanja krvi. Tako 37% intervjuisanih smatra da Ministarstvo zdravlja treba da podrži ovakve kampanje.

Rumunija ne ostvaruje značajan napredak u smanjenju saobraćajnih nesreća u kojima učestvuju deca, pokazuju nevladina udruženja. Prema njihovim rečima, najveći problem je neobezbeđivanje mališana sigurnosnim pojasom ili obaveznim specijalnim sedištima, prema zakonu. Doktorka Alis Dona Mitu, iz Udruženja za bezbednost dece u automobilima, pokazala je da naša zemlja još uvek nema jasnu strategiju za prevoz dece u automobilima i da je situacija ista ili čak gora nego prethodnih godina, jer su vrednosti saobraćaja veoma povećane. Jedna od evropskih zemalja sa najvišim kaznama za roditelje koji svoju decu ne obezbede u automobilu je Austrija, gde kazna može dostići i do 5.000 evra.

Francuska je odlučila da Ukrajini isporuči rakete dugog dometa Skalp kako bi podržala kontraofanzivu protiv ruske vojske i pomogla joj da odbrani svoju teritoriju, saopštio je francuski predsednik Emanuel Makron po dolasku na Samit NATO-a u Vilniusu. Kijev već dugo traži od svojih saveznika rakete dugog dometa i borbene avione za podršku trupama koje pokušavaju da oslobode teritoriju koju su okupirali Rusi. Sjedinjene Američke Države su nedavno obećale da će isporučiti kasetne bombe, dizajnirane da probiju neprijateljsku odbranu, iako je ova municija široko zabranjena iz humanitarnih razloga.

Rumunsko tržište piva smanjeno je za 9% u prvih 5 meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2022. godine, pokazuju podaci koje je danas objavilo Rumunsko udruženje pivara. Smanjenje kupovne moći i težak ekonomski kontekst izazvan povećanjem stope inflacije i cena sirovina glavni su uzroci, saopštavaju iz Udruženja. Drugi element je povećanje troškova proizvodnje, koje se održava i ako su se određene kategorije troškova, poput onih sa energijom, stabilizovale. Udruženje pokazuje da se, na nacionalnom nivou, proizvodni i marketinški procesi specifični za industriju piva odvijaju lokalno u proporciji od 97%, a 50% sastojaka koji se koriste u procesu proizvodnje dolazi iz lokalne poljoprivrede. U stvari, ovaj sektor podržava preko 60.000 radnih mesta, a jedno radno mesto u proizvodnji piva generiše još 11 u lancu vrednosti, respektivno: dva u poljoprivredi, tri u maloprodaji, skoro tri u ugostiteljstvu i tri za dobavljače. Pored toga, dodata vrednost u privredi je 700 miliona evra godišnje.

Festival Ćao, Cinema!“ iz Temišvara (zapad) nudi publici nekoliko događaja povodom desetogodišnjeg izdanja. Organizatori najavljuju desetine filmova, susrete sa preko 20 gostiju iz zemlje i inostranstva, debate, radionice, jubilarnu izložbu i predstavljanje knjige. Jubilarno izdanje festivala biće otvoreno u sredu bioskopskim koncertom. Temišvarski muzičar Petre Jonucesku (Trompetre) izvešće uživo muziku koju je napravio specijalno za film Svadbena zabava u Hardangeru, (The Bridal Party in Hardanger 1926., u režiji Rasmusa Brejštajna), koji se smatra remek-delom nemog perioda u norveškoj kinematografiji. Ćao, Cinema!“ festival je deo programa Evropske prestonice kulture Temišvar i biće završen u nedelju.