Vesti 11.05.2023

Rumuniji ce imati prva
fabriku guma na svetu bez emisija ugljen-dioksida. Radovi su počeli u četvrtak,
u Oradei (severozapad). Vrednost investicije je oko 600 miliona evra, a
sprovodi je poznata finska grupa. 100 miliona evra predstavlja podršku koju je
dala vlada Bukurešta. Proizvodnja će početi sledeće godine, a u novoj fabrici
biće otvoreno stotine radnih mesta.
Pokretanje investicije održano je u prisustvu rumunskog premijera Nikolaja Cike,
koji je rekao Veoma je važno da u poduhvatima ,koji se vode u ovom trenutku na
nivou Evropske unije i sveta, da se zaštiti životna sredina i predstavlja primer koji treba slediti

Newsroom, 11.05.2023, 17:49

Rumuniji ce imati prva
fabriku guma na svetu bez emisija ugljen-dioksida. Radovi su počeli u četvrtak,
u Oradei (severozapad). Vrednost investicije je oko 600 miliona evra, a
sprovodi je poznata finska grupa. 100 miliona evra predstavlja podršku koju je
dala vlada Bukurešta. Proizvodnja će početi sledeće godine, a u novoj fabrici
biće otvoreno stotine radnih mesta.
Pokretanje investicije održano je u prisustvu rumunskog premijera Nikolaja Cike,
koji je rekao Veoma je važno da u poduhvatima ,koji se vode u ovom trenutku na
nivou Evropske unije i sveta, da se zaštiti životna sredina i predstavlja primer koji treba slediti

Paket novih zakona o vaspitanju i obrazovanju je u centru pažnje Senata, telo koje ima ključnu reč, nakon što su rumunski poslanici glasili u sredu. Dva paketa zakona imaju za cilj suštinske promene u preduniverzitetskom i akademskom obrazovanju, kako bi diplomci dostigli međunarodne standarde , izjavila je ministarka prosvete Ligija Deka tokom debata u Poslaničkom domu. Predstavnici formacija u vladajućoj koaliciji tvrde da će se rezultati novih mera videti u godinama koje dolaze. Umesto toga, USR (opozicija) je glasao protiv, smatrajući da ne odgovaraju na probleme obrazovnog sistema.

Rumunija je prekoračila odobreno vreme za izmene koje je mogla da unese u Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR), a sada pregovara sa predstavnicima Evropske komisije na osnovu već dogovorenih mera. Pojašnjenje je u Strazburu izneo socijaldemokratski poslanik u Evropskom parlamentu Viktor Negresku. Zbog promena koje su nastale u ekonomskim pokazateljima, vlasti u Bukureštu žele da uvedu nove komponente u Nacionalni plan oporavka i otpornosti (PNRR), kao što su penziona reforma, promene u vezi sa novim zakonom o platama ili izgradnja metro linije do aerodroma Otopeni, u blizini Bukurešta. Rumunija je za svoj Nacionalni plan oporavka i otpornosti osigurala finansijaska sredstva u vrednosti od preko 29 milijardi evra od Evropske komisije. Novac se dodeljuje u ratama, do avgusta 2026. godine, u zavisnosti od ispunjenja određenih ciljeva.

Dva granta Evropske komisije vredna skoro 60 miliona evra za izgradnju drumskog mosta u gradu Ungeni na granici Rumunije sa Republikom Moldavijom i modernizaciju Luke Konstanca (jugoistok) uručila je u sredu korisnicima, evropska komesarka Adina Valean, u prisustvu ministra saobraćaja Sorina Grindeanua. Reč je o grantovima iz programa Connecting Europe Faciliti. Dobijena sredstva za projektovanje i izgradnju mosta preko reke Prut iznose oko 16,5 miliona evra, a za modernizaciju železničke infrastrukture u luci Konstanca izdvojeno je 43,5 miliona evra . Što se tiče mosta Ugeni, Adina Valean je napomenula da je on poslednja deonica autoput A8 do Republike Moldavije. Ona je dodala i da je Rumunija konkurisala i dobila sredstva za šest mostova.

Rumunski poslanici su zatražili održivije mere za poljoprivrednike u istočnoj Evropi, koji imaju gubitke zbog uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Zahtev je iznet u Evropskom parlamentu, gde se razgovaralo o problemima koje na evropskom tržištu stvara veliki priliv jeftinog žita iz Ukrajine. Evropski komesar za poljoprivredu Januš Vojčehovski je ovom prilikom odao priznanje doprinosu Rumunije u obezbeđivanju koridora solidarnosti za žito iz susedne zemlje. Rumunski poslanik u Evropskom parlamentu Dačijan Čološ zatražio je od izvršne vlasti Zajednice da čvršće deluje kako bi se osiguralo da žitarice stignu u zemlje trećeg sveta, a potpredsednik Komisije za poljoprivredu Danijel Buda insistirao je da ovim žitaricama direktno upravlja Evropska komisija. Takođe, rumunska evroposlanica Karmen Avram zatražila je produženje zabrane uvoza u pogođenim zemljama članicama.

Rumunija rizikuje da ostane u zamci srednjih prihoda i ako ne promeni svoj sadašnji zastareli ekonomski model, biće veoma teško da evoluira u državu sa visokim stepenom razvoja, izjavio je zamenik generalnog sekretara NATO-a, Mirćea Džoana. Po mom mišljenju, sadašnji ekonomski model Rumunije je zastareo. Predugo vremena je baziran na niskim platama, jeftinoj radnoj snazi i izvozu sa premalo dodane vrednosti da bi postao konkurentan i da se popne na lestvicu hijerarhije razvijenih nacija. Zato je vrlo jasno da treba da gradimo budućnost (…) učeći iz onoga što nismo dobro uradili ili nismo radili dovoljno dobro poslednjih godina“, rekao je Džoana na samitu koji je održan u Bukureštu, sa temom Budućnost je sada“,. On je naveo da je nekoliko država poslednjih decenija uspelo da se izvuče iz zamke srednjeg prihoda i naveo primer Južne Koreje, ali je istakao i napore, koje u tom pravcu, ulažu neke države u našem regionu, poput Češke, Estonije ili Poljskoj.

Predsednik vladajuće Socijaldemokratske partije Marcel Čolaku izjavio je da će do 1. juna biti izvršena rotacija vlade i dao uveravanja da će u Rumuniji i dalje vladati politička stabilnost. Lider PSD-a je rekao i da se u koaliciji još vode pregovori o ovom pitanju i da će tranzicija proteći glatko. Došli smo do zaključka sa gospodinom premijerom Nikolajem Ćukom da osmislimo buduću vladu zasnovanu na ljudima, a ne na pozicijama, i trudimo se da imenujemo najkompetentnije ljude, sa najboljim učinkom u vlade. Nisam sljedbenik nekih vlade tehnokrata (…) ali sam čvrsto uveren da čak i unutar političara možemo pronaći ljude koji će se suočiti sa ovim izazovima, naveo je Čolaku. Prema sporazumu koji su PSD, PNL i UDMR zaključili 2021. godine, Marčel Čolaku, ove godine, treba da preuzme funkciju premijera od lidera Nacionalno liberalne stranke Nikolaja Ćuke.

Filmski festival Cinefemina održava se u Bukureštu. Događaj promoviše i podržava žene u evropskoj filmskoj industriji, predstavljajući dugometražne i kratkometrazne filmove talentovanih ženskih režisera i producentkinja. Do 14. maja, tokom festivala, gledaoci imaju priliku da vide 12 evropskih dugometražnih i 5 kratkometraznih filmova razlicitih žanrova, poput komedije, drame i romantične filmove iz Italije, Francuske, Grčke, Rumunije, Austrije, Holandije, Portugala, Poljske, Nemačke, Španije, Švedske i Mađarske. Ove godine, pored filmskih projekcija, organizuju se i susreti-debate publike sa rediteljima i producentima, ali i sa stručnjacima iz srodnih oblasti, nevladinim organizacijama ili novinarima. Kroz ove debate, festival ima za cilj da promoviše umece žena u industriji u kojoj tradicionalno dominiraju muškarci.

Sajam knjiga Gaudeamus Radio Rumunije nastavlja se danas u Oradei (severozapad). Do 14. maja zakazane su izdavačke manifestacije, konkursi sa nagradama u knjigama i radionice za decu. Na ovom izdanju na 45 štandova prisutno je više od 50 brendova, među kojima su najprestižnije izdavačke kuće i rumunske i strane agencije za distribuciju knjiga. Urednička ponuda je upotpunjena izborom edukativnih igrica, kvalitetnom muzikom, a na novoformiranom odeljku sajma, pod nazivom Bookoteka posetioci mogu kupiti polovne knjige.

Predstavnik RumunijeTeodor Andrej, sa pesmom Off and on večeras učestvuje na takmičenju Evrovizije 2023, u drugom polufinalu. Prvih 10 finalista, izabranih u utorak nakon glasanja gledalaca su Hrvatska, Republika Moldavija, Švajcarska, Finska, Češka, Izrael, Portugal, Švedska, Srbija i Norveška. Republiku Moldaviju je predstavljao Paša Parfeni, sa pesmom Sunce i Mesec“ (Soarele şi luna) , izvedenom na rumunskom jeziku. Izdanje 2023. održava se u Velikoj Britaniji, koja organizuje takmičenje u ime Ukrajine, prošlogodišnjeg pobednika. Tokom vremena, najbolji nastupi Rumunije na Pesmi Evrovizije bili su dva puta treće mesto (Luminita Anghel & Sistem – Kijev, 2005; Paula Seling i Ovi – Oslo, 2010) i jednom četvrto mesto