Vesti – 11.04.2024
Dogadjaji koji su obeležili današnji dan
Dragana Diamandi и Newsroom, 11.04.2024, 18:48
Predsednik Rumunije Klaus Johanis imao je bilateralni sastanak sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim na marginama Samita Inicijative tri mora u Viljnusu, Litvanija. Johanis je ponovio čvrstu podršku koju Rumunija pruža Ukrajini na svim relevantnim nivoima, kao i rešenost da se ojača prekogranična saradnja u oblasti energetske bezbednosti. Na sastanku u glavnom gradu Litvanije, lideri država učesnica analiziraće budući razvoj i prilagodjavanje Inicijateve u složenom regionalnom kontekstu. Klaus Johanis će se tokom sastanka zalagati za dalju efikasnost Inicijative i ostvarivanja konkretnih rezultata, posebno u pogledu unapređenja regionalne strateške povezanosti na osovini Sever-Jug. Takođe, predsednik Rumunije će se osvrnuti na perspektivu stimulisanja povezivanja sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom, koje imaju status partnerskih država Inicijative, kao rezultat odluka donetih na Samitu koji je održan u Bukureštu, prošle godine. Inicijativa Tri mora nudi platformu za saradnju između država članica EU i država koje nisu članice EU, sa prednostima koje uključuju povećanje kvaliteta života građana i stimulisanje mogućnosti za višesmernu saradnju. Na prethodnom izdanju, koje je održano prošle godine u Bukureštu, usvojena je Zajednička deklaracija, koja je predstavljala važan orijentir za budućnost i razvoj Inicijative, posebno u pogledu prekograničnih interkonekcija u oblasti saobraćajne infrastrukture, energetike i digitalizacije, ali i u vezi sa konsolidacijom i diversifikacijom finansijskih instrumenata Inicijative.
Premijer Rumunije Marčel Čolaku prisustvovao je, u četvrtak multinacionalnoj vežbi “Morski štit 24” (Sea Shield 24) na fregati „Regina Maria” . Više od 2.200 vojnika i 135 pomorskih i rečnih plovila, aviona i vozila učestvuje od 8. do 21. aprila u obuci na Crnom moru, u priobalnom području, kao i u delti Dunava u okviru multinacionalne vežbe „Morski Štit 24’’. U vežbi učestvuje 12 zemalja: Bugarska, Francuska, Gruzija, Grčka, Italija, Velika Britanija, Republika Moldavija, Kraljevina Holandija, Poljska, Portugal, Turska i Sjedinjene Američke Države. Cilj vežbe je priprema za borbu protiv nelegalnih aktivnosti na moru i reci, pomorske i rečne kontrole, traganja i spašavanja na moru, pružanja pomoći brodu u teškoćama i obezbjeđivanja sigurnosti kritične infrastrukture. Multinacionalna vežba „Sea Shield 24” je najkompleksnija obuka koji su Rumunske pomorske snage izvele 2024. godine i doprinosi promociji inicijativa i interesa Rumunije na regionalnom i međunarodnom nivou, kao i povećanju nivoa interoperabilnosti između zemalja učesnica. Prvo izdanje multinacionalne vežbe „Morski štit“ održano je 2015. godine.
Evropska komisija dodelila je rumunskom Ateneumu u Bukureštu „Oznaku evropskog nasleđa“, za značajnu ulogu koju je ovo zdanje odigralo u istoriji i kulturi kontinenta. Odlikovanje je dodelio žiri sastavljen od nezavisnih stručnjaka iz cele Evrope. Da bi dobili „Oznaku evropskog nasleđa“, lokaliteti moraju da ispune tri kriterijuma: da pokažu svoj evropski značaj, da sa svojom evropskom dimenzijom upoznaju javnost i pokažu svoj operativni kapacitet za obavljanje ovih aktivnosti. Ateneum u Bukureštu sagradilo je istoimeno društvo krajem 19. veka da bi ugostilo javnu biblioteku, konferencije, koncerte klasične muzike, izložbe i druge kulturno-umetničke aktivnosti, u okviru svoje misije promocije kulture.
Guvernerka Narodne banke Republike Moldavije (BNM) Anka Dragu rekla je da Kišinjevska berza ima dobre šanse za razvoj, a republika može biti interesantno tržište za strane kompanije koje su već u Rumuniji. Anka Dragu boravila je u Bukureštu, gde je razgovarala sa predstavnicima Bukureštanske berze (BVB), Uprave za finansijski nadzor (ASF) i Narodne banke Rumunije (BNR). Reč je o mogućnosti dvostrukog listiranja kompanija iz Republike Moldavije na berzama u inostranstvu i o mehanizmima trgovanja akcijama i drugim finansijskim instrumentima. Podsećamo, Anka Dragu ima dvojno državljanstvo, Rumunije i Republike Moldavije, i predsedavala je Senatom u Bukureštu skoro godinu dana.
Godišnja stopa inflacije u Rumuniji smanjena u martu na 6,6 odsto, sa 7,2 odsto u februaru, što je drugo uzastopno usporavanje indeksa. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, objavljenim u četvrtak, prehrambeni proizvodi poskupeli su za 2,81 odsto, neprehrambeni za 8,06 odsto, a usluge za 10,2 odsto. Poskupele su poštanske usluge, usluge vodovoda i kanalizacije, kozmetičke i medicinske usluge. Najviše cene zabeležene su kod svežeg i konzervisanog voća, ribe i ribljih konzervi, sireva, kafe, kakaoa, vina i piva. Među neprehrambenim proizvodima, deterdženti su zabeležili najveće poskupljene za skoro 25 odsto, a slede lekovi sa preko 23 odsto.
Radovi na izgradnji prekograničnog mosta između Rumunije i Ukrajine, preko reke Tise, napreduju veoma dobrim tempom, tako da će ovaj projekat biti završen u novembru – obavestio je u četvrtak administrator okruga Maramureš ( severna Rumunija), Gabriel Bogdan Štecko. „Investiciji vredna preko 40 miliona evra, iz evropskih fondova, veoma je znacajna za istorijski deo Maramureša i za celu našu županiju. Kada bude završen, most preko Tise otvoriće put novim međunarodnim trgovinskim razmenama, što će pozitivno uticati na privredu okruga“ – rekao je Stecko. Lokacija mosta preko Tise je duga 1,2 kilometra, od republičkog puta, i obuhvata pristup graničnom prelazu, carini, objektima i opremi neophodnom za komercijalni saobraćaj.
Ministarstvo odbrane organizovalo je u sredu, u Bukureštu, manifestaciju „RUMUNIJA – NATO, 20 godina“, povodom obeležavanja dve decenije članstva zemlje u Alijansi. Učestvovali su ministri odbrane zemalja NATO-a i načelnici generalštaba ili ambasadori zemalja Severnoatlantske alijanse, zajedno sa rumunskim zvaničnicima. Rumunija je zvanično pristupila Alijansi 29. marta 2004. godine nakon predaje ratifikacionih dokumenata, a 2. aprila iste godine u sedištu NATO-a podignuta je rumunska zastava na jarbol.
Novi zakon o migraciji i azilu prošao je u sredu glasanje u Evropskom parlamentu. To je jedan od najvažnijih zakona sadašnjeg zakonodavnog tela, s obzirom na činjenicu da je migracija porasla poslednjih godina, posebno iz severne Afrike. Najvažniji elementi koje donosi nova uredba su efikasniji sistem trijaže tražilaca azila, zajednička evropska baza podataka i mehanizam solidarnosti između država članica.
U Rumuniji sa Parkinsonovom bolešću živi više od 70.000 ljudi Doktori kažu da, iako je ova bolest neizlečiva, rano otkrivanje simptoma i adekvatna terapija pomažu da se ograniči uticaj ove bolesti na kvalitet života obolelih. Svetski dan Parkinsonove bolesti, koji se obeležava svake godine 11. aprila, prilika je da lekari podsete da se bolest obično javlja posle 60-65 godina, češće kod muškaraca, ali može da nastupi i ranije od 50-te godine kod 10-20% slučajeva. Najčešće manifestacije su drhtanje, ukočenost mišića i smanjen obim pokreta. U Rumuniji postoji mreža medicinskih centara specijalizovanih za lečenje Parkinsonove bolesti, drugog po učestalosti neurološkog poremećaja, nakon Alchajmerove.